raglȃn | prid. neskl. – oblik kroja rukava na kaputu • Šĩvam kapȗt z raglȃn rukãvim tẽri su rãvni ot krȁglina. |
rãhli | prid. [ž. rãhla] – koji nije gusto nabijen, koji nije zbijenih čestica, porozan, prhak, koji se lako kopa i obrađuje (o tlu); rahao • Pri Sãvi je zemljȁ rãhla i lȁhko se obdilȃva. |
rȁhlin | m. [jd. G rȁhlina, mn. G rȁhlinof] – 1. mlado drvo od korijena kojim su se drva stezala uz pomoć lanca, 2. rašlje, 3. drvena daska koja drži sijeno na kolima • Na vȏs smo naklȁčili prik rȁhlinof sȇno. Z rȁhlinum smo zašpȃnali špȁnkȅtlin na vȍzu z drĩvem. |
rāhlȉt | nesvrš. [prez. jd. 1. rãhlim, mn. 3. rãhliju/rãhlidu, prid. rad. jd. m. rāhlȉ] – činiti što rahlim, rastresitim • Rãhlim gredȉcu, bum posȉjala korẽe. |
rȃjbat | nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjbam, mn. 3. rȃjbaju/rȃjbadu, prid. rad. jd. m. rȃjba] – ribati, ravnati žbuku na zidu • Zidãri rȃjbaju žbȕkane zȋde kaj buju glȁt. |
rȃjber | m. [jd. G rȃjbera, mn. G rȃjberof] – kuka za otvaranje i zatvaranje vrata ili prozora, šarka, zaponac, zasun • Povlĩči rȃjber i zaprȉ kozȍc. |
rȃjdat | nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjdam, mn. 3. rȃjdaju/rȃjdadu, prid. rad. jd. m. rȃja] – upravljati sanjkama, sanjkati se • Kȁt su se zi sãčecim fȇjst spũščali pot brȋk, mõrali su rȃjdat z nogȁmi kaj se nȅ bi prehȉtili. |
raenĩk | m. [jd. G raenīkȁ, mn. G raenīkȍf] – onaj koji je ranjen; ranjenik → rȁnit • Cȕgi su se strknȉli pak je dȍst raenīkȍf. |
rȁjf | m. [jd. G rȁjfa, mn. G rȁjfof] – ukras koji sprečava padanje kose na oči • Počȅšem se i dȅnem si rȁjf h lȃsi. |
rȃjfat | nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjfam se, mn. 3. rȃjfaju/rȃjfadu, prid. rad. jd. m. rȃjfa] – pogr. pušiti → čȉkat • Rȃjfaju po dvȋ škȁtulje cigarȅtlinof na dȃn. |
rajfingȋrač | m. [jd. G rajfingȋrača, mn. G rajfingȋračof] – onaj koji čisti dimnjake; dimnjačar • Trȋba se prijẽt za gȕmp či zistȁneš rajfingȋrača. |
rȁjfink | m. [jd. G rȁjfinga, mn. G rȁjfingof] – otvor u obliku šupljeg zidanog stupa, cijevi i sl. kroz koji se iz zatvorene prostorije odvodi dim, dimnjak • Čȅz rȁjfink se kadĩ kȁj zi fabrȉke. |
rȃgla (rȃglja) | ž. [jd. G rȃgl(j)e, mn. G rȃgl(j)i] – plitka posuda za kuhanje • Pojȉli smo pȕnu rȃglju gȕljaša. |
rȃglek (rȃgljek) | m. umanj. [jd. G rȃgljeka, mn. G rȃgljekof] – manja plitka posuda za kuhanje → rȃgla • H rȃgljek si dȅnem mlīkȁ, pak si ga stopĩm. |
rȃglica | ž. umanj. [jd. G rȃglice, mn. G rȃglic] – manja plitka posuda za kuhanje → rȃgla • Skȕhala sam si rȃglicu gulãšeca, tõ bu mi dȍst za obȉt. |
rȃjmat | nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjmam, mn. 3. rȃjmaju/rȃjmadu, prid. rad. jd. m. rȃjma] – 1. napredovati, 2. rasti, dizati se (o tijestu) • Tȋsto za dȋgani kolãč se na tõplom mȏra rȃjmat. |
rȁjsfȅdar | m. [jd. G rȁjsfȅdra, mn. G rȁjsfȅdrof] – posebno crtaće pero za crtanje tušem • Rȁjsfȅdar namȁčem f tũš i vlĩčem čȑte. |
rȁjsnedlin | m. [jd. G rȁjsnedlina, mn. G rȁjsnedlinof] – čavlići sa širokom glavom • Z rȁjsnedlinim pričvrščĩvam papĩre po stalãžam h špȁjzi. |
rȁjt | m. [jd. G rȁjta, mn. G rȁjtof] – stroj za čišćenje pšenice i graha • Na rȁjt smo očȉstili sȁf pȁžulj kaj smo ščȅra nȁbrali. |
rȃjtar | m. [jd. G rȃjtara, mn. G rȃjtarof] – rasipnik • Nĩma nȉš, sȅ bu zatȅpo õf rȃjtar. |
rȃjtat se | nesvrš. [prez. jd. 1. rȃjtam se, mn. 3. rȃjtaju/rȃjtadu se, prid. rad. jd. m. rȃjta se] – napredovati, probijati se • Pȃjceki se jȃko lȋpo rȃjtaju. |
rȁjthõze | ž. pl. t. [G rȁjthõs/rȁjthõzi(h)] – muške hlače uske u donjem, a široke u gornjem dijelu; jahaće hlače • Rȁt si oblĩče rȁjthõze, škȍre i tȁk ȉde jȁhat koȁ. |
rȃjzer | m. [jd. G rȃjzera, mn. G rȃjzerof] – putnik, skitnica → cȕnderman, fȕda, klātȅš, lȁndravac, lȕftrȃjzar, lȕftigȗs, potepēnȁc, potepũh, trȃjbar, vagabȕnt • Sȁki rȃjzer rȁt sȉkam hȍdi. |
rȃjža | ž. [jd. G rȃjže, mn. G rȃjži] – put, putovanje • Nȃjdȕglja rȃjža mu je do Sanȍbora. |