začinȉt | svrš. [prez. jd. 1. začinĩm, mn. 3. začinĩju/začinĩdu, prid. rad. jd. m. zȁčini, ž. začinĩla, prid. trp. jd. m. začiȅn, ž. začiȅna] – 1. dodati začin jelu, 2. pren. učiniti pripovijedanje o zgodama zanimljivijim dodavanjem umetaka, detalja itd.; začiniti • Tȁk sam si zȁčini šalȃtu, kaj u sȁt ne mȍrem jȉst. Bȃžul sam začinĩla i zgotȍvila. Gulãščec je bȉ tȁk začiȅn, kȏmaj smo ga pojȉli. |
začkȍmit | svrš. [prez. jd. 1. začkȍmim, mn. 3. začkȍmiju/začkȍmidu, imp. jd. 2. začkȍmi, prid. rad. jd. m. začkȍmi] – početi šutjeti, prestati govoriti, zašutjeti • Dȅ začkȍmi vȅč jempũt! |
začrlẽnit (se) | svrš. [prez. jd. 1. začrlenĩm (se), mn. 3. začrlenĩju/začrlenĩdu (se), prid. rad. jd. m. začrlẽni (se)] – učiniti crvenim, pocrvenjeti, zacrvenjeti (se) • Začrlẽni se kȁk božȉčnica kat u je zistȁ na pũtu. |
začnit (se) | svrš. [prez. jd. 1. začrnĩm (se), mn. 3. začrnĩju/začrnĩdu (se), prid. rad. jd. m. začni (se), prid. trp. jd. m. začen, ž. začena] – učiniti crnim, pocrniti, zacrniti (se) • Sȁf se začrnĩm kat zmȉčem sȁje z rȁjfinga. H sȗnce mȍreš glẽdit čez začeno stȁklo. |
začtit | svrš. [prez. jd. 1. začrtĩm, mn. 3. začrtĩju/začrtĩdu, prid. rad. jd. m. začti] – osjetiti mržnju prema komu, čemu; omrznuti koga, što, zamrziti • Mȍreju me začtit či ih bum fȕrt špȍta. |
začȕdit (se) | svrš. [prez. jd. 1. začȕdim (se), mn. 3. začȕdiju/začȕdidu (se), prid. rad. jd. m. začȕdi (se), prid. trp. jd. m. začȕjen, ž. začȕjena] – izazvati čuđenje, izazvati iznenađenje, učiniti se čudnim, neobičnim; iznenaditi • Fȇjst sam se začȕdi kat sam ga vȉdi, nĩs znȁ da se vnȉ domȏm. |
začvčat | svrš. [prez. jd. 1. začvrčĩm, mn. 3. začvrčĩju/začvrčĩdu, prid. rad. jd. m. začvča] – početi cvrčati, zacvrčati • Mȇso je začvčalo kat sam ga dȉ h vrũču pȗmbicu. |
zȁdača | ž. [jd. G zȁdače, mn. G zȁdačih] – 1. školski ili domaći rad koji izrađuje učenik, domaća zadaća, 2. zadatak javne vrijednosti ili dometa; misija; zadaća • Nȁša vučitẽlka nam navȋk dãje čȕdaj zȁdače. |
zadȃna | pril. – za dana, za vrijeme danje svjetlosti • Mȍreš se ĩt mũtit vȃn, al da si se vnȉ zadȃna. |
zadāvȉt | svrš. [prez. jd. 1. zadãvim, mn. 3. zadãviju/zadãvidu, prid. rad. jd. m. zadāvȉ, prid. trp. jd. m. zadãvlen, ž. zadãvlena] – 1. usmrtiti koga davljenjem, 2. razg. dosaditi komu gnjavljenjem i sl.; zagnjaviti; zadaviti • Nesnãga nam je zȁšla h ograẽnac i zadāvȉla sȅ rȃceke. Kat sam zȁša h ograjẽnac, nȁša sam sȅ pȋceke zadãvlene. |
zadȉhtat | svrš. [prez. jd. 1. zadȉhtam, mn. 3. zadȉhtaju/zadȉhtadu, prid. rad. jd. m. zadȉhta, prid. trp. jd. m. zadȉhtan, ž. zadȉhtana] – zatvoriti brtvom; zatisnuti, začepiti, zabrtviti • Zadȉhta sam sȅ oblȍke i vrãta, sȁt nam nȅ bu nȕtri tȁk zĩma. Sȅ je zadȉhtano, nĩma zrȃka f hȉži. |
zadȉmit | svrš. [prez. jd. 1. zadȉmim, mn. 3. zadȉmiju/zadȉmidu, imp. jd. 2. zadȉmi, prid. rad. jd. m. zadȉmi, prid. trp. jd. m. zadȉmlen, ž. zadȉmlena] – 1. početi se dimiti, 2. ispuniti (se) dimom → zakādȉt • Tȁk su zafȃjfali, cĩlu su hȉžu zadȉmili i zasmdili. Cĩla je vȕlica zadȉmlena, sũset kũri stãre švȃkore i hantolãke. |
zadīšȁt | svrš. [prez. jd. 1. zadišĩm, mn. 3. zadišĩju/zadišĩdu, prid. rad. jd. m. zadīšȁ] – početi mirisati, zamirisati • Kȁk su rȏže lȋpo zadīšȁle! |
zadȉt (se) | svrš. [prez. jd. 1. zadȅnem (se), mn. 3. zadȅneju/zadȅnedu (se), prid. rad. jd. m. zȁdi (se)] – zahvatiti što čime; okrznuti, dohvatiti, zakvačiti, zadjenuti (se) → začahnȉt (se) • Lȁhko se zadȅnem či ne gledĩm kũt hȍdim. |
zȁdi | prid. [ž. zȁda] – 1. koji je odzada; stražnji, 2. koji se nalazi na kraju reda ili niza; posljednji, 3. razg. koji je najgori, najveći; zadnji • Tõ naj bu zȁdi pũt da si me fkȁnila. |
zȁdica | ž. [jd. G zȁdice, mn. G zȁdic] – 1. dio tijela na kojem se sjedi; stražnjica, 2. dio odjeće koji pokriva leđa • Rȕbača je bĩla, a zȁdica i krȁglen su šãri. |
zadobȁvit | svrš. [prez. jd. 1. zadobȁvim, mn. 3. zadobȁviju/zadobȁvidu, prid. rad. jd. m. zadobȁvi] – dobiti, steći • Oženȉ sam u, a ȕndar sam vȉdi kaj sam se lĩpoga vrȃga zadobȁvi. |
zadovȍlan | prid. [ž. zadovȍlna] – 1. koji ima ono što želi, komu je želja ispunjena, koji ne traži više od onoga što ima, 2. koji je dobre volje; raspoložen, sretan; zadovoljan • Fȇjst sam zadovȍlan kak smo tȏ mȃm zgotȍvili. |
zadrẽzat | nesvrš. [prez. jd. 1. zadrẽzam, mn. 3. zadrẽzaju/zadrẽzadu, prid. rad. jd. m. zadrẽza] – 1. činiti kakvim postupkom da tko učini neku radnju ili da uzvrati na sličan ili na jednak način ili da prihvati sukob, 2. činiti da što izbije, da se pojavi, da se dogodi; izazivati → zabãdat • Jizĩ se kat u zadrẽzaju. |
zadrīmȁt | svrš. [prez. jd. 1. zadrĩmam, mn. 3. zadrĩmaju/zadrĩmadu, prid. rad. jd. m. zadrīmȁ] – 1. početi drijemati, 2. kratko vrijeme drijemati; zadrijemati • Sȁmo kaj sam si sȅ, mȃm sam zadrīmȁ. |
zadrĩt | svrš. [prez. jd. 1. zadrẽm, mn. 3. zadrẽju/zadrẽdu, prid. rad. jd. m. zȁdru] – 1. oštrim predmetom prodrijeti pod gornji, površinski sloj čega; zariti, zaparati, zasjeći, zahvatiti, ući parajući, 2. pren. htjeti po svaku cijenu, navaliti, ustrajati u nepopuštanju • Zȁdru sam si rȕbaču na bodẽči drȏt. |
zadrȏtat | svrš. [prez. jd. 1. zadrȏtam, mn. 3. zadrȏtaju/zadrȏtadu, imp. jd. 2. zadrȏtaj, prid. rad. jd. m. zadrȏta] – staviti svinji komad žice koja je sprečava da ruje i radi štetu • Zadrȏtaj prasȉcu, sȅ je dvorȉšče zrȗndala. |
zȁdrt | prid. [ž. zadtȁ] – 1. koji je namjerno tvrdoglav ili nepopustljiv; zagrižen, 2. koji je uskih vidika; zadrt • Tȁk je zȁdrt, nȅ da si nȉš zapovīdȁt. |
zãdruga | ž. [jd. G zãdruge, mn. G zãdrugih] – 1. pov. tradicionalna ruralna zajednica južnih Slavena koju su činili pripadnici porodice sastavljene od više obitelji, 2. kolektivna organizacija, društvo za obavljanje ili poduzimanje raznih djelatnosti, 3. objekt ili zgrada u kojoj je smještena takva organizacija; zadruga • H zãdrugi je nȉgda bȋla škȏla. |