– inačica prijedloga v (h); u ◊ f kȕhu, f selȍ → h, v ◊ F štȁli je blȃgo.

m. [jd. G Fȁbeka, mn. G Fȁbekof/Fȁbekih] – inačica muškoga imena Fabijan • Fȁbek je imȁ volȅ.

ž. [jd. G fabrȉke, mn. G fabrĩk/fabrȉki(h)] – veće proizvodno poduzeće s mehaniziranim procesom proizvodnje i podjelom rada, tvornica • Dȉlam h fabrȉki vȅč trȉst lȋt.

m. [jd. G fāčkȁ, mn. G fāčkȍf] – dijete nepoznata oca, izvanbračno dijete • Sfačkȁla se je pȁk ȉma fāčkȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. fȁflam, mn. 3. fȁflaju/fȁfladu, prid. rad. jd. m. faflȁ] – nepristojno, neuredno jesti • Nĩmaju ȍrdunga pri jȉlu, vȉš kȁk gȓdo fȁflaju.

m. [jd. G fȁfuljka, mn. G fȁfuljkof] – 1. onoliko koliko se složi na ruku svijenu u laktu, naramak, 2. smotak, zamotuljak • Dȅ hȉti fȁfuljak dȉteline sviȁm, nȃj jĩju.

m. [jd. G fȃha, mn. G fȃhof] – uža struka, zanimanje, specijalnost • Jȅngof fȃh je tišljarȉja.

m. [jd. G fȁhmana, mn. G fȁhmanof] – onaj koji vlada znanjima neke struke, stručnjak • Ũn je prãvi fȁhman, sȅ znȃ dȉlat.

m. [jd. G fākȁ, mn. G fãk/fãkof] – 1. kosa spletena u krug, punđa, 2. uštipak, fanjak • Lȃsi si je splȅla i namotȁla h fāȁk. Vȗjna je znȁla spȅč fĩnih fãkof.

ž. [jd. G fȃjde, mn. G fȃjdi(h)] – korist, dobitak; vajda • Ot tẽ lȉnčine nĩma fȃjde.

m. [jd. G fȁjera, mn. G fȁjerof] – 1. vatra, 2. pren. svađa • Čȉ mi ne vȑneš pȉneze, bu fȁjera.

ž. pl. t. [G fȁjercȃngih] – kovačka kliješta za vađenje željeza iz vatre • Kovãč je z fȁjercȃngami vȁdi vrũče želȉzo s ogȁ.

ž. [jd. G fȃjfe, mn. G fȃjf(ih)] – 1. lula, 2. zavinuta cijev za dim • Dȉda si h fȃjfu dȅne duhānȁ i tȁk fȃjfa.

s. [jd. G fȃjfaa] – pušenje • Ostȁvila sam se fȃjfaa.

nesvrš. [prez. jd. 1. fȃjfam, mn. 3. fȃjfaju/fȃjfadu, prid. rad. jd. m. fȃjfa] – uvlačiti dim (ob. duhana) u usta ili u dišne organe, pušiti • Tȁk fȃjfaju da od dȉma nȉš ne vȉdiju.

ž. [jd. G fȃjle, mn. G fȃjl(ih)] – ručno oruđe od čelika za obradu kovina struganjem, turpija • Zȅmi fȃjlu i porȃšpaj tã komãd želȉza.

pril. – ukusno, fino • Jȉlo je bȉlo fȁjn priprȃvljeno.

m. [jd. G fȁjrunta, mn. G fȁjruntof] – kraj radnoga vremena (ob. ugostiteljskih objekata) • Fȁjrunt je, zapȉramo birtȉju, hȍte domȏm.

m. [jd. G fȁjta, mn. G fȁjtof] – 1. količina vodene pare u zraku, 2. velik udio vode u čemu; vlažnost, vlaga • Hȉža je zȁprta i zȋdi su povlĩkli fȁjt.

prid. [ž. fȁjtna] – vlažan, mokar • Rȕbača je fȁjtna, nãj u oblĩč.

m. [jd. G fȃjtara, mn. G fȃjtarof] – onaj koji je borben u životu, onaj koji prihvaća borbu, borac • Ũn je prȃvi fȃjtar, nĩ se vrĩdno ž jĩm tũč.

nesvrš. [prez. jd. 1. fȃjtam, mn. 3. fȃjtaju/fȃjtadu, prid. rad. jd. m. fȃjta] – činiti vlažnim, vlažiti (npr. rublje) → smȁkat • Prȋ nek pȇglam, rubjȅ fȃjtam.

m. [jd. G fȁkta, mn. G fȁktof] – 1. činjenica, činjenično stanje, 2. ono čemu se ne može osporiti postojanje niti ga se može različito tumačiti; istina • Fȁkat je da bȕmo ȉšli na sajȁm.

m. [jd. G fakȋna, mn. G fakȋnof] – onaj koji radi sitne nepodopštine, deran • Nĩ mu mȍč dõjt na krȁj kȁkaf je fakȋn.