ȅ

uzv. – izriče čuđenje, e • Ȅ, da si znȁ!

ȇj

uzv. – pozdrav, dozivanje, hej

ȅks

pril. – na iskap, nadušak → nadušãkTõ mȏraš spȉt na ȅks.

ȅksat

nesvrš. [prez. jd. 1. ȅksam, mn. 3. ȅksaju/ȅksadu, prid. rad. jd. m. ȅksa] – ispiti do dna, naiskap, nadušak → ȅksPrȅveč ȅksaju, bȕju se nȁpili.

ȅkstra

pril. – 1. koji je poseban; izniman, 2. napose, osobito, posebno, neobično, iznimno • Pȁžulj kȕham ȅkstra, a ȕnda ga dȅnem v zẽlje.

ȅkstravȕršt

m. [jd. G ȅkstravȕršta, mn. G ȅkstravȕrštof] – suha mesna prerađevina, „posebna“ kobasica • H štacūnȕ si kũpimo fĩni ȅkstravȕršt.

elȅtrični

prid. [ž. elȅtrična] – koji se odnosi na elektriku i elektricitet, električni • Kūpȉli smo elȅtrični špȍrot.

elȅtričar

m. [jd. G elȅtričara, mn. G elȅtričarof] – onaj koji se bavi postavljanjem i održavanjem električnih instalacija, električar • Dȍšlo je pȇt elȅtričarof kaj su poprȁvili elȅtriku.

elȅtrika

ž. [jd. G ȅletrike] – elektrika, električna struja • Danȁs nĩ elȅtrike, nȉkaj dȉlaju na cȉsti.

ȅm

vez. – i obično, još i to, usto • Ȅm su ga stũkli, ȅm su mu zȇli pȉneze.

ȅnac

m. [jd. G ȅnca] – kartaška igra, ajnc → ȁjncMȗži su se rȁdi kȃrtali ȅnca.

ȅncae

s. [jd. G ȅncaa, mn. G ȅncaof] – kartanje ajnca • H nedȉlu h jȗtro ȉdem na ȅncae z dȅčkim.

ȅncat (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. ȅncam (se), mn. 3. ȅncaju/ȅncadu (se), imp. jd. 2. ȅncaj, prid. rad. jd. m. ȅnca (se)] – igrati ajnc → ȅnacS pajdãši se rȁt ȅncam.

endĩvja

ž. [jd. G endĩvje, mn. G endĩvji(h)] – jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka, uzgaja se kao salata; endivija • Na vȑtu ȉmamo cĩlu grȇdu endĩvje.

ȅndlae

s. [jd. G ȅndlaa, mn. G ȅndlaof] – opšivanje, porubljivanje • Pri šnȃjdaru Ȉgliču je bȋla stãra mašīnȁ za ȅndlae.

ȅndlarica

ž. [jd. G ȅndlarice, mn. G ȅndlaric(ih)] – šivači stroj koji može porubljivati • Na ȅndlaricu dȉlam vũske rȗbe na vȁkušim.

ȅndlan

prid. [ž. ȅndlana] – koji je opšiven, porubljen • Vȁkušnice su ȅndlane zu svĩnum mȇrkum.

ȅndlat

nesvrš. [prez. jd. 1. ȅndlam, mn. 3. ȅndlaju/ȅndladu, prid. rad. jd. m. ȅndla] – opšivati, rubiti • Š črlẽnum mȇrkum ȅndlam stõake.

ȅnglišvȁlcer

m. [jd. G ȅnglišvȁlcera, mn. G ȅnglišvȁlcerof] – vrsta društvenog plesa, engleski valcer • Nȁfčili su me tȃncat ȅnglišvȁlcer.

ȅno

čest. – služi da se pokaže što ili tko daleko od onoga tko govori i onoga komu se govori; eno • Ȅno, poglȅ, tȁm su ti šȏleni.

ȅrbae

s. [jd. G ȅrbaa, mn. G ȅrbaof] – teški rad, hrmbanje • Tȍga ȅrbaa je dȍst.

ȇrbat

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. ȇrbam, mn. 3. ȇrbaju/ȇrbadu, prid. rad. jd. m. ȇrba] – 1. teško raditi, hrmbati, 2. dobiti, primiti što od predaka, srodnika ili onoga tko je oporučno ostavio, naslijediti, nasljeđivati → hȇrbat, jȇrbatDȍst sam ȇrba, mȏram se počȉnit.

ȅrink

m. [jd. G ȅringa, mn. G ȅringof] – vjenčani prsten • Dȍšli su h snubȕke i mȃm su mi dȃli ȅringa.

ȅrodrom

m. [jd. G ȅrodroma, G mn. ȅrodromof] – aerodrom, zračna luka • Ščȅra sam bȉ na ȅrodromu, dȍša mi je strȋc z Amȅrike.