prid. [ž. rabijȁtna] – koji je sklon gnjevu, spreman na tučnjavu, goropadan, surov, grub, nasilan • Mȍre te vudrȉt kȁk je rabijȁtan.

nesvrš. [prez. jd. 1. rãbim, mn. 3. rãbiju/rãbidu, imp. jd. 2. rābȉ, prid. rad. jd. m. rābȉ, prid. trp. jd. m. rãbl(j)en, ž. rãbl(j)ena] – 1. koristiti se, upotrebljavati; rabiti, 2. služiti • Košȃra mi je rãbila dȅset lȋt. Kūpȉli smo rãbleni mȅlin za mlȉt grõjzje.

ž. [jd. G rabotẽ, mn. G rabȏt] – težak, naporan rad • Tã rabotȁ ga je čȉsto hȁmetovala.

nesvrš. [prez. jd. 1. rabȍtam, mn. 3. rabȍtaju/rabȍtadu, imp. jd. 2. rabȍtaj, prid. rad. jd. m. rabotȁ] – teško, naporno raditi • Prȅveč rabȍtaju, nĩmaju nȉgdar pȍčinka.

ž. [jd. G rȁce, mn. G rȃc/rȁci(h)] – vodena ptica široka plosnata kljuna, kratka vrata, s opnama za plivanje; patka • Rȁce se h potȍku kũpadu.

m. umanj. [jd. G rȃceka, mn. G rȃcekof] – pačić, pače → rȁca, rȁcica • Zvȁli se je jȅn čni rȃcek.

ž. umanj. [jd. G rȁcice, mn. G rȁcic] – pačić, pače → rȁca, rȃcek • Rȁcice mȉgaju z rẽpum sȉm-tȁm.

m. [jd. G racȉaka, mn. G racȉakof] – nastamba za patke • Hvȇčer v racȉak sprãvljam rȁce spȃt.

m. [jd. G rȁcmana, mn. G rȁcmanof] – mužjak patke; patak → rȁca • Rȁcman je nagȁo rȁcu.

prid. [ž. rȃča] – koji se odnosi na patku; pačji • Rȃčja jãjca su bĩla i nĩsu dobrȁ za jȉst.

m. [jd. G račūnȁ, mn. G račūnȍf] – 1. tehnika rješavanja aritmetičkih problema, računanje, 2. potvrda o kupnji s oznakom količine i cijene pojedinih artikala i ukupnim iznosom; račun • H škȏli sam dȍbi drȕgi rȇt z račūnȁ.

s. [jd. G račȕnala, mn. G račȕnalof] – nekadašnje školsko učilo s 10 redova od 10 kuglica; abak • H škȏli smu se na drvȅnum račȕnalu s kȗglicami vučȉli računȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. račȕnam, mn. 3. račȕnaju/račȕnadu, imp. jd. 2. račȕnaj, prid. rad. jd. m. računȁ] – 1. računati, izračunavati, 2. imati na umu koga ili što, uzimati u obzir, oslanjati se na koga ili što, pouzdati se u koga ili što • Nĩ ot rĩči pak ne mȍrem nã u računȁt.

ž. [jd. G račȕnice, mn. G račȕnic] – 1. računska knjiga, udžbenik iz računa, aritmetike, 2. račun, plan, namjera • Nĩmam račȕnice obdilȃvat tȕliki grȕnt.

m. [jd. G radȁjnera, mn. G radȁjnerof] – mineralna voda “Radenska 3 srca” • Spȋli smo dvȋ flȁše radȁjnera.

pril. [komp. rȁjši] – sa zadovoljstvom, od srca, svesrdno, spremno, sa željom; rado → rȁt • Rȁjši bu lȁčan nek da se lȍti dȉla.

m. [jd. G rãdija, mn. G rãdijof] – radioprijamnik, radio • Vužgẽm si rãdijo i poslȕšam popĩfke.

ž. [jd. G radijõne, mn. G radijõn] – prostorija u kojoj se obavljaju obrtnički poslovi, gdje se što izrađuje ili popravlja; odjel u tvornici u kojem se obavlja neki specifični tip posla; radionica • Dȉlam f tȉšljarskoj radijõni.

m. [jd. G rȃdnika, mn. G rȃdnikof] – 1. onaj koji što radi, 2. zaposlenik; radnik • H fabrȉki dȉla čȕdaj rȃdnikof.

s. [jd. G radovãa] – iskazivanje radosti, radovanje • Obečãe lũdomu radovãe!

prid. [ž. radoznȁla] – koji pokazuje želju da nešto vidi, dozna, nauči, znatiželjan, radoznao • Sȅ bi htȉ čȕt i vȉdit kȁk je radoznȁ.

ž. [jd. G radoznȃlosti] – osobina onoga koji je radoznao, radoznalost • Z radoznȃlosti pȍjem glẽdit svȁte.

s. [G Rȃfovoga] – toponim • Rȃfovo su ledȉne h Ladūčȕ spȍt štrȅke sȅ do Prũdnic, nȉgda su bȋle ot grofȁ Rȃfa.

ž. [jd. G rȁge, mn. G rȁgi(h)] – 1. loš konj, mršav i islužen konj, staro kljuse, 2. pren. istrošeno vozilo, ob. automobil; raga • Tũ rȁgu otpȅljaj na smetlȉšče, sȁ se respȁla.