ȁjzebȃn

m. [jd. G ȁjzebȃna, mn. G ȁjzebȃnof] – vlak → cȕk • Ȁjzebȃn dohãja na bȁnof.

ȁk

vez. – ako • Ȁk bu jȕtri lĩpo vrȋme, pȍjemo žȅt.
ȁksa

ž. [jd. G ȁkse, mn. G ȁksi] – dio stroja ili mehanizma s pokretnim elementima (npr. kotače ili poluge), osovina • Na võzu se ftȑgnila ȁksa, pak je kotãč opȁ.

ȁl

vez. – ali • Povĩda da je tȁk, al mu nĩ za vȅrovat.
alelȕja

uzv. – hebr. 1. „hvalite Boga“, pripjev radosti u hvalu i slavu Boga u židovstvu i kršćanstvu; aleluja, 2. pren. radost, veselje, zanos • Velečãsni je zapopīvȁ alelȕja i sȉ su se zdȉgnili s klecȁla.

ȁlkaf (ȁljkaf)

prid. [ž. ȁl(j)kava] – koji je nemaran, neuredan, površan • Ȁljkaf si, ne dȉlaš kak trȋba!
ȁlkavost (ȁljkavost)

ž. [jd. G ȁl(j)kavosti] – nemarnost, neurednost, površnost • Tȁkove ȁljkavosti jȍš nigdȃr nĩs vȉdi!
ȁmen

uzv. – hebr. 1. završna riječ molitve, 2. pren. gotovo, svršeno • Sȕ korũzu smo znosȉli na nãjža, a ũn je dȍšo na ȁmen.

ȁmenovat

svrš. [prez. jd. 1. ȁmenujem, mn. 3. ȁmenujeju/ȁmenujedu, imp. ȁmenuj, prid. rad. jd. m. ȁmenova] – potvrditi dogovoreno • Sȅ su dokončȁli kak bȗ, jã mȍrem sȁmo ȁmenovat. Sȅ kaj sam napīsȁ, sȅ mi je ȁmenovano.
Amerikānȁc

m. [jd. G Amerikāncȁ] – stanovnik Amerike, stanovnik ili državljanin SAD-a, razg. povratnik koji je kao iseljenik živio u Americi, Amerikanac • Povĩdaju da je za rȁta tũ bȋlo Amerikãncof.
Amerikãnka

ž. [jd. G Amerikãnke] – Amerikanka → Amerikānȁc • Oženȉ je Amerikãnku.
amerikãnski

prid. [ž. amerikãnska] – koji se odnosi na Ameriku, američki • Amerikãnski grȃdi su vȅliki.
ȁmprzetlin

m. [jd. G ȁmprzetlina, mn. G ȁmprzetlinof] – prsten • Zgubĩla sam zlãti ȁmprzetlin.
ȁncuk

m. [jd. G ȁncuga, mn. G ȁncugof] – muška odjeća kojoj su bitni dijelovi kratki kaput (ili sako) i hlače (treći dio je prsluk), odijelo • Rȁt si oblīčȅm čni žȃmetasti ȁncuk.
Anđȅla (Anđēlȅ, Anđȅlka, Anđȅlica)

– oblik ženskog imena Anđelka • Anđȅla je bȋla dobrȁ ženȁ.
anđēlȁk

m. umanj. [jd. G anđēlkȁ, mn. G anđēlkȍf] – anđelčić → ȁnđe • Anđēlȁk me z nȇba gledĩ.
ȁnđelek

m. umanj. [jd. G ȁnđeleka, mn. G ȁnđelekof] – anđelčić → anđēlȁk
ȁnđe

m. [jd. G ȁnđela, mn. G ȁnđelof] – 1. duhovno biće, glasnik i službenik Božji, anđeo 2. pren. ljupka, bezazlena i dobra osoba bez obzira na dob, a osobito dijete ili žena • F cĩrkvi na ontārȕ je pȇt ȁnđelof.

Ānȅ

ž. [jd. G Anẽ] – oblik ženskog imena Ana → Jȁna

ȁngeluš

m. [jd. G ȁngeluša, mn. G ȁngelušof] – večernja molitva i zvon • S cĩrkvice na brĩgu ȁngeluš zvonĩ.
angĩna

ž. [jd. G angĩne, mn. G angĩni(h)] – platno za jastučnice • Vȁkuši su zȉšiti ot angĩne.
angõra

ž. [jd. G angõre, mn. G angõr] – vuna od nekih životinja • Rȁda si oblĩčem črlẽni svȉtar ot angõre.
ȁntikrist

m. [jd. G ȁntikrista, mn. G ȁntikristof] – bezbožnik, antikrist • H nȉš ne vȅruje, ũn je ȁntikrist.
Antȗnovo

s. [jd. G Antȗnovoga] – blagdan svetog Antuna Padovanskog • Na Antȗnovo pȍjemo na mȁšu h cĩrkvu na Svẽtomu Dȗhu kadȉ je navȋk vȅliko proščẽe.