nesvrš. [prez. jd. 1. štȋmam (se), mn. 3. štȋmaju/štȋmadu (se), prid. rad. jd. m. štȋma (se), prid. trp. jd. m. štȋman, ž. štȋmana] – 1. ugađati, usklađivati, 2. biti u skladu, biti u redu; slagati se, 3. hvaliti se, 4. biti priznat, poštovan • Štȋmam cȃgare na vȕri da prȁf kãžeju. Štȋmaju se kak su zlũpili su kurȕzu. Ot sĩh je štȋman zãto kaj je vrīdȁn.

m. [jd. G štȉmunga, mn. G štȉmungof] – opće raspoloženje (osobe, sredine, krajolika, umjetničkog djela i sl.); atmosfera, ugođaj • Sȉ popĩvaju i veselĩju se kaj je dȍbar štȉmunk.

ž. [jd. G štȋnge, mn. G štȋngi] – stuba, stepenica, štenga • Kȏmaj ȉdem po štȋngam kak me nȍge bolĩju.

ž. [G Štȋngic] – toponim • Pũt po tẽromu se napoprȋk mȍglo dõjt čez tȑsja z brȋga Bȕkoščaka h Šenkȏvac je nazvãn Štȋngice.

ž. [jd. G štȋrke, mn. G štȋrkih] – tvar za škrobljenje; krutilo, škrob, štirak, štirka • H vodȕ f tẽroj su se spȉrale rȕbače dȉla se štȋrka.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȋrkam, mn. 3. štȋrkaju/štȋrkadu, prid. rad. jd. m. štȋrka, prid. trp. jd. m. štȋrkan, ž. štȋrkana] – učvršćivati štirkom; škrobiti • Nȉgda su se fĩne rȕbače štȋrkale kaj su im krȁglini lȋpo stãli h zrȃk. Štȋrkane rȕbače posprãvljam h ormãr.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȍčum, mn. 3. hȍčeju/hȍčedu, prid. rad. jd. m. štȉ] – 1. htjeti, imati volju, pokazivati želju; biti željan, namjeravati; biti odlučan za neku radnju, 2. biti suglasan, slagati se → ftȉt, htȉt • Štȉla sam ti nȉkaj povȉdat, al sam pozãbila.

m. [jd. G štīlȁ, mn. G štīlȍf] – dio oruđa, alata i pomagala koji se drži u ruci, za koji se drži; držak → ratȉšče • Ftȑgni si štĩ od lopȁte.

m. [jd. G štofȁ, mn. G štofȏf] – 1. deblja ob. vunena tkanina, 2. građa, podatci, materijal za stvaranje znanstvenih ili umjetničkih djela; ono što služi kao tema, predmet za razgovor, diskusiju, izlaganje • Zi štofȁ mi šĩva rȅklec z lȃjbekum.

prid. [ž. štȍfasta] – izrađen iz vunene tkanine, štofa → štȍf • Kat me zẽbe, oblĩčem si štȍfaste hlȁče.

m. [jd. G štokȁ, mn. G štokȏf] – 1. drveni okvir koji okružuje i učvršćuje vrata ili prozore; ragastov, 2. gornja poprečna greda okvira vrata; dovratnica, dovratnik, dovratak • Tȁk je dȅbe da ne mȍre čes štȍk prẽt.

m. [jd. G štȍkfiša, mn. G štȍkfišof] – 1. sušeni bakalar, 2. pren. mršava osoba • Tȁk je sūhȁ kaj štȍkfiš.

m. [jd. G štȍkrlina/štȍkrlena, mn. G štȍkrlinof/štȍkrlenof] – jednostavan kuhinjski stolac bez naslona • F kȕhi ȉmamo stȍ i četȉri štȍkrline.

ž. [jd. G štōlȅ, mn. G štōlȉ(h)] – 1. crkv. dio crkvenog ruha, platnena traka koju svećenik stavlja oko vrata i koji slobodno visi niz tijelo, 3. svečani šal kao dio ženske večernje toalete • Žȕpnik, prȋ nek pȍje spovīdȁt, dȅne si štōlȕ i kȕšne u.

m. [jd. G štȍnfa, mn. G štonfȏf] – 1. čarapa, sokna, 2. noga do koljena; dokoljenica, dokoljenka, 3. cijela noga • Nĩ bȋlo štonfȏf pa su si f škȍre metȁli obȏjke da ih nĩ zẽblo.

m. [jd. G štȍpa, mn. G štȍpof] – kraj • Sȁt je štȍp spȍmenku.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȏpam, mn. 3. štȏpaju/štȏpadu, imp. jd. 2. štȏpaj, prid. rad. jd. m. štȏpa, prid. trp. jd. m. štȏpan, ž. štȏpana] – 1. u nogometu smiriti loptu (stopalom na tlu), primiriti je uz tlo, 2. mjeriti vrijeme štopericom (ob. do desetinke sekunde), 3. usporavati ili blokirati nečije poslove, 4. krpati (ob. čarapu), 5. čepiti, stavljati čep • Mȏram štȏpat štȏnfe, sȅ su mi podrãpane.

ž. [jd. G štȏperice, mn. G štȏperic] – 1. sat za točno mjerenje vremena sa zapinjačem za trenutno zaustavljanje; kronometar, 2. digitalni mehanizam koji precizno mjeri vrijeme • Gledĩ na štȏpericu kȕliko mȍrem bežȁt. Na štȏpericu gledĩju za kȕliko vrȉmena je prȅbeža.

[prez. jd. 1. štopȋram, mn. 3. štopȋraju/štopȋradu, imp. jd. 2. štopȋraj, prid. rad. jd. m. štopȋra] – zaustavljati automobile tražeći prijevoz, stopirati • Zamudĩla sam na cȗk pak štopȋram ȁte či bi mi dȏ ftȉ stȁt.

m. [jd. G štȍplcȉgera, mn. G štȍplcȉgerof] – pomagalo kojim se vade čepovi iz grlića boce (izrađeno kao pojedinačan predmet za upotrebu ili kao dio džepnog nožića); vadičep • Sȁki birtãš ȉma štȍplcȉgera.

m. [jd. G štȍplina, mn. G štȍplinof] – 1. čep, zatvarač, 2. plastični ili metalni čep koji se navija na potplat nogometne kopačke; krampon • Či nĩ bȋlo štȍplina flȁše smo zatdili zi štrūčkȕm.

m. [jd. G štȏra, mn. G štȏrof] – 1. panj, dio drveta koji ostaje uz korijen kad se stablo otpili i sruši; šuljak; debeli komad drveta, 2. krupan komad balvana, klada koja služi za sječenje, za cijepanje drva; drvocijep, panj • Ot posȉčenih gācȉjih ostȁli su štȏri kaj trȕneju.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȏram, mn. 3. štȏraju/štȏradu, imp. jd. 2. štȏraj, prid. rad. jd. m. štȏra, prid. trp. jd. m. štȏran, ž. štȏrana] – pospremati, uređivati po kući • Cĩli dȃn štȏram po hȉži, a dȁle je fȍrt namȅtano.

m. [jd. G štȏsa, mn. G štȏsof] – 1. gomila, hrpa, 2. udar, udarac, šut, 3. dosjetka, podvala, smicalica • Složȉli smo drvȁ h štȏs, jȕtri ih bumo žȃgali.