m. [jd. G čabrȁ, mn. G čabrȏf] – drvena posuda za pranje rublja, čabar → škȁf • Strȉna f čabrȕ rȉflja cãpje.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȁbram, mn. 3. čȁbraju/čȁbradu, imp. jd. 2. čabrȁj, prid. rad. jd. m. čabrȁ] – brbljati → čavrȁt • Sũsedi pri plȍtu fȕrt nȉkaj čȁbraju.

m. [jd. G čȁče, V čȁčo, mn. G čȃč/čȁčih] – 1. otac, tata, 2. stãri čȁča – djed → mȁma • Mȁma i čȁča su tȁk zapovĩdili. Čȁčo, tȁk bu kak vĩ velĩte!

m. [jd. G čȁče domãčeg, mn. G čȁčih domãčih] – starješina na svadbi → starešȉna • Za vrȋme svarbovãa nȉgdo nĩ smȉ zĩt vȃn s hȉže, mõro je prosȉt čȁču domãčega či smȋ.

m. umanj. [jd. G čȃčeka, mn. G čȃčekof] – otac od milja, tatica • Mõj je stãri čȃček pot čnum zemlȉcum.

prid. [ž. čȁčina] – koji pripada ocu → čȁča • Čȁčina rȋč f hȉži se poštĩva.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȁčkam, mn. 3. čȁčkaju/čȁčkadu, imp. jd. 2. čȁčkaj, prid. rad. jd. m. čačkȁ] – dirati, čačkati, kopati, kopkati, istraživati • Decȁ mi čȁčkaju po mojȉm stvãri.

ž. [jd. G čȃfke, mn. G čȃfki] – 1. vrsta vrane, čavka, 2. pren. žena koja puno priča • Napȁdaš kak čȃfka!

nesvrš. [prez. jd. 1. čȃfkam, mn. 3. čȃfkaju/čȃfkadu, imp. jd. 2. čȃfkaj, prid. rad. jd. m. čȃfka] – 1. glasati se poput čavke, graktati, 2. pogr. puno govoriti, brbljati • Kat se bȁbe zistȁneju, čȃfkaju jednȁ čez drȕgu bȍl.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȁhnem, mn. 3. čȁhneju/čȁhnedu, prid. rad. jd. m. čahnȉ] – zadati udarac komu; lupiti, mlatnuti, udariti • Posvȁdili su se i čahnȉ ga je z kocȕm po plẽči.

ž. [jd. G čȁhul(j)e, mn. G čahũl(j)ih] – bobica grožđa → čȅhulja • Najȉ sam se slãtkih čȁhulj grõjzja.

ž. umanj. [jd. G čȁhul(j)ice, mn. G čȁhul(j)ic] – bobica grožđa → čȁhulja • Najȉ sam se čȁhuljic.

ž. [jd. G čȁhure, mn. G čȁhur(ih)] – 1. zool. zaštitni ovoj od vlakana ili niti koji opreda gusjenica, 2. vojn. ovoj metka ili patrone koji sadrži barutno punjenje i sačmu, čahura • H pȁncergrabi mȍreš nãjt čȁhure kaj su ostȁle ot Drȕgoga rȁta.

ž. [jd. G čȁjanke, mn. G čȁjankih] – 1. društveni skup na kojem se poslužuje čaj, domjenak u vrijeme popodnevnog čaja, 2. nekadašnje okupljalište mladih radi zabave • Hodȉli smo na čȁjanke, tȁm smo tȃncali, popĩvali i zibȉrali dȅčke i pȕce.

pril. – vruće, sparno • Vanȉ je bȋlo čājnȍ. Sȅ je titrȁlo od sparīnȅ.

prid. [ž. čȁkena] – priglup, ćaknut → čȕken • Vȉš da je mãko čȁken, nȃpak se spomȉna.

prid. [ž. čȁknuta] – priglup, ćaknut → čȁken • Mãko je čȁknuta.

svrš. [prez. jd. 1. čalabȑcnem mn. 3. čalabȑcneju/čalabȑcnedu, imp. jd. 2. čalabȑcni, prid. rad. jd. m. čalabȑcni] – na brzinu pojesti, prizalogajiti → šalabȑcnit • Nĩmaju cȁjt jȉst, sȁmo z nõk nȉkaj čalabȑcneju.

ž. [jd. G čamȉge, mn. G čamȋk/čamȉgih] – 1. mušica, 2. obrva • Sȅ su me spȉkale čamȉge. Švȉc mi je kȁpaȅs čamȋk.

nesvrš. [prez. jd. 1. čãmim, mn. 3. čãmidu/čãmiju, prid. rad. jd. m. čāmȉ] – samovati, čamiti • Nȉkam nẽčeju ĩt, fȍrt čãmiju f tõj komȏri.

ž. [jd. G čȃmpe, mn. G čȃmp/čȃmpi] – kandža, pandža • Kȕsa me š čȃmpami zadla.

prid. [ž. čangrȉzava] – zajedljiv, čangrizav • Kȁj si tȁk čangrȉzaf dȅnes?

ž. [jd. G čangrȉzafke, mn. G čangrȉzafki] – zajedljivka, čangrizavka → čangrȉzavac • Unã je prãva čangrȉzafka.

m. [jd. G čangrȉzafca, mn. G čangrȉzafcof] – zajedljivac, čangrizavac • Tã čangrȉzavac fȍrt prigovãra.