ȃ

usklik u obraćanju – ah; molim, što je • Ȃ, dȅ se vugnȉ prȍč.

abrȉhtat

svrš. [prez. jd. 1. abrȉhtam, mn. 3. ȁbrȉhtaju/ȁbrȉhtadu, imp. jd. 2. abrȉhtaj, prid. rad. jd. m. abrȉhta] – dovesti koga u red • Hũdoga pesȁ abrȉhtaju, nĩ vȅč tȁk hȗt. Dopelȁ je domȏm abrȉhtanoga cūckȁ.

abžȃmat

svrš. [prez. jd. 1. abžȃmam, mn. 3. abžȃmaju/abžȃmadu, imp. abžȃmaj, prid. rad. jd. m. abžȃma] – 1. skidati koru s drva, 2. oblikovati drvo piljenjem • Pȅljamo drȋvo abžȃmat za roženȉce. Abžȃmane dȁske špȃnglamo i slȃžemo pot sũšu.

adrȅsa

ž. [jd. G adrȅse] – adresa • Zgũbili smo ȉhovu adrȅsu.

adresȋrat

svrš. [prez. jd. 1. adresȋram, mn. 3. adresȋraju/adresȋradu, prid. rad. jd. m. adresȋra, prid. trp. jd. m. adresȋran, ž. adresȋrana] – uputiti, adresirati • Prȁf se trȋba adresȋrat da pĩsmo mȍre dõjt.

adȗt

m. [jd. G adȗta] – najjača boja u kartaškim igrama → hadȗtImȁ je adȗta h rukāvȕ.

ađustȋrat se

nesvrš. [prez. jd. 1. ađustȋram se, mn. 3. ađustȋraju/ađustȋradu se, imp. ađustȋraj prid. rad. jd. m. ađustȋra se, prid. trp. jd. m. ađustȋran, ž. ađustȋrana] – dotjerati svoju vanjštinu, urediti se • Lȋpo se ađustȋraju prȋ nek ȉdeju k mȁši. Poglȇ ga, lȋpo je ađustȋran dȅnes.

ȁfinger

m. [jd. G ȁfingera, mn. G ȁfingerof] – vješalica u ormaru • Na ȁfingeru vȉsiju rȕbače i kȋklje.

Agrãr/Regrãr

m. [G Agrā] – toponim • Agrãr se zovẽju ledȉne na Svẽtomu Krīžȕ tẽre su pȍkle drȕgoga rȁta dȉlili onȉm tẽri nĩsu imȁli zemlẽ.

ahȃ

uzv. – ob. za potvrđivanje: pa da • Ahȃ, prȁf si povȉdala.

ȃjat (ȃčjat)

nesvrš. [prez. jd. 1. ȃjam, mn. 3. ȃjaju/ȃjadu, imp. ȃjčaj, prid. rad. jd. m. ȃjča] – spavati (o djeci) • Dītȅ mȅčem ȃjčat h zȉpku.

ȁjerkȍak

m. [jd. G ȁjerkȍaka, mn. G ȁjerkȍakof] – napitak od jaja i konjaka, vrsta likera, konjak s jajetom • Z jȃjc i rȁkje dȉlamo dȍma ȁjerkȍak.

ȁjfah

pril. – jednostrano, jednostavno • Kȋklja je zašȉta ȁjfah.

ȁjgemahtec

m. [jd. G ȁjgemahteca, mn. G ȁjgemahtecof] – jače začinjena juha s cijelim sjeckanim komadima mesa, ujušak • Rȁdi jīmȕ piščȉi ȁjgemahtec.

ȁjnc

m. [jd. G ȁjnca, mn. G ȁjncof] – kartaška igra → ȅnacBȕmo se hvȇčer kȃrtali ȁjnca.

ȁjnc ȁ

razg. – koji je najboljih odlika, prve kategorije, klase i sl. (u dijaloškim situacijama kada valja naglasiti čiju vrsnost) • Ovã orehȁča i makovȁča su ȁjnc ȁ!

ȁjncat se

nesvrš. [prez. jd. 1. ȁjncam, mn. 3. ȁjncaju/ȁjncadu, imp. ȁjncaj, prid. rad. jd. m. ȁjnca] – igrati ajnc → ȁjncNĩmaju kaj dȉlat pak se ȁjncaju.

ȁjn-cvȁj

pril. – brzo, začas • Ũn zmȅče vȏs sȇna ȁjn-cvȁj.

ȁjnkasȋrat

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. ȁjnkasȋram, mn. 3. ȁjnkasȋraju/ȁjnkasȋradu, imp. ȁjnkasȋraj prid. rad. jd. m. ȁjnkasȋra, prid. trp. jd. m. ȁjnkasȋran] – prikupiti/prikupljati, ubrati/ubirati novac za pruženu uslugu ili prodanu robu; naplatiti/naplaćivati, unovčiti • Cĩli kȅdan po selȕ hȍdi ȁjnkasȋrat za strũju.

ȁjpideklin

m. [jd. G ȁjpideklina, mn. G ȁjpideklinof] – jastuk za novorođenče • V ȁjpideklinu nesẽm dītȅ na kȑst.

ȁjmprem

m. [jd. G ȁjmprema, mn. G ȁjmpremof] – brašno zaprženo na masti ili ulju, zaprška → zāfrȉkH sȁki čȕšpajz mȅčem ȁjmprem.

ȁjmprem-jũha

ž. [jd. G ȁjmprem-jũhe, mn. G ȁjprem-jũh] – prežgana juha → ȁjmpremZa frȕštikalj jīmȕ ȁjmprem-jȗhu.

ãjs

uzvik – naredba kravi da krene lijevo • Ãjs, Cvȉta!

ãjt

uzv. – naredba kravi da krene naprijed • Ãjt, Šȁra!