prid. [ž. črnolȁsna] – koji ima crnu kosu, crnokos • Ȉma tȁk lĩpe čne lȃsi, lĩpa črnolȁsna je.

m. [jd. G črõkuša, mn. G črõkušef] – loše vino, bućkuriš • Sȉgdi se štȉma kak ȉma nȃjbȍlše vīnȍ, a tõ je nevaljãni črõkuš.

nesvrš. [prez. jd. 1. črtĩm, mn. 3. črtĩju/črtĩdu, prid. rad. jd. m. čtȉ] – mrziti • Tȁk ga črtĩju da bi ga nȃjrȁjši ftȍpili v žlȉci vodẽ.

prid. [ž. črv(l)ȉva] – u kojemu ima crva, koji je zahvaćen crvima, crvljiv • Ovã jȁbuka je črvȉva.

ž. [jd. G črvotočȉne, mn. G črvotočȋn] – šupljina, rupica koju je crv izjeo u drvu • Stãri špȁmpet je sȁf pȕn črvotočȋn.

m. [jd. G čȕbe, mn. G čȗp/čȕbi(h)] – pogr. jako istaknuta, izbočena usta, usnica → vȕsnica • Čȕbe mu stojĩju fȇjst za vȃn, gdi je kak pȅs.

prid. [ž. čȕbasta] – koji ima debele usne, koji ima čubu; čubav, čubast • Ũn je bȉ bȍl čȕbast.

m. umanj. [jd. G čȕbice, mn. G čȕbic(ih)] – mala usna, usnica → vȕsnica • Pȕcica je imȁla črlẽne čȕbice.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȕbim (se), mn. 3. čȕbiju/čȕbidu (se), prid. rad. jd. m. čȕbi (se)] – 1. dangubiti, stajati i ništa ne raditi, 2. držanjem pokazivati uvrijeđenost, duriti se • Čȉ mu kȁj velĩš, mȃm se čȕbi.

m. [jd. G čȗča, mn. G čȗč(of)] – dio pilećeg mesa, trtica → bȉškup • Nȃjrȁjši jĩm piščȇčii čȗč.

ž. [jd. G čȕče, mn. G čũč/čȕčih] – mlada kokoš → piščẽnka • Jȉli bumu kȕhanu čȕču za obȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. čučĩm, mn. 3. čučĩju/čučĩdu, prid. rad. jd. m. čūčȁ, pril. sad. čučẽčki] – 1. težinu tijela prenositi na noge svijene u koljenima; čučati, 2. pogr. boraviti stalno na jednome mjestu u dosadi → čēpȉt • Čučĩm zȃd vȕgla i poslȕšam kaj se spomȉnaju. Čučẽčki pũčem korẽe i rȉpu.

m. [jd. G čȗčeka, mn. G čȗčekof] – mladunče kokoši, pile • Zvȁlilo se pȇt šãrih čȗčekof.

ž. umanj. [jd. G čȕčice, mn. G čȕčic] – mala, mlada kokoš → čȕča • Dȅnes mi je čȕčica znȅsla pvo jãjce.

pril. [komp. vȅč, superl. nȃjvȅč/nȃjveč] – mnogo, puno • Čȕdaj pũt se zmȉslim kak smo se nȅgda mũtili. Ȍf mȉsec je nȃjvȅč snȋga opȁlo.

m. [jd. G čudākȁ, mn. G čudākȍf] – onaj koji živi drugačije od ostalih, onaj koji se razlikuje čudnim postupcima, osobenjak, čudak • Tȁm pri lozȉ je žĩvi jȅn čudãk.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȕdim se, mn. 3. čȕdiju/čȕdidu se, prid. rad. jd. m. čȕdi se] – čuditi se • Čȕdiju se kȁk pȕra drekȕ!

prid. [ž. čudnovȃta] – koji se neočekivano razlikuje od drugih, koji iznenađuje, izaziva time što je različit od onoga što je uobičajeno, čudnovat • Ũn je bȉ čudnovȃto dītȅ.

s. [jd. G čudȁ, mn. N čudȁ/čudẽsa, G čũd/čȕdi/čudȏf/čudẽs] – čudo, mn. čudesa obično za nadnaravno • Prãvo je čȕdo kak si tõ naprȁvi na vrȋme.

s. [jd. G čȕdovišča, mn. G čȕdoviščih] – 1. biće iz priče, filma itd. koje djeluje zastrašujuće; nakaza, neman, rugoba, 2. svako biće koje je slično nakazi, a. po izgledu, b. po zlim i zastrašujućim postupcima; čudovište • Dȉda nas je fȍrt strȁši z nȉkakvim čȕdoviščim.

ž. [jd. G čȗfe, mn. G čȗfih] – čuperak perja na kokošjoj glavi → čȏfka • Čȕčice ȉmaju lĩpe čȗfe.

ž. umanj. [jd. G čȕfice, mn. G čȕfic/čȕfici(h)] – čuperak perja na kokošjoj glavi → čȗfka, čȗfa • Čȕčice ȉmaju smĩšne čȕfice.

ž. [jd. G čȗfke, mn. G čũfk/čũfkih] – kokoš s čuperkom → čȗfa • Tȁm ȉmaju lĩpe čȗfke.

svrš. [prez. jd. 1. čũhnem, mn. 3. čũhniju/čũhnidu, prid. rad. jd. m. čūhnȉ] – oslabjeti, utihnuti (o boli) • Pȍpi sam vrãštvo i bolečĩna mi je mȃm čũhnila.