m. [jd. G bãguša, mn. G bãgušof] – 1. loš duhan, 2. crno necijepljeno grožđe, 3. crna plijesan na klipu kukuruza • Nĩ vrĩdan bãguša.

prid. [ž. bȁhata] – ohol, bahat • Ũn je bȁš bȁhat čovȉk.

nesvrš. [prez. jd. 1. bahãtam/bahãčem se, mn. 3. bahãtaju/bahãtadu/bahãčeju/ bahãčedu se, prid. rad. jd. m. bahãta se] – držati se oholo, bahato, bahatiti se • Bahãčedu se s pȉnezi i z grȕntum.

pril. – na bahat način, oholo • Bȁhato mi je povȉdala kȁk si je kūpȉla nȍvu kȋklu.

ž. [jd. G bȁhatosti, mn. G bȁhatosti(h)] – osobina onoga koji je bahat • Tẽ ȅngove bȁhatosti mi je vȅč dȍst!

nesvrš. [prez. jd. 1. bahũl(j)am, mn. 3. bahũl(j)aju/ bahũl(j)adu, prid. rad. jd. m. bahūl(j)ȁ] – teško hodati, nespretno se kretati, posrtati, bauljati • Bahūlȁ je od betȅga.

ž. [jd. G bȁe, mn. G bãj/bȁih] – posuda u kojoj se drži svinjska mast • Scvȑli smo pȕnu bȁu mȁsti.

nesvrš. [prez. jd. 1. bãjam, mn. 3. bãjaju/bãjadu, prid. rad. jd. m. bājȁ] – izmišljati priče; lijepo govoriti • Bȁba je bājȁla o cȍprnicam i cȍprakim.

nesvrš. [prez. jd. 1. bãam se, mn. 3. bãaju se/bãadu se, prid. rad. jd. m. bāȁ se] – udisati vruće ljekovite pare, inhalirati • Prehlȁjen sam, pak se bãam.

m. [jd. G bȁjbuka, mn. G bȁjbukof] – 1. mjesto, zgrada gdje osuđenici izdržavaju kaznu, zatvor 2. meton. kazna oduzimanja slobode i izdržavanja u zatvoru → čũza, rȅšt • Hlȍvili su tãta pak ga pȅlaju h bȁjbuk.

m. [jd. G bȁjca, mn. G bȁjcof] – sredstvo za impregnaciju drva u stolarstvu; premaz drvenog predmeta tom bojom, močilo • Kūpȉ sam bȁjc, bum nabȃjca štȁfline.

nesvrš. [prez. jd. 1. bȃjcam, mn. 3. bȃjcaju/bȃjcadu, prid. rad. jd. m. bȃjca, prid. trp. jd. m. bȃjcan, ž. bȃjcana] – premazivati drvo bajcom → bȁjc, pobȃjcat • Tẽ fȍsline smo ščȅra bȃjcali, glȅ kak lĩpo zgledĩju! Bȃjcani štȁflini bȍl zgledĩju nȅg da nīsȕ.

ž. umanj. [jd. G bȁice, mn. G bȁic] – posuda za čuvanje masti → bȁa • Bȁica je bȋla pȕna mȁsti.

ž. [jd. G bȁjlage, mn. G bȁjlagih] – gumeni komad za pojačanje vanjske gume na kotaču bicikla • Bȁjlaga na picȉklinu mi se dodla, mȏram pak dȉt nȍvu.

m. [jd. G bȃjsa, mn. G bȃjsof] – tamburaško glazbalo, bas • Dȅbe je kȁj bȃjs.

m. [jd. G bȃjsara, mn. G bȃjsarof] – onaj koji svira bas, basist • Bȃjsar Jȕra bȁjsa je cĩlu nȏč.

nesvrš. [prez. jd. 1. bȁjsam (se), mn. 3. bȁjsaju/bȁjsadu (se), prid. rad. jd. m. bȁjsa (se)] – 1. svirati bas, 2. pren. debljati se • Fȇjst jĩju i pĩjeju i tȁk se bȁjsaju.

ž. [jd. G bȃjte, mn. G bȃjtih] – drvena kućica, koliba, šupa; loša kuća; umanj. kuća • Dȉla se gȍspon, a zȉšo je z bȃjte.

ž. umanj. [jd. G bȃjtice, mn. G bȃjtic] – mala drvena kuća → bȃjta • Zbȉ sam bȃjticu na vȑtu, kaj bum imȁ kȁm dȉt mȍtike i lopȁte.

ž. [jd. G bajunẽte, mn. G bajunẽti(h)] – bodež na pušci • Bajunẽta je natȁkjena na pȕšku.

ž. [jd. G bȁkanđe, mn. G bȁkanđi(h)] – teška zimska visoka cipela, gruba cipela, okovanka, bakandža • Decȁ su po zĩmi hodȉli h bȁkanđam.

ž. [jd. G baklẽ, mn. G baklȉ(h)] – štap ovijen lako gorećim (smolastim, voštanim) tvarima ili punjen gorivom; buktinja, luč, zublja, baklja • Vȕžgali su bȁklu da bȍl vȉdiju.

nesvrš. [prez. jd. 1. bȁkčem, mn. 3. bȁkčeju se/bȁkčedu se, prid. rad. jd. m. bȁkta se] – 1. miješati se u što bez odgovarajuće sposobnosti, 2. mučiti se s problemima • Cĩlo vrȋme se bȁkčem kȁk tõ rīšȉt.

m. [jd. G bãkuša, mn. G bãkušof] – vrsta grožđa → bãguš • Ȉmam posajȅno pedesȇt trsȏf bãkuša.