m. [jd. G štȁnda, mn. G štȁndof] – uređeno i ograđeno mjesto za prodaju ili poslovne dogovore, štand • Hȍdim ot štȁnda do štȁnda i gledĩm kȁj prodȃjeju.

m. [jd. G štȃpcȕkora, mn. G štȃpcȕkorof] – šećer u prahu • Štȃpcȕkor se na kolãčim bĩli kaj snȋk.

m. [jd. G štȁprčka, mn. G štȁprčkof] – nerazvijen klip kukuruza • Štȁprčke ne sprãvljamo nek ih mȃm dãjemo sviȁm i krȁvam.

prid. [ž. štȁrtna] – brz, okretan • Õf je kȍ štȁrtan, jȅnga sam zakapȁri.

m. [jd. G štatȗta, mn. G štatȗtof] – 1. zbirka pravila i propisa o uređenju neke organizacije ili društva; propisnik, 2. pol. pravilnik političke ili društvene organizacije, 3. pov. osnovni pravni akt grada u srednjem vijeku kojim se uređuje zakonodavstvo; statut • Sȅ mȍra dȉlat po štatȗtu.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȁvim, mn. 3. štȁviju/štȁvidu, prid. rad. jd. m. štȁvi, prid. trp. jd. m. štȃvlen, ž. štȃvlena] – činiti, pripremati sirovu kožu za obrađivanje potapanjem u odgovarajuću otopinu • Tũkli smo krȁvu pak bȕmo kȍžu dȃli štȁvit. Donesȉ mi tã komȃt štȃvlene kȍže.

– varijante muškog imena Stjepan • Štēvȅ si je kũpi nõvoga trȁktora.

ž. – varijante ženskog imena Štefanija • Mojȁ zetĩca se zovẽ Štȅfica.

s. [G Štȇfaa] – blagdan svetog Stjepana, 26. prosinca • Štȇfae je dȃn pȍkle Božĩča, ȕnda ȉdemo na gȏt Štȇfim i Štȅficam.

m. [jd. G štȅfana, mn. G štȅfanof] – staklena dvolitrenka za vino • Na svȃrbi si natȃčeju vĩno zi štȅfana.

m. [G Štȅfičevoga brȋga] – toponim • Brȋk h Ladūčȕ na tẽromu su tȑsja, trȃniki i trnācȉ. H sredĩni brȋga su bȋle hȉže, štȁle, sũše i kȏčaki, a na sredīnȉ trȃnika bȉ je zdenȁc i drvȅna kopȁa za napȁjae živīnȅ.

m. [jd. G štȅhera, mn. G štȅherof] – podupirač, potporanj • Šȃlali smo dẽku pak smo metȁli štȅhere.

ž. [jd. G štēkȅ, mn. G štēkȉ(h)] – pakiranje od deset kutija cigareta • Kūpȉ sam dvȋ štēkȅ cigarȅtlinof.

m. [jd. G štȅkera, mn. G štȅkerof] – izolirana kutija na električnom ili telefonskom vodu s jednom ili više rupa u koje se uvlači utikač; utičnica • Nãj rȉvat pȑste f štȅkar, strũja te bu stȅpla.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȅkam, mn. 3. štȅkaju/štȅkadu, prid. rad. jd. m. štȅka] – 1. uključivati struju, uspostavljati električni kontakt, 2. prekidati se, ne raditi dobro, zakazivati • Mȁlo mi štȅkaju mȋsli, bȕm se tȁki zmȉsli.

ž. [jd. G štȅkdõze, mn. G štȅkdõzi] – izolirana kutija na električnom ili telefonskom vodu s jednom ili više rupa u koje se stavlja utikač; utičnica • H štȅkdõzi nĩ strũje, mȏram ĩt vȉdit či je zȉherunk zgorȉ.

m. [jd. G štēl(j)ȁ, mn. G štēl(j)ȍf] – 1. stav, držanje, 2. prednji i zadnji kotači na kolima • Poglȇ kak lȋpo hȍdi i kak zglẽda, prȃvoga je štēlȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȇlam, mn. 3. štȇlaju/štȇladu, imp. jd. 2. štȇlaj, prid. rad. jd. m. štȇla] – podešavati, stavljati na određeno mjesto ili u određeni položaj dio neke tehničke naprave • Štȇlam matõrku, nȉkak se nȇče vužgȁt.

m. [jd. G štȅmajzlina, mn. G štȅmajzlinof] – oruđe od čelika koje služi da se njime dube, dlijeto • Zȅmi štȅmajzlin i zištȇmaj šlȉc h zĩdu di bȕmo dȉli cȋvi za vȍdu.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȇmam, mn. 3. štȇmaju/štȇmadu, imp. jd. 2. štȇmaj, prid. rad. jd. m. štȇma] – 1. prikladnim oruđem razbijati što (ob. zid ili kamen), 2. udarati, tući • Tȁk je dȕgo štȇma dok nĩ zȋt prebȉ na drȕgu strãn.

m. [jd. G štȇmera, mn. G štȇmerof] – onaj koji je opasan u tučnjavi; nasilnik, razbijač • Õf ga je štȇmer rezbȉ da je kȏmaj dȍšo k sȅbi.

m. [jd. G štȅndera, mn. G štȅnderof] – 1. postolje na jednoj ili više nogu; stalak, 2. nosač električnih žica • Na krovȕ na štȅnderu sidĩju tȉce.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȅntam, mn. 3. štȅntaju/štȅntadu, prid. rad. jd. m. štentȁ] – 1. dodijavati, dosađivati, 2. zadržavati (sitničavim zahtjevima pri nekom poslu) • Nãj se dȁt štentȁt, dȉlaj svȍj posȁ. Ȉmam čȕdaj poslȁ, nãj me štentȁt!

m. [jd. G štȇpa, mn. G štȇpof] – provlačenje, prodijevanje konca kroza što; šivanje, ušivanje, prošivanje, proštepavanje, prošav • Na krȁglenu je štȇp z bĩlim koncȕm i drȕgi š črlẽnim.