nesvrš. [prez. jd. 1. čvãim, mn. 3. čvãiju/čvãidu, prid. rad. jd. m. čvāȉ] – dugo boraviti na jednom mjestu, dangubiti → čūbȉt • Dõjdeju i čvãjiju po cĩli dȃn.

nesvrš. [prez. jd. 1. čvãčem/čvãkam, mn. 3. čvãčeju/čvãkaju/čvãčedu/čvãkadu, prid. rad. jd. m. čvākȁ] – 1. zubima sitniti hranu, žvakati, 2. mljackati • Nȕ, pojȋ tȏ več jempũt, nãj tȕlko čvākȁt.

svrš. [prez. jd. 1. čvȁknem, mn. 3. čvȁkneju/čvȁknedu, imp. jd. 2. čvaknȉ, prid. rad. jd. m. čvaknȉ] – odrezati, otkinuti • Čvaknȉ ovũ slȉvovu kȉtu, naslȁa se na sũsedof plȏt.

ž. [jd. G čvȁle, mn. G čvȁli] – herpes na usnici, žvala • Nãj pȉt za nȉkim vȍdu, da nȅ buš dȍbi čvȁle!

prid. [ž. čvȁlava] – koji ima žvale → čvȁle • Dȏ je čvȁlaf, za ĩm nãj pȉt z ȉste kȕpice.

m. [jd. G čvȁlafca, mn. G čvȁlafcof] – čovjek koji ima žvale → čvȁle • Čvȁlavac bi trȅbo pȉt sȁmo zi svẽ kȕpice.

m. [jd. G čvāpȁ, mn. G čvāpȍf] – mljeveno meso oblikovano u valjčiće i pečeno na roštilju, ćevap • Za lȉkof smo jȉli čvāpȅ.

prid. [ž. čvekȅtava] – brbljav • Dȅ se mãko pristrãči, čvekȅtavac čvekȅtavi!

nesvrš. [prez. jd. 1. čvekȅčem, mn. 3. čvekȅčeju/čvekȅčedu, prid. rad. jd. m. čveketȁ] – govoriti mnogo o nevažnim stvarima, brbljati • Tȁk čvekȅčeju kȁk da ih je nȉgdo nȁvi.

m. [jd. G čvekȅtafca, mn. G čvekȅtafcof] – onaj koji brblja, brbljavac • Ot ovȍga čvekȅtafca nĩ mȍč do rȋči dõjt.

ž. [jd. G čvekȅtavice, mn. G čvekȅtavic] – ona koja brblja, brbljavica • Nȕ se mãko štīknȉ, tĩ čvekȅtavica jednȁ!

nesvrš. [prez. jd. 1. čvȅnglam, mn. 3. čvȅnglaju/čvȅngladu, prid. rad. jd. m. čvenglȁ] – brbljati → čveketȁt • Bȁbe pri lȉsi rȁde čvȅnglaju.

ž. [jd. G čvȇnglice, mn. G čvȇnglic] – ona koja brblja, brbljavica → čvekȅtavica • Unã je bȁš jenȁ mãla čvȇnglica.

m. [jd. G čvčka, mn. G čvčkof/čvčkȉh] – cvrčak → ščurĩk • F tȑsju je sȅ pȕno čvčkof. Čvčki mȅhšaju grõjzje.

nesvrš. [prez. jd. 1. čvrčĩm, mn. 3. čvrčĩju/čvrčĩdu, prid. rad. jd. m. čvčȁ] – glasati se kao cvrčak, cvrčati • Dopȁda mi se kȁk čvčki čvrčĩju.

ž. [jd. G čvȑge, mn. G čvȑk/čvȑgih] – kvrga od udarca, modrica → hȑga • Opȁ je z drȋva i na glãvi ȉma čvȑgu.

prid. [ž. čvȑgava] – koji ima kvrga, koji je pun kvrga, kvrgav → hȑgaf • Sȁf je čvȑgaf, kȁj su ga nahȁrili.

nesvrš. [prez. jd. 1. čvȑglam, mn. 3. čvȑglaju/čvȑgladu, prid. rad. jd. m. čvrglȁ] – 1. isprekidano se glasati kao mala ptica, cvrkutati, 2. pren. (u šali) a. umilno govoriti, ljupkim glasom i u vedru raspoloženju, b. pogr. dodvornički se izražavati • Vrãpci sidĩju na kȉti i fȍrt čvȑglaju.

prid. [ž. čvȑkena] – pogr. koji nije potpuno pri sebi, koji nije sasvim normalan, ćaknut → čȁken • Sȉkakve bedastȏče fȍrt povĩda, čvȑken je.