pril. – kada • Dȁ mi bȕš vrnȉla pȉneze?

pril. – izriče dobru ili lošu želju, dabogda • Dabȏgdã strīlȁ vũ te pȕknila. Dabȏgdȁ kaj bi se čĩm prȋ oženȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. dãcam, mn. 3. dãcaju/dãcadu, prid. rad. jd. m. dãca] – milovati, dragati • Ȍvo mȃce je čȉst divjẽ, nȅ da se dācȁt.

ž. [jd. G dačẽ, mn. G dãč(ih)] – sve ono što se plaćalo državi, davalo u naturi ili radnoj snazi, vladaru i zemaljskom gospodaru (feudalcu); carina, danak, namet, porez • Od tĩh dãčih ne mȍremo žīvȉt.

s. [jd. G dȃhčaa] – teško disanje, dahtanje → dȃhčat • Cĩlu nȏč se čũje krȁvino dȃhčae.

nesvrš. [prez. jd. 1. dȃhčem, mn. 3. dȃhčeju/dȃhčedu, prid. rad. jd. m. dȃhča] – teško disati; dahtati • Vrūčȅ je i krȁve f štȁli fȇjst dȃhčeju.

svrš. [prez. jd. 1. dȁhnem, mn. 3. dȁhneju/dȁhnedu, prid. rad. jd. m. dahnȉ] – uzeti zraka, udahnuti • Slȁbo mi je, mȏram mȁlo lȕfta dahnȉt.

m. [jd. G dahpapīrȁ, mn. G dahpapīrȍf/dahpapīrȉ(h)] – smolast tvrd papir, služi u građevini za hidroizolaciju • Prȋ nek se pitȏn zlījȅ, dȅnemo dahpapĩr.

s. [jd. G dȃhtaa] – teško disanje; dahtanje → dȃhčae

pril. – dakako • Dakȁkor da smo ščȅra okopȁli kurȕzu.

m. [jd. G dȃkleka, mn. G dȁklekof] – mali psić, jazavčar • Mojȁ tȅta je imȁla mãloga dȃkleka.

pril. komp. – dalje • Bȅdast je, ne vȉdi dãle ot svojẽga nȍsa.

ž. [jd. G dalečīnȅ, mn. G dalečĩn/dalečīnȉh] – neodređeno dalek prostor, daljina • Mȅt nȁmi je prevȅlika dalečīnȁ.

m. [jd. G dȁlekovȏda, mn. G dȁlekovȏdof] – uređaj koji žičanim putem pod visokim naponom provodi električnu energiju na velike daljine, dalekovod • Čȅs Šenkȏvac ȉde čȕdaj dȁlekovȏdof strũje.

m. [jd. G Dalmatīncȁ, mn. G Dalmatĩncof] – čovjek iz Dalmacije, Dalmatinac → Dȁlmuš • K nȁm se doselȉlo čȕdaj Dalmatĩncof.

m. [jd. G Dȁlmuša, mn. G Dȁlmušof] – čovjek iz Dalmacije, Dalmatinac → Dalmatīnȁc • Pri Dȁlmušu smo jȉli fĩne rȉbice.

ž. [jd. G dãme, mn. G dãm/dãmi(h)] – žena koja se po mjerilima građanskog društva i života u gradu odlikuje njegovanim dobrim osobinama i otmjenim ponašanjem, dama • Dȉla se dãma, a nȅ zna ni kȁj je tȏ bȉt dãma.

m. [jd. G damȁsta, mn. G damȁstof] – skupocjeno platno tkano od svile, lana, pamuka itd. s ornamentalnim i figuralnim uzorcima i nejednakim presijavanjem površine, damast • Z damȁsta su zȉšite vȁkušnice, šlȉferi i stȏaki.

m. [jd. G dȃna, mn. N dȃni, G dãn/dȃnof, I dȃnim] – vrijeme potrebno da se Zemlja okrene oko svoje osi, dan • Nȉš ne dȉla, sȁmo Bȍgu krādȅ dȃne. Sȁki dȃn pȍjem dȉlat.

pril. – 1. ovoga dana, u današnjem danu (prije i poslije trenutka govora), 2. u ovo vrijeme, u današnje vrijeme, u današnjici; danas → dȅnes • Danȁs se sprȃvlamo ĩt žȅt.

prid. [ž. danãša] – 1. koji je od danas, koji je za danas, koji pripada ovom danu, koji se odnosi na danas, 2. koji se odnosi na današnje vrijeme, na sadašnjicu; današnji, suvremeni • Na danãši dȃn je vȕjček hmȑ.

pril. – od nekog vremena u prošlosti do danas, čak do danas, do dana današnjega • I dȃn-danȁs ũn o tȍmu povīdȁ.

m. – varijanta muškog imena Adam • Dȃnček mi je kak brȁt.

m. [jd. G dȁngube, mn. G dȁngup/dȁngubof/dȁngubi(h)] – besposličar, danguba • Tẽ dȁngube trȋba natȉrat na posȁ.