s. [jd. G čũkaa] – glasanje ćuka, ćukanje → ščũkae • Cĩlu nȏč poslȕšam čũkae, hmȑ bu nȉgdo.

prid. [ž. čȕkena] – pogr. koji nije potpuno pri sebi, koji nije sasvim normalan, ćaknut → čȁken • Povĩda bedarȉje, fȇjst je čȕken.

prid. [ž. čȕklava] – osakaćen, sakat, kljast • Onȁkvoga čȕklavoga nȉgdo nĩma rȁt.

m. [jd. G čȕklafca, mn. G čȕklafcof] – kljast, sakat čovjek • Kȁk je to gdo čȕt kaj ga zovẽju čȕklavac.

nesvrš. [prez. jd. 1. čulĩm, mn. 3. čulĩju/čulĩdu, prid. rad. jd. m. čũli] – dizati uši kako bi se bolje čuli zvukovi → načūlȉt • Zȃjci čulĩju z vũhi, strãhu su lisȉcam.

m. [jd. G čũmeza, mn. G čũmezof] – neuredna, neugledna, prljava prostorija (ili gostionica i sl.) • Kȁk mȍreju žĩvit f tõm kmĩčnom čũmezu.

nesvrš. [prez. jd. 1. čumĩm, mn. 3. čumĩju/čumĩdu, prid. rad. jd. m. čũmi] – dangubiti, stajati i ništa ne raditi, ljenčariti → čȕbit • Tȕ čumĩš, mȉsto da se prȋmeš kȁkvoga poslȁ.

m. [jd. G čȗna, mn. G čȗnof] – manji plitki čamac, izrađen od debla, manji jezerski čamac, čun • H čũnu smo se peljȁli prȉk Sãve h Sanȍbor.

m. [jd. G čũnka, mn. G čũnkof] – dio šivaćeg stroja • Čȅz čūnȁk su se vlĩkle nȉti kat se tkȁlo.

s. [G Čupākȁ] – toponim • Čupāȁk je vȑh Vrãpčevoga brȋga.

ž. [jd. G čȕške, mn. G čȕški(h)] – udarac dlanom po licu, pljuska • Posvȁdili su se, pak mu je dȁ jednȕ čȕšku.

s. [jd. G čȕškaa] – udaranje dlanom po licu, pljuska → čȕška, čȕšnit • Na igralȉšču je bȋlo čȕškaa met dȅčeci.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȕškam, mn. 3. čȕškaju/čȕškadu, prid. rad. jd. m. čȕška] – udarati dlanom, pljuskati, ćuškati → čȕška • Nãj ga fȍrt čȕškat!

ž. [jd. G čȕskije, mn. G čȕskij/čȕskijih] – poluga koja služi za podizanje tereta, dubljenje rupa u zemlji i druge grublje ručne radove, ćuskija • Tȁk si pijȁn kȁj čȕskija!

svrš. [prez. jd. 1. čȕšnem, mn. 3. čȕšniju/čȕšnidu, imp. jd. 2. čȕšni, prid. rad. jd. m. čȕšni] – udariti dlanom, pljusnuti • Ȕnda ga je unã tȁk čȕšnila da je sȅ zvĩzde vȉdi!

m. [jd. G čȕšpajza, mn. G čȕšpajzof] – ukuhano povrće, ob. kao prilog glavnomu jelu, varivo • F tȍrak smo za obȉt jȉli čȕšpajz rȉpu s pȁžuljum.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. čȕjem, mn. 3. čȕjeju/čȕjedu, prid. rad. jd. m. čȗ, s. čȕlo] – 1. primiti/primati sluhom glas ili glasove, čuti, 2. biti budan • Cĩlu nȏč sam čȗ.

nesvrš. [prez. jd. 1. čũtim (se), mn. 3. čũtiju/čũtidu (se), prid. rad. jd. m. čūtȉ (se)] – ćutjeti, biti svjestan, osjećati (se) • Dȅnes se nȉkak ne čũtim dobrȍ.

ž. [jd. G čȕture, mn. G čȕtur/čȕturi(h)] – posuda za vodu, obično drvena; čutura • H čȕturah si nȍsimo vȍdu h tȑsje.

m. [jd. G čuvārȁ, mn. G čuvārȍf] – onaj koji čuva, čuvar → vȃhtar • Dȉla je kak čuvãr.

nesvrš. [prez. jd. 1. čũvam (se), mn. 3. čũvaju/čũvadu (se), imp. jd. 2. čũvaj (se), prid. rad. jd. m. čūvȁ (se)] – 1. brinuti se, paziti da se što ne ošteti ili izgubi, 2. ostavljati za kasnije, 3. voditi brigu o kome ili o čemu, 4. izbjegavati koga ili što kao opasnost; čuvati (se) → vȃhtat • Čūvȁ sam krȁve na gmȃjni.

nesvrš. [prez. jd. 1. čuvĩm, mn. 3. čuvĩju/čuvĩdu, prid. rad. jd. m. čuvȉ] – ne moći spavati, bdjeti • Čuvȉ sam cĩlu nȏč, ne mȍrem spȁt.

ž. [jd. G čũze, mn. G čũs/čũzi(h)] – pogr. zatvor → bȁjbuk, rȅšt • Cĩli žȉvot je bȉ po čũzah.

nesvrš. [prez. jd. 1. čũzim, mn. 3. čũziju/čũzidu, prid. rad. jd. m. čūzȉ] – biti osamljen, dosađivati se, dangubiti → čubit, čumit • Po cĩle dȃne sam f hȉži čūzȉ.