šesnȃjst

br. gl. – šesnaest (16) • Nȁša čȇr ȉma šesnȃjst lȋt. Šesnȃjst pũt sam si stẽgnila jezȉk, al vȅč ne mȍrem.

šesnãjsti

br. red. – šesnaesti (16.) • Vȅč sam šesnãjsti dȃn prehlajȅn.

šȇst

br. gl. – šest (6) • Ũn ȉma šȇst krȃf h štȁli.

šestãk

m. [jd. G šestãka, mn. G šestãkof] – vlak koji dolazi ili odlazi u 6 sati ujutro • Zi šestãkum hȍdim na posȁ v Zãgrep.

šẽsti

br. red. – šesti (6) • Sȁki bõgi dȃn sam šẽsti h štacũnu.

šestẽri

prid. br. – (u zn. šest) kojih ima ukupno šest, šestoro • Šestẽre je štȕmfe namočȉ dȅnes.

šȇsto

br. gl. – šest stotina (600) • Prȅt šȇsto lȋt su se kmȅti zdȉgnili na būnȕ.

šestõti

br. red. – šestoti (600) • Dȅnes je zȉšo šestõti brȍj cȁjtungof.

Šestopȑst

m. [G Šestopȑsta] – toponim • Nȉgdo se je zmȉsli kak bu tȕ Vukosȇlsku zemlũ nȁzvau Šestopȑst kaj je imȁ čovȉk šȇst prstȏf.

šešūrȉt se

nesvrš. [prez. jd. 1. šešũrim se, mn. 3. šešũriju/šešũridu se, imp. jd. 2. šešūrȉ, prid. rad. jd. m. šešūrȉ] – 1. šepuriti, dičiti se dotjeranošću i kićenošću, praviti se važan, 2. hvaliti se • Šešũriju se z nȍvim ȁtum.

šešurnȃt

prid. [ž. šešurnȃta] – 1. koji leprša, 2. pren. koji je lagan, pitak, dopadljiv (o stilu, načinu izlaganja, ponašanja, izvedbi čega i sl.), lepršav • Õf je matrijãl za kȋklju lãfki i šešurnȃt.

šȅtlant

m. [jd. G šȅtlanta, mn. G šȅtlantof] – vrsta vunene tkanine • S fĩnoga šȅtlanda ȉmam zȉšit jȁnkrlen.

šezdesȇt

br. gl. – šezdeset (60) • Ũn je slãvi šezdesȇt lȋt h subȍtu.

šezdesetẽri

prid. br. – (u zn. šezdeset) kojih ima ukupno šezdeset • Ȍvo lȉto su se šezdesetẽri pãri vȇnčali.

šezdesẽti

br. red. – šezdeseti (60.) • Ũn je h ovȍj cĩrkvici šezdesẽti šekȗtor.

šȉba

ž. [jd. G šȉbe, mn. G šȋp/šȉbih] – 1. prut, 2. (ob. mn.) udarac prutom, palicom, batine (o djeci); šiba • Zi šȉbum me plãhni po rȉti, tȁk da sam sȅ zvĩzde vȉdi.

šȉbak

prid. [ž. šipkȁ] – svitljiv, gibak, elastičan • S tĩm prȗtum ne mȍrem trẽst slȉve, prȅveč je šȉbak.

šȋbat

nesvrš. [prez. jd. 1. šȋbam, mn. 3. šȋbaju/šȋbadu, prid. rad. jd. m. šȋba] – šibati, udarati u snažnim naletima • Ftȑgnili su cȋf na cȉsti, vodȁ je šȋbala pȇt mȅtri h lȕft!

šȉber

m. [jd. G šȉbera, mn. G šȉberof] – naprava za računanje, okvir ili ploča s nizovima od po deset pomičnih kuglica, računalo, abak • Pomȍrem si tȁk da račȕnam na šȉberu.

šȉbervrãta

ž. pl. t. [G šȉbervrãta, mn. G šȉbervrãt(ih)] – klizna vrata • H sȁkomu kupȇju h cȕgu su šȉbervrãta.

šȉbica

ž. umanj. [jd. G šȉbice, mn. G šȉbic] – 1. mala šiba → šȉba, 2. štapić sa zapaljivom glavom, koja se zapali kad se strugne o hrapavu površinu; žigica, žižica; šibica • Nȃjrȁjši si fȃjfu zažgẽm zi šȉbicum.

Šȉbice

ž. [G Šȉbic(ih)] – toponim, mjesto koje spada pod grad Zaprešić (granično je s Brdovcem) i u kojem ima nekoliko kajkavskih ikavskih obitelji • Čes Šȉbice tečẽ mãli potȏčac.

šĩbje

s zb. [G šĩbja] – šiblje → šȉbaZi šĩbja se pletẽju kȏrbe.

Šībljȅvo

s. [G Šībljȅva] – blagdan Nevine dječice, 28. prosinca → HerõdiševoNa Šībljȅvo trȋba zi šȉbum vudrȉt sȁko dītȅ po rȉti, kaj bu drȕgo lȉto bȋlo zdrȁvo i dobrȍ.