ž. [jd. G bȁbe, mn. G bȃp/bȁbi(h)] – 1. supruga, 2. žena, 3. starija žena, baka • Bȁbe su se zistȁle pret štacūnȕm i klȁfraju.

ž. [jd. G babȅtine, mn. G babȅtin] – 1. pogr. žena, 2. pren. onaj tko mnogo priča • Tȃ babȅtina nĩ nȉš vrīdnȁ.

ž. umanj. [jd. G bȁbice, mn. G bȁbic] – 1. a. bakica, b. primalja, 2. mali metalni nakovanj na stoliću za tanjenje oštrice kose • Nȁša bȁbica ȉma rȁda sȕ dȅcu. Bȁbe su prȋ dȍma rȍdile. H Šenkȏfcu je žīvȉla bȁbica, Pȅpa Tȗrkova, tȇra je čȗdaj Šenkovljȁnum i Svetokrȉščanum pomȍgla na svȋt dõjt. Na bȁbicu dȅnem kȍsu, pak u klȅplem.

ž. pl. t. [G babȉof] – babinje, vrijeme poslije poroda → kȉlimpet • Zȉšlo joj je babȉe, tȁki pȍje dȉlat.

s. [jd. G bȃbjega lȉta, mn. G bȃbjih lȋt] – razdoblje lijepa i sunčana vremena u jeseni, bablje ljeto • Ȍvo bȃbje lȉto se odūžȉlo da si vanȋ mȍreš sȅ naprȁvit.

prid. [ž. bȃbja] – 1. koji se odnosi na babu, bablji, 2. ženski • Vrãži bȃbji jezȉki bȕju te stračljȁli.

ž. [jd. G bȁbure, mn. G bȁbur] – vrsta paprike • Na dvȉh gredȁh je posȁjena paprȉka bȁbura.

m. [jd. G bacĩla, mn. G bacĩlof] – bakterija štapićasta ili cilindrična oblika, uzročnik mnogih zaraznih bolesti, bacil • V jȉlo mȍre dõjt kȁkaf bacĩl pak mȍremo zbetȅžat.

m. [jd. G bačvārȁ, mn. G bačvãrof] – onaj koji izrađuje bačve i druge drvene posude, bačvar → vȏža • Bačvãr je naprȁvi vȏžu ot stȏ lȉtri.

 m. [jd. G badȁ, mn. G badȏf] – velika kaca u kojoj vrije grožđe nakon berbe → cĩak • Badȁ je rȃzoma pȕn grȏjzja.

m. [jd. G bādljȁ, mn. G badljȏf] – 1. šiljak pera kod peradi, 2. ob. u mn. trepavica koja krivo raste i bode • Napȉkni sam se na purȃnof bādȁlj.

pril. – bez nagrade ili naplate, besplatno; vrlo jeftino; bez učinka, uzalud • Sȅ kaj dȉlaš, sȅ ti je za bȁdaf.

m. [jd. G bȁdecimera, mn. G bȁdecimerof] – zatvorena prostorija za kupanje, obično s kadom; kupaonica • Bȁdecimer je cĩli h bĩlim plȍčicam.

m. [jd. G bȁdekostȋma, mn. G bȁdekostȋmof] – kupaći kostim • Nĩmam bȁdekostȋm, ne mȍrem ĩt se kūpȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. badĩm, mn. 3. badĩju/badĩdu, prid. rad. jd. m. bādȉ] – prirodnim rastom iz zemlje ili tkiva pojavljivati se na površini (biljka, zubi), nicati • Gledĩm kak šalȃte pomȁko badĩju zi zemlẽ.

m. [jd. G Bȁdaka, mn. G Bȁdakof] – dan uoči Božića, Badnjak • Na Bȁdak se je cĩli dȃn priprãvlalo za Božȉč.

m. umanj. [jd. G badīčkȁ, mn. G badīčkȍf] → badȁ • H badīčȁk smu dȉli kȉselit rȉpu.

nesvrš. [prez. jd. 1. badcam, mn. 3. badcaju/badcadu, prid. rad. jd. m. badcȁ] – razmetati, razbacivati • Nãj badcȁt po tanĩru, lȋpo jȋ!

m. [jd. G badlkȁ, mn. G badlkȍf] – 1. komad drveta koji viri iz zemlje, panj, 2. ostatak organa, okrajina ili njihovih dijelova nakon amputacije • Popȉkni sam se na badlȁk kaj je glẽdi zi zemlẽ.

nesvrš. [prez. jd. 1. bãfčem, mn. 3. bãfčeju/bãfčedu, prid. rad. jd. m. bȃfka] – 1. lajati, 2. glasati se kao puran, 3. nerazumljivo govoriti • Kȁj fȍrt bȃfčeš!

ž. [jd. G bagãže, mn. G bagãš] – 1. prtljaga, bagaža, 2. pren. ono što društvo vuče za sobom; bagra, ološ, rulja • Nȅ bum sȕ tũ bagãžu vlĩka za sȍbum.

m. [jd. G bȃgera, mn. G bȃgerof] – mjesto gdje se iskapao šljunak, bara, jezero, bajer • Pȍjemo se kūpȁt na bȃger.

ž. [jd. G bȁgre, mn. G bȁgri(h)] – ološ, loši ljudi, loše društvo • Snȍčka je bȁgra rezbījȁla lȃmpe na stũpi.

m. [jd. G bȁgrlena, mn. G bȁgrlenof] – kola na opruge s konjskom zapregom za prijevoz putnika, ob. u gradskom prometu; fijaker, kočija • Betȅžne su vozȉli z bȁgrlenum h špitȃl h Brīscȅ.