prij. – 1. s, sa → ž, 2. iz → s • Tȏ napĩšite z glāvȅ! Prīmȉ ga z rukȁm.

pril. ozn. mj. – toponim • Za grȃdum je grȕnt h Ladūčȕ zȃd mȉsta kadȉ je nȉgda bȉ dvõr ili vȅlika hȉža o tẽroj su povīdȁli.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaãram, mn. 3. zaãraju/zaãradu, prid. rad. jd. m. zaãra] – 1. početi orati, 2. orući zatrpavati, 3. oranjem prelaziti među, orući zalaziti u tuđu njivu, 4. pren. zalaziti dublje (u posao ili sl.); zaoravati • Zaãram strnȉšče, bȕmo sȉjali dȉtelinu.

pril. – 1. a. bez nagrade ili naplate; badava, besplatno, nizašto, b. vrlo jeftino, za neznatan novac, 2. bez učinka; uzalud, zabadava • Tȁk su se f štacũn narȉvali, kȁk da dilĩju zabȁdaf.

nesvrš. [prez. jd. 1. zabãdam, mn. 3. zabãdaju/zabãdadu, prid. rad. jd. m. zabãda] – 1. činiti da nešto šiljato ili oštro prodre u nešto; zabijati u što, 2. činiti kakvim postupkom da tko učini neku radnju ili da uzvrati na sličan ili na jednak način ili da prihvati sukob, 3. činiti da što izbije, da se pojavi, da se dogodi; izazivati → zadrẽzat • Ne mȍrem vȅč podnãšat kȁk me fȍrt zabãdaju.

svrš. [prez. jd. 1. zabȃjtam se, mn. 3. zabȃjtaju se/zabȃjtadu se, imp. jd. 2. zabȃjtaj, prid. rad. jd. m. zabȃjta] – uvući se u kuću i zatvoriti sve prozore, zabarikadirati se • Zabȃjtaju se tȁk da ne mȍre nȉgdo nũtra zãjt.

ž. [jd. G zãbave, mn. G zãbavih] – 1. ugodno provođenje vremena; provod, razonoda, zadovoljstvo, 2. meton. ono što omogućuje da se ugodno provodi vrijeme, 3. društvena priredba s plesom • H subȍtu je h dȍmu bȋla zãbava, sȉ su fȇjst tȃncali i popĩvali.

nesvrš. [prez. jd. 1. zabãvlam (se), mn. 3. zabãvlaju/zabãvladu (se), prid. rad. jd. m. zabãvla (se)] – 1. učiniti da tko ugodno provede vrijeme; razonoditi, razveseliti, 2. privući, zadržati čiju pozornost, 3. a. ugodno provesti vrijeme; proveseliti se, razonoditi se, b. zadržati se, provesti vrijeme, c. zaposliti se čim, posvetiti se čemu, uzeti u razmatranje • Zabãvlali smo se cĩlu vȅčer.

svrš. [prez. jd. 1. zabečĩm, mn. 3. zabečĩju/zabečĩdu, imp. jd. 2. zabēčȉ, prid. rad. jd. m. zabēčȁ] – naglo (ob. prodorno ili vriskom) viknuti → bēčȁt • Māčȁk je tȁk zabēčȁ kat sam mu stȁ na rẽp, da sam mȉsli da bu ga vrȃg zȅ.

svrš. [prez. jd. 1. zabežĩm se, mn. 3. zabežĩju/zabežĩdu se, prid. rad. jd. m. zȁbeža se] – zaletjeti se u trku; potrčati, zatrčati se • Fȇjst sam se zabežȁ kaj bi ftẽgni zȃjt na cȗk.

svrš. [prez. jd. 1. zabibȅrim, mn. 3. zabibȅriju/zabibȅridu, imp. jd. 2. zabibȅri, prid. rad. jd. m. zabibȅri] – 1. začiniti paprom, biberom, 2. razg. a. začiniti pričanje previše slobodnim izrazima, b. prirediti neugodnost, c. učiniti zlo komu, napakostiti • Fȋno mu je zabibȅri kat ga je tūžȉ čȁči.

svrš. [prez. jd. 1. zabȉgnem, mn. 3. zabȉgneju/zabȉgnedu, prid. rad. jd. m. zabȉgni] – 1. sjesti, stati, zapeti u grlu, 2. pren. zlo se svršiti, imati loše posljedice; dozlogrditi; prisjesti • Zabȉgni mu je obȉt kat su mu povȉdali da se štȁla vužgãla.

nesvrš. [prez. jd. 1. zabĩjam, mn. 3. zabĩjaju/zabĩjadu, imp. jd. 2. zabĩjaj, prid. rad. jd. m. zabījȁ] – udarcima činiti da što uđe jedno u drugo; ukucavati, zabijati • Zabĩjamo dȁske na sviãk.

svrš. [prez. jd. 1. zabĩlim (se), mn. 3. zabĩliju/zabĩlidu (se), prid. rad. jd. m. zabīlȉ (se)] – učiniti bijelim, zabijeliti → bīlȉt • Brȋgi su se sȉ zabīlȉli, opȁ je snȋk.

svrš. [prez. jd. 1. zabĩm, mn. 3. zabĩju/zabĩdu, prid. rad. jd. m. zȁbi, prid. trp. jd. m. zabȉt, ž. zabȉta] – udarcima činiti da što uđe jedno u drugo; ukucavati • Zȁbi sam stūpȅ za plȏt. Sȉ su stūpȉ za plȏt zabȉti, mȍrem ȉt dȋt drȏt.

svrš. [prez. jd. 1. zãbim, mn. 3. zãbiju/zãbidu, prid. rad. jd. m. zābȉ] – 1. a. izgubiti iz sjećanja, prestati se sjećati koga ili čega, zaboraviti, b. ne sjetiti se u trenutku kad je potrebno, smetnuti s uma, ispustiti iz vida, c. prestati se brinuti o komu ili čemu; zanemariti, d. ostaviti, ne uzeti nešto sa sobom zbog nepažnje ili zanesenosti, 2. oprostiti → pozābȉt • Zābȉ je da je imȁ vȍdene kȍzice kat je bȉ mãli.

svrš. [prez. jd. 1. zablȉskam, mn. 3. zablȉskaju/zablȉskadu, prid. rad. jd. m. zablȉska] – 1. pojaviti se kao bljesak, naglo i jako zasvijetliti; sijevnuti, zasjati, 2. pren. iznenada se pojaviti, naglo iskrsnuti; bljesnuti • Fȇjst se zablȉskalo pak je zagrmĩlo, ȕnda smo vȉdli kȁk je strĩla vudrȉla h drȋvo na brĩgu.

svrš. [prez. jd. 1. zabliščĩm, mn. 3. zabliščĩju/zabliščĩdu, prid. rad. jd. m. zablĩšča] – jako zasvijetliti, zablistati • Svȉkla mi zabliščĩju prid očmȋ, oslĩpiju me.

svrš. [prez. jd. 1. zablũdim, mn. 3. zablũdiju/zablũdidu, prid. rad. jd. m. zablũdi] – otići pogrešnim putem; zalutati (o mišljenjima i idejama) • Zablũdi je, zȁče je pripovīdȁt sāmȅ bedastȏče.

uzv. – 1. u dijaloškoj situaciji za izražavanje čuđenja i za isticanje, 2. za povezivanje predgovornikova teksta sa svojim riječima i sa značenjem u kontekstu koji slijedi • Zabȍga drãgoga, pa kȁj si tȏ naprȁvi?

svrš. [prez. jd. 1. zabrdũham, mn. 3. zabrdũhaju/zabrdũhadu se, prid. rad. jd. m. zabrdūhȁ] – jako napadati (o snijegu), zapasti • Kȏmaj hȍdim po snīgȕ kak je snȋk zabrdūhȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zabrȅmzam, mn. 3. zabrȅmzaju/zabrȅmzadu, imp. jd. 2. zabrȅmzaj, prid. rad. jd. m. zabrȅmza, prid. trp. jd. m. zabrȅmzan, ž. zabrȅmzana] – kočnicom zaustaviti, zakočiti • Pozābȉli su zabrȅmzat vȏs i volȉ su ga komȃj zastanovȉli.

svrš. [prez. jd. 1. zabrenčĩm, mn. 3. zabrenčĩju/zabrenčĩdu, prid. rad. jd. m. zabrẽnča] – početi brenčati, zabrenčati • Zvȍni su zabrẽnčali, bȋlo ih je nadãko čȕt.

svrš. [prez. jd. 1. zabrȗndam, mn. 3. zabrȗndaju/zabrȗndadu, imp. jd. 2. zabrȗndaj, prid. rad. jd. m. zabrȗnda] – oglasiti se poput medvjeda, zabrundati • Kat je zȁče popīvȁt, mȉsli sam kak je medvȉd zabrȗnda.