apanãža | ž. [jd. G apanãže] – redovito mjesečno primanje, npr. mirovina, bolovanje • Õf mȉsec mi je apanãža zamudĩla. |
apcȋgat | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. apcȋgam, mn. 3. apcȋgaju/apcȋgadu, imp. apcȋgaj prid. rad. jd. m. apcȋga/apcȋgo] – odbiti/odbijati, sustegnuti/ sustezati (od plaće, nadnice i sl.) • Apcȋgo mi je ot plãče. |
apetȉtlih (apetȉtlif) | prid. neskl. – 1. koji je ukusan, tečan, 2. pren. koji je privlačan po izgledu i njegovanosti, poželjan • Õf gȕlaš mi nĩ nȉkak apetȉtlih. |
apfȃl | m. [jd. G apfȃla, mn. G apfȃlof] – neiskoristiv ostatak čega, otpad • Dȍst je apfȃla ot spĩlenih dasãk. |
ȁpostol | m. [jd. G ȁpostola, mn. G ȁpostolof] – 1. svaki od dvanaestorice učenika Isusa Krista, apostol, 2. pren. gorljivi zagovornik čega; propovjednik, vjerovjesnik • Jȇzuš je imȁ dvanȃjst ȁpostolof tẽri su pȍkle povīdȁli ȕno kaj ih je ũn nȁfči. |
aprĩlski | prid. [ž. aprĩlska] – koji se odnosi na mjesec travanj, travanjski • Tȁk si zmĩšan i zmȍtan kak aprĩlsko vrȋme. |
apšȉsat | svrš. [prez. jd. 1. apšȉsam, mn. 3. apšȉsaju/apšȉsadu, prid. rad. jd. m. apšȉsa] – izgubiti boju, izblijedjeti • Či je cãpje prȅveč na sũncu, mȍre apšȉsat. Fȃrba na fȅrtunu mi je čȉsto apšȉsala. |
apšmȃcat | svrš. [prez. jd. 1. apšmȃcam, mn. 3. apšmȃcaju/apšmȃcadu, imp. jd. 2. apšmȃcaj, prid. rad. jd. m. apšmȃca, prid. trp. jd. m. apšmȃcan, ž. apšmȃcana] – kuhati, pirjati, dinstati • H vȅlikoj rȁjngli dȅnes apšmȃcam bȁžulj. |
arkȁnđe | m. [jd. G arkȁnđela] – po judeokršćanskoj tradiciji anđeo višega reda; arkanđeo • Arkȁnđe Mīhȍ pȅla dušȉce h rȃj. |
asparãgus | m. [jd. G asparãgusa, mn. G asparãgusof] – vrsta ukrasne biljke • Lȉzika je nȉgda imȁla jȃko vȅlike asparãguse f tȅglinu. |
ašmȃcat | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. ašmȃcam, mn. 3. ašmȃcaju/ ašmȃucadu, prid. rad. jd. m. ašmȃca, prid. trp. jd. m. ašmȃcan] – začiniti/začinjati mašću • Rȁdi jīmȕ ašmȃcan pȁžulj z ocvȃrki. |
ȁštafirunk | m. [jd. G ȁštafirunga, mn. G ȁštafirungof] – pokretna i nepokretna imovina koju mladenka od roditeljske kuće donosi u brak, oprema djevojke za udaju, miraz • Kat pȕca dopȅlja ȁštafirunk, sȅ bȁbe zi selȁ dobežĩju glẽdit. |
ȁuf | uzv. – digni se, ustani • Ȁuf, zdȉgni se zi stocȁ! |
ȁus | pril. – gotovo, svršeno • Sȉ poslȉ su zgotȏvleni i sȅ je ȁus. |
ȁusgank | m. [jd. G ȁsganga, mn. G ȁusgangof] – 1. izlaz, 2. šetnja • Pȍjemo h lȏzu na ȁusgank. |
ȁuspuh | m. [jd. G ȁuspuha, mn. G ȁuspuhof] – ispušni sustav na motornim vozilima • Podrãpa mi se je ȁuspuh na ȁutu. |
ȁuto | m. [jd. G ȁuta, I ȁutum; mn. G ȁutof] – motorno vozilo na četiri kotača, namijenjeno prijevozu putnika i robe, automobil, auto • Z ȁutum smo se dopeljȁli na proščẽe. |
ȁutobus | m. [jd. G ȁutobusa, I ȁutobusum; mn. G ȁutobusof] – motorno vozilo za prijevoz većeg broja putnika u javnom prometu, autobus • Bȁbe pred štacũnum z ȁutobusa vȃn poskãčeju. |
ȁuzec | m. [jd. G ȁuzeca, mn. G ȁuzecof] – stalak za tortu ili kolače • Po stolȕ su pomȅtani ȁuzeci s kolãčim. |
ȁuzglȃjzat | svrš. [prez. jd. 1. ȁuzglȃjzam, mn. 3. ȁuzglȃjzaju/ȁuzglȃjzadu, prid. rad. jd. m. ȁuzglȃjza] – 1. iskočiti, iskliznuti, 2. pren. pogriješiti • Cȕk je ȁuzglȃjza zi štrȅke. |
ȁuzlog | m. [jd. G ȁuzloga, mn. G ȁuzlogof] – izlog • Čez ȁuzlog gledĩm lĩpe ȁncuge. |
ȁuzvȉnklen (ȁuzvȉnklin) | prid. neskl. i pril. – 1. nije pod pravim kutom, kriv, iskrivljen, 2. pren. nenormalan (o čovjeku) • Stũpi su ȁuzvȉnklin, ne stojĩju prȁf. Nȍr je, čȉsto je ȁuzvȉnklen. |