ȃ | usklik u obraćanju – ah; molim, što je • Ȃ, dȅ se vugnȉ prȍč. |
abrȉhtat | svrš. [prez. jd. 1. abrȉhtam, mn. 3. ȁbrȉhtaju/ȁbrȉhtadu, imp. jd. 2. abrȉhtaj, prid. rad. jd. m. abrȉhta] – dovesti koga u red • Hũdoga pesȁ abrȉhtaju, nĩ vȅč tȁk hȗt. Dopelȁ je domȏm abrȉhtanoga cūckȁ. |
abžȃmat | svrš. [prez. jd. 1. abžȃmam, mn. 3. abžȃmaju/abžȃmadu, imp. abžȃmaj, prid. rad. jd. m. abžȃma] – 1. skidati koru s drva, 2. oblikovati drvo piljenjem • Pȅljamo drȋvo abžȃmat za roženȉce. Abžȃmane dȁske špȃnglamo i slȃžemo pot sũšu. |
adrȅsa | ž. [jd. G adrȅse] – adresa • Zgũbili smo ȉhovu adrȅsu. |
adresȋrat | svrš. [prez. jd. 1. adresȋram, mn. 3. adresȋraju/adresȋradu, prid. rad. jd. m. adresȋra, prid. trp. jd. m. adresȋran, ž. adresȋrana] – uputiti, adresirati • Prȁf se trȋba adresȋrat da pĩsmo mȍre dõjt. |
adȗt | m. [jd. G adȗta] – najjača boja u kartaškim igrama → hadȗt • Imȁ je adȗta h rukāvȕ. |
ađustȋrat se | nesvrš. [prez. jd. 1. ađustȋram se, mn. 3. ađustȋraju/ađustȋradu se, imp. ađustȋraj prid. rad. jd. m. ađustȋra se, prid. trp. jd. m. ađustȋran, ž. ađustȋrana] – dotjerati svoju vanjštinu, urediti se • Lȋpo se ađustȋraju prȋ nek ȉdeju k mȁši. Poglȇ ga, lȋpo je ađustȋran dȅnes. |
ȁfinger | m. [jd. G ȁfingera, mn. G ȁfingerof] – vješalica u ormaru • Na ȁfingeru vȉsiju rȕbače i kȋklje. |
Agrãr/Regrãr | m. [G Agrārȁ] – toponim • Agrãr se zovẽju ledȉne na Svẽtomu Krīžȕ tẽre su pȍkle drȕgoga rȁta dȉlili onȉm tẽri nĩsu imȁli zemlẽ. |
ahȃ | uzv. – ob. za potvrđivanje: pa da • Ahȃ, prȁf si povȉdala. |
ȃjat (ȃčjat) | nesvrš. [prez. jd. 1. ȃjam, mn. 3. ȃjaju/ȃjadu, imp. ȃjčaj, prid. rad. jd. m. ȃjča] – spavati (o djeci) • Dītȅ mȅčem ȃjčat h zȉpku. |
ȁjerkȍak | m. [jd. G ȁjerkȍaka, mn. G ȁjerkȍakof] – napitak od jaja i konjaka, vrsta likera, konjak s jajetom • Z jȃjc i rȁkje dȉlamo dȍma ȁjerkȍak. |
ȁjfah | pril. – jednostrano, jednostavno • Kȋklja je zašȉta ȁjfah. |
ȁjgemahtec | m. [jd. G ȁjgemahteca, mn. G ȁjgemahtecof] – jače začinjena juha s cijelim sjeckanim komadima mesa, ujušak • Rȁdi jīmȕ piščȉi ȁjgemahtec. |
ȁjnc | m. [jd. G ȁjnca, mn. G ȁjncof] – kartaška igra → ȅnac • Bȕmo se hvȇčer kȃrtali ȁjnca. |
ȁjnc ȁ | razg. – koji je najboljih odlika, prve kategorije, klase i sl. (u dijaloškim situacijama kada valja naglasiti čiju vrsnost) • Ovã orehȁča i makovȁča su ȁjnc ȁ! |
ȁjncat se | nesvrš. [prez. jd. 1. ȁjncam, mn. 3. ȁjncaju/ȁjncadu, imp. ȁjncaj, prid. rad. jd. m. ȁjnca] – igrati ajnc → ȁjnc • Nĩmaju kaj dȉlat pak se ȁjncaju. |
ȁjn-cvȁj | pril. – brzo, začas • Ũn zmȅče vȏs sȇna ȁjn-cvȁj. |
ȁjnkasȋrat | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. ȁjnkasȋram, mn. 3. ȁjnkasȋraju/ȁjnkasȋradu, imp. ȁjnkasȋraj prid. rad. jd. m. ȁjnkasȋra, prid. trp. jd. m. ȁjnkasȋran] – prikupiti/prikupljati, ubrati/ubirati novac za pruženu uslugu ili prodanu robu; naplatiti/naplaćivati, unovčiti • Cĩli kȅdan po selȕ hȍdi ȁjnkasȋrat za strũju. |
ȁjpideklin | m. [jd. G ȁjpideklina, mn. G ȁjpideklinof] – jastuk za novorođenče • V ȁjpideklinu nesẽm dītȅ na kȑst. |
ȁjmprem | m. [jd. G ȁjmprema, mn. G ȁjmpremof] – brašno zaprženo na masti ili ulju, zaprška → zāfrȉk • H sȁki čȕšpajz mȅčem ȁjmprem. |
ȁjmprem-jũha | ž. [jd. G ȁjmprem-jũhe, mn. G ȁjprem-jũh] – prežgana juha → ȁjmprem • Za frȕštikalj jīmȕ ȁjmprem-jȗhu. |
ãjs | uzvik – naredba kravi da krene lijevo • Ãjs, Cvȉta! |
ãjt | uzv. – naredba kravi da krene naprijed • Ãjt, Šȁra! |