raglȃn

prid. neskl. – oblik kroja rukava na kaputu • Šĩvam kapȗt z raglȃn rukãvim tẽri su rãvni ot krȁglina.

rãhli

prid. [ž. rãhla] – koji nije gusto nabijen, koji nije zbijenih čestica, porozan, prhak, koji se lako kopa i obrađuje (o tlu); rahao • Pri Sãvi je zemljȁ rãhla i lȁhko se obdilȃva.

rȁhlin

m. [jd. G rȁhlina, mn. G rȁhlinof] – 1. mlado drvo od korijena kojim su se drva stezala uz pomoć lanca, 2. rašlje, 3. drvena daska koja drži sijeno na kolima • Na vȏs smo naklȁčili prik rȁhlinof sȇno. Z rȁhlinum smo zašpȃnali špȁnkȅtlin na vȍzu z drĩvem.

rāhlȉt

nesvrš. [prez. jd. 1. rãhlim, mn. 3. rãhliju/rãhlidu, prid. rad. jd. m. rāhlȉ] – činiti što rahlim, rastresitim • Rãhlim gredȉcu, bum posȉjala korẽe.

rȃjbat

nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjbam, mn. 3. rȃjbaju/rȃjbadu, prid. rad. jd. m. rȃjba] – ribati, ravnati žbuku na zidu • Zidãri rȃjbaju žbȕkane zȋde kaj buju glȁt.

rȃjber

m. [jd. G rȃjbera, mn. G rȃjberof] – kuka za otvaranje i zatvaranje vrata ili prozora, šarka, zaponac, zasun • Povlĩči rȃjber i zaprȉ kozȍc.

rȃjdat

nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjdam, mn. 3. rȃjdaju/rȃjdadu, prid. rad. jd. m. rȃja] – upravljati sanjkama, sanjkati se • Kȁt su se zi sãčecim fȇjst spũščali pot brȋk, mõrali su rȃjdat z nogȁmi kaj se nȅ bi prehȉtili.

raenĩk

m. [jd. G raenīkȁ, mn. G raenīkȍf] – onaj koji je ranjen; ranjenik → rȁnitCȕgi su se strknȉli pak je dȍst raenīkȍf.

rȁjf

m. [jd. G rȁjfa, mn. G rȁjfof] – ukras koji sprečava padanje kose na oči • Počȅšem se i dȅnem si rȁjf h lȃsi.

rȃjfat

nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjfam se, mn. 3. rȃjfaju/rȃjfadu, prid. rad. jd. m. rȃjfa] – pogr. pušiti → čȉkatRȃjfaju po dvȋ škȁtulje cigarȅtlinof na dȃn.

rajfingȋrač

m. [jd. G rajfingȋrača, mn. G rajfingȋračof] – onaj koji čisti dimnjake; dimnjačar • Trȋba se prijẽt za gȕmp či zistȁneš rajfingȋrača.

rȁjfink

m. [jd. G rȁjfinga, mn. G rȁjfingof] – otvor u obliku šupljeg zidanog stupa, cijevi i sl. kroz koji se iz zatvorene prostorije odvodi dim, dimnjak • Čȅz rȁjfink se kadĩ kȁj zi fabrȉke.

rȃgla (rȃglja)

ž. [jd. G rȃgl(j)e, mn. G rȃgl(j)i] – plitka posuda za kuhanje • Pojȉli smo pȕnu rȃglju gȕljaša.

rȃglek (rȃgljek)

m. umanj. [jd. G rȃgljeka, mn. G rȃgljekof] – manja plitka posuda za kuhanje → rȃglaH rȃgljek si dȅnem mlīkȁ, pak si ga stopĩm.

rȃglica

ž. umanj. [jd. G rȃglice, mn. G rȃglic] – manja plitka posuda za kuhanje → rȃglaSkȕhala sam si rȃglicu gulãšeca, tõ bu mi dȍst za obȉt.

rȃjmat

nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjmam, mn. 3. rȃjmaju/rȃjmadu, prid. rad. jd. m. rȃjma] – 1. napredovati, 2. rasti, dizati se (o tijestu) • Tȋsto za dȋgani kolãč se na tõplom mȏra rȃjmat.

rȁjsfȅdar

m. [jd. G rȁjsfȅdra, mn. G rȁjsfȅdrof] – posebno crtaće pero za crtanje tušem • Rȁjsfȅdar namȁčem f tũš i vlĩčem čȑte.

rȁjsnedlin

m. [jd. G rȁjsnedlina, mn. G rȁjsnedlinof] – čavlići sa širokom glavom • Z rȁjsnedlinim pričvrščĩvam papĩre po stalãžam h špȁjzi.

rȁjt

m. [jd. G rȁjta, mn. G rȁjtof] – stroj za čišćenje pšenice i graha • Na rȁjt smo očȉstili sȁf pȁžulj kaj smo ščȅra nȁbrali.

rȃjtar

m. [jd. G rȃjtara, mn. G rȃjtarof] – rasipnik • Nĩma nȉš, sȅ bu zatȅpo õf rȃjtar.

rȃjtat se

nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjtam se, mn. 3. rȃjtaju/rȃjtadu se, prid. rad. jd. m. rȃjta se] – napredovati, probijati se • Pȃjceki se jȃko lȋpo rȃjtaju.

rȁjthõze

ž. pl. t. [G rȁjthõs/rȁjthõzi(h)] – muške hlače uske u donjem, a široke u gornjem dijelu; jahaće hlače • Rȁt si oblĩče rȁjthõze, škȍre i tȁk ȉde jȁhat koȁ.

rȃjzer

m. [jd. G rȃjzera, mn. G rȃjzerof] – putnik, skitnica → cȕnderman, fȕda, klātȅš, lȁndravac, lȕftrȃjzar, lȕftigȗs, potepēnȁc, potepũh, trȃjbar, vagabȕntSȁki rȃjzer rȁt sȉkam hȍdi.

rȃjža

ž. [jd. G rȃjže, mn. G rȃjži] – put, putovanje • Nȃjdȕglja rȃjža mu je do Sanȍbora.