nesvrš. [prez. jd. 1. štȑpčem, mn. 3. štȑpčeju/štȑpčedu, prid. rad. jd. m. štrpčȁ] – poskakivati, cupkati • Zẽbe me pak štȑpčem da se zigrȉjem.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȃbam, mn. 3. štȃbaju/štȃbadu, imp. jd. 2. štȃbaj, prid. rad. jd. m. štȃba, prid. trp. jd. m. štȃban, ž. štȃbana] – posipavati šećerom u prahu • Sȁki kolãč štȃbam, lȉpše zglẽda. Kȕglof je lĩpi tak štȃban.

ž. [jd. G štãcije, mn. G štãcij] – 1. mjesto na prometnoj liniji (pruzi i sl.) sa svim pripadajućim uređajima i zgradama, predviđeno za zaustavljanje većeg broja prijevoznih sredstava i za osiguravanje putničkog i teretnog prometa, kolodvor, postaja, 2. odjeljak neke veće ustanove ili službe; stanica • Na štãciji čȅkam cȗk.

m. [jd. G štacijonãra, mn. G štacijonãrof] – manja zdravstvena ustanova za prihvat bolesnika, bolesničko prihvatilište, stacionar • Otpeljȁli su ga f štacijonãr, nȋma se dȏ stȁrat zȃjnga.

m. [jd. G štacūnȁ, mn. G štacūnȍf] – trgovina, prodavaonica, dućan • Hȍdim f štacũn po špecerȁj. Nȉgda su h Šenkȏfcu bȋli dvȃ štacūnȉ, Šmȉtof i Tursȁnof.

m. [jd. G štacunārȁ, mn. G štacunārȍf] – trgovac, prodavač na malo → štacũn • Nȁš se štacunãr zi sȁkum muštȅrijum rȁt spomȉna.

m. [jd. G štacunãrke, mn. G štacunãrki] – ona koji drži trgovinu, trgovkinja, prodavačica na malo → štacũn • Unã je bȋla čȕdaj lȋt štacunãrka pri Šmȉtu.

m. [jd. G štafelȁja, mn. G štafelȁjof] – stalak na kojem slikar izrađuje sliku; postolje • Nȁšega slȉkara Mȉška bȋlo je za vȉdit kak hȍdi zi štafelȁjum na Sȕklu slȉkat.

m. [jd. G štȁflina, mn. G štȁflinof] – komad drva tanak i uzak, obrađen na presjek u obliku kvadrata ili četvorine, koristi se za ograde i drvene konstrukcije, letva • Dȃli smo naprȁviti nõve štȁfline za krȍvišče, stãri su čȉsto sprhnȉli.

m. [jd. G štāgl(j)ȁ, mn. G štāgl(j)ȍf] – gospodarska zgrada gdje se drži stočna hrana (sijeno, slama i sl.), ob. uz štalu, štagalj • Dȉlamo nõvi štāgȁ, stãri se je zrȕši.

svrš. [prez. jd. 1. štrȁjfam, mn. 3. štrȃjfaju/štrȃjfadu, prid. rad. jd. m. štrȃjfa, prid. trp. jd. m. štrȃjfan, ž. štrȃjfana] – u kretanju malo dotaknuti što (ob. malo oštetiti), okrznuti • Mȁlo me štrȃjfa z matõrum po nogȉ.

ž. [jd. G štȃge, mn. G štȃgi] – 1. metalna poluga, pritka, motka; dugačak, u presjeku okrugao komad željeza, koji nosi težinu građevine ili težinu nekog njezina dijela, 2. sport. vratnica gola (greda ili stativa); golštanga; gimnastička sprava; štanga • Fȇjst je vudrȉ lȍptu, al je pȍgodi h štȃjgu, a ne h gȏ.

m. [jd. G štȁkora, mn. G štȁkorof] – vrsta glodavca, štakor • Sviãk mi je pȕn štȁkorof, mȏram dȉt gȃjsa.

ž. [jd. G štakorĩce, mn. G štakorĩc(ih)] – ženka štakora • Štakorĩca je zlẽgla dȅset mlãdih. Birtȉju h Drĩu zovẽju „Pri Štakorĩci“ kaj je tȁk prĩšivak gȁzdarici.

ž. [jd. G štȁle, mn. G štȁli] – gospodarska zgrada u kojoj se drže goveda; štala, staja • Pri dobrȍmu gȁzdi je pȕna štȁla blȃga.

ž. umanj. [jd. G štȁlice, mn. G štȁlic(ih)] – mala štala, štalica • Jȇzušek se nȁrodi h štȁlici, na slȁmici.

prid. [ž. štãlska] – koji je iz staje, koji pripada staji • Namĩtali smo trȋ vȍze nȃjbȍlega štãlskoga gnȍja, kaj ga bumo restȅpli po ledȉni.

m. [jd. G štambĩlja, mn. G štambĩljof] – 1. žig, štambilj, pečat, 2. trag, obilježje • Na ȍporuku je fiškãl dȉ štambĩlj i tõ je bȋlo zgotȏvleno.

nesvrš. [prez. jd. 1. štamblȋram, mn. 3. štamblȋraju/štamblȋradu, prid. rad. jd. m. štamblȋra, prid. trp. jd. m. štamblȋran, ž. štamblȋrana] – stavljati pečat → štambĩlj • Posȁ mu je štamblȋrat dokumȅnte.

ž. [jd. G štȃmpe, mn. G štȃmpih] – 1. skupni naziv za različite tiskovne postupke strojnog umnažanja pisanih i likovnih predložaka, obrazaca, novina, knjiga itd.; tisak, 2. ukupnost dnevnih i periodičnih novina; tisak • Sȁki dȃn prečȉtam sȕ štȃmpu i sȅ zȉznam.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȃmpam, mn. 3. štȃmpaju/štȃmpadu, prid. rad. jd. m. štȃmpa, prid. trp. jd. m. štȃmpan, ž. štȃmpana] – 1. tiskati 2. pisati velikim tiskanim slovima • Pĩsma štȃmpam z vȅlikim slȍvim da se bȍlj mȍreju prečȉtat. H škȏli se nȃjpȑvo vučĩju vȅlika štȃmpana slȍva.

m. [jd. G štȁmperlina, mn. G štȁmperlinof] – čašica (ob. 0,3 dcl) za žestoka pića • Zi štȁmperlena pĩjeju rȁkju.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȃncam, mn. 3. štȃncaju/štȃncadu, prid. rad. jd. m. štȃnca, prid. trp. jd. m. štȃncan, ž. štȃncana] – 1. utiskivati i umnažati utiskivanjem, 2. pren. pogr. umnažati u pretjerano velikoj količini • V radijõni štȃncam mȍdline za kolāčȅ. Tĩ su komãdi štȃncani, nĩsu dȉlani na rȗke.

ž. [jd. G štȃnge, mn. G štȃngih] – željezna šipka • Zȅmi štȃngu pak potprȋ of plȏt da se ne zrȕši.