nesvrš. [prez. jd. 1. čȋfčem/čȋfkam, mn. 3. čȋfčeju/čȋfčedu/čȋfkaju/čȋfkadu, imp. jd. 2. čȋfkaj, prid. rad. jd. m. čȋfka] – cvrkutati, pijukati • Pȋceki cĩli dȃn čȋfkaju.

m. [jd. G čȉfuta, mn. G čȉfutof] – pogr. škrtac • Ũn sȃm zã se povĩda da je čȉfut, kȁk je škȑt.

ž. [jd. G čȉge, mn. G čȋk/čȉgih] – 1. žica po kojoj klizi lanac psa, 2. naprava za podizanje tereta, kolotur • Cũcki su privẽzani na čȉgi.

nesvrš. [prez. jd. 1. čĩham, mn. 3. čĩhaju/čĩhadu, prid. rad. jd. m. čīhȁ, prid. trp. jd. m. čĩhan, ž. čĩhana] – odvajati pera, čihati perje • Hȍdim z bȁbam čīhȁt pẽrje po selȕ, pak se sȅga spomȉnamu, jĩmu, pĩjemu i sȁkoga mãko z jezȉki opletẽmu. H vȁkuše mȅčem čĩhano pẽrje.

ž. [jd. G čihȁtve, mn. G čihȁtvi] – običaj pri kojem se skupljaju ljudi radi čihanja perja, ali i druženja u zimskom razdoblju → čīhȁt • Na čihȁtvi se čĩhalo pẽrje i fȇjst popĩvalo.

zamj. [ž. čijȃ, s. čijȇ] – 1. upitna i odnosna u zn. da ono na što se odnosi pripada komu ili čemu, 2. posvojno – neodređena u zn. nečiji, onoga (komu pripada) • Čijȋ je ũn lĩpi dȅčec?

m. [jd. G čikȁ, mn. G čikȏf] – 1. pogr. cigareta, 2. opušak • Povlĩko sam jȅn dȉm š čikȁ i mȃm me je zahlĩknilo.

s. [jd. G čȉkaa] – uvlačenje dima (ob. duhana) u usta ili u dišne organe, pušenje → čȋkat • Ostȁvi se čȉkaa, tõ ti nĩ dobrȍ za pljũča!

m. [jd. G čȋkara, mn. G čȋkarof] – onaj koji puši, pušač • Čȋkar rȃjfa čȉk za čȉkum.

ž. [jd. G čȋkarice, mn. G čȋkaric(ih)] – ona koja puši, pušačica • Tã čȋkarica ne mȍre bȉt bres čikȏf.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȉkam, mn. 3. čȉkaju/čȉkadu, imp. jd. 2. čȉkaj, prid. rad. jd. m. čȋka, prid. trp. m. čȉkan] – uvlačiti dim (ob. duhana) u usta ili u dišne organe, pušiti → rȃjfat • Decȁ dȅnes fȇjst čȉkaju.

ž. [jd. G čikobȇrnice, mn. G čikobȇrnic(i)] – posudica u koju se stresa pepeo s cigarete i u kojoj se ostavljaju opušci, pepeljara • Nĩmaju čikobȇrnic, pri ĩh se ne rȃjfa.

vezn. – netom, što, tek, tek što, čim • Čĩm dõjdeš, mȃm me rezjadĩš.

pril. – biti u čučećem položaju, čučeći • Ne mȍrem stãt, pak čipẽčki plĩjem drȁč.

m. [jd. G čirȋpa, mn. G čirȋpof] – crijep • Zi stãre hȉže su scũrili čirȋpi.

s. zbir. [jd. G čiripõvja, mn. G čiripõvjof] – 1. glineno posuđe, 2. pren. posuđe • Špȍrot je pȕn čiripõvja.

ž. [jd. G čirȉše, mn. G čirȉši] – trešnja, plod i voćka → čerȉša • Nȁbra bum mãko čirȉši, bȕmo zobȁli.

s. pl. t. [G čirĩvic] – vrsta korova kojim se hrane svinje • Šalȃtu su zarãsla čirĩvca. Tȁm di čirĩvca rãsteju, zemlȁ je gnojnȁ.

s. [jd. G čirȋva, mn. G čirȋvih] – 1. dio probavnog sustava, dug rastezljiv dio probavnog sustava u čovjeka i u životinja, crijevo, 2. pogr. trbuh • Dȅ poglȅ kȁkvo vȅliko čirȋvo ȉma!

s. [jd. G čīslȁ, mn. G čīslȉh/čīslȍf] – nanizana zrna (drvena, jantarna, koštana) koja se pri molitvi prebrajaju, krunica, čislo • Bȁbe su h rukȁh držȁle čīslȁ i potȉhoma molȉle.

prid. [ž. čistȁ] – 1. čist, uredan, 2. nevin, 3. bez primjesa • Kikla je čȉsta.

prid. [ž. čȉst-čistcȃta] – posve čist • Nĩs nȉš krĩf, jã sam čȉst-čistȃt, mȍrem se zaklẽt.

ž. [jd. G čistīnȅ, mn. G čistĩn] – čistina, zemljište bez raslinja • Po čistīnȉm se decȁ rȁdi mũtiju.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȉstim, mn. 3. čȉstiju/čȉstidu, prid. rad. jd. m. čȉsti] – uklanjati prljavštinu, čistiti • Čȉstim šalȃtu, naprȁvila u bum za obȉt.