prijedl. – k, ka → k, ka • Ȉdem g dȉdi.

m. [jd. G gabardȋna, mn. G gabardȋnof] – gabarden, vrsta čvrste tkanine za odijela, odore i sl. • Ȉmam svetãši ȁncuk zȉšit z gabardȋna.

ž. [G Gȃberčice] – toponim • Gȃberčica je komȃt stãroga i nȍvoga korȉta Sȕkle h Kljũču.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȁblam, mn. 3. gȁblaju/gȁbladu, prid. rad. jd. m. gablȁ] – jesti užinu • Težākȉ su lȋpo gablȁli.

m. [jd. G gȁbleca, mn. G gȁblecof/gȁlbeci(h)] – užina, manji obrok između doručka i ručka ili ručka vi večere • Dȅnes smo za gȁblec jȉli ocvȃrke zi žgāncȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȁblecujem, mn. 3. gȁblecujeju/gȁblecujedu, imp. jd. 2. gȁblecuj, prid. rad. jd. m. gȁblecova] – jesti užinu → gablȁt • Gȁblecova sam cvrtjȇ s pȁradajzum.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȁbličujem; mn. 3. gȁbličujeju/gȁbličujedu, prid. rad. jd. m. gȁbličuva] – jesti užinu → gablȁt • Pȍjemo domȏm gȁbličuvat, bȁba bu nȉkaj narȉzala.

– varijanta muškog imena Gabrijel • Gȁbrek je bȉ mesȃr h mesnȉci h Šenkȏfcu.

nesvrš. [prez. jd. 1. gãcam, mn. 3. gãcaju/gãcadu, prid. rad. jd. m. gācȁ] – gaziti po vodi ili blatu • Rȁce rȁde gãcaju po vodȉ, ȉščeju čȓve.

ž. [jd. G gācȉje, mn. G gācȉji(h)] – bagrem, vrsta bjelogoričnog drveta raširena u sjeverozapadnoj Hrvatskoj i cijenjena kao medonosna biljka • Gācȉje su nȃjlȉpše h protulȋtje kat precvātȅju i kat dišĩju.

ž. pl. t. [G gȃč/gȁči(h)] – gaće, donji dio muškog i ženskog rublja • Tȁk se strȁšila da oj se ot strȃha gȁče trēsȅju. Ostȁ je bez ȉčesara, mȍre nȅst gȁče na ščāpȕ.

m. [jd. G gȃčaka, mn. G gȃčakof] – pijetao čije su noge obrasle perjem • Nȁš kokotȋček gȃčak po cȋlim nogȁm je zarȁščen s pẽrjem.

prid. [ž. gadnȁ] – 1. gadan, ružan, 2. opasan, loš • V gmju sam vȉdiu gȁdnih kȃč. Kat se rezjizĩ, ȕnda je gȁdan, mȍgo bi i vudrȉt.

ž. [jed. G gadarȉje, mn. G gadarȉjih] – nemoralna radnja, gadost, gadarija • Kȁkve gadarȉje spočimãvaju da nȋ mȍč za vȅrovat.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȁdim, mn. 3. gȁdiju/gȁdidu, prid. rad. jd. m. gȁdi] – 1. izazivati gađenje, 2. osjećati veliku odbojnost i zaziranje s osjećajem mučnine ili tako da bi se mogla očekivati mučnina; gaditi (se) → odurȁt (se) • Gȁdidu mi se golužljȋvi pūžȉ.

prid. [ž. gadljȉva] – 1. koji izaziva gađenje; gadan, gnusan, odvratan, oduran, 2. sklon gađenju, kojemu se sve gadi; gadljiv • Gadljȉf sam na kȁče i gũsanice.

ž. [jd. G gȁdure, mn. G gȁdurih] – nevaljala, karakterno loša ženska osoba, gadura • Ot tẽ gȁdure mȍreš dožīvȉt sȅga gȓdoga.

nesvrš. [prez. jd. 1. gãđam, mn. 3. gãđaju/gãđadu, prid. rad. jd. m. gāđȁ] – 1. nastojati pogoditi metu, gađati → strīlȁt • Lõfci su gāđȁli lisȉcu, pak su pȏgodili cũcka.

m. [jd. G gājȁ, mn. G gājȍf] – 1. šumica, šumarak, 2. mlada šuma; lug, gaj • Sȁki dȃn se pȍjemo špancȋrat v gãj.

m. [G Gãja] – toponim • Gãj je lozȁ na Vȗkovom Selȕ prȁma Sȕkli.

nesvrš. [prez. jd. 1. gãjam, mn. 3. gãjaju/gãjadu, prid. rad. jd. m. gājȁ] – 1. odnjegovati, othraniti, uzgajati, 2. odgajati • Ũn vȅč čȕdaj lȋt gãja pȕre.

ž. [jd. G gȃjbe, mn. G gȃjbi(h)] – 1. krletka, 2. rešetkasti sanduk • Živĩju zȁprti v gȃjbam. Nȁbro sam dvȋ gȃjbe hrȕšak.

ž. pl. t. [G gȃjdi/gȃjdih] – puhaće glazbalo s mješinom, gajde • Na gȃjdah su nȉgda vȅč pũt igrȁli.

nesvrš. [prez. jd. 1. gãjim, mn. 3. gãjiju/gãjidu, prid. rad. jd. m. gājȉ] – uzgajati → gājȁt • Sūsȅdi gãjiju čȕdaj pȃjcekof sȁko lȉto.