nesvrš. [prez. jd. 1. štȏsam, mn. 3. štȏsaju/štȏsadu, prid. rad. jd. m. štȏsa] – 1. slagati na gomilu, na hrpu, 2. udarati šakom, 3. bez utjecaja volje patiti od trzaja ošita uz prepoznatljiv zvuk od pritiska u trbušnoj šupljini; štucati → ščȕcat, štȍsnit • Štȏsa mi se cĩlo jȕtro.

nesvrš. [prez. jd. 1. štȍsnem, mn. 3. štȍsneju/štȍsnedu, prid. rad. jd. m. štȍsni] – štucnuti → ščȕcnit, ščȕcat • Nãglo sam pȍpi gemȉšt pak mi se štȍsnilo.

m. [jd. G štȍsdȅmfera, mn. G štȍsdȅmferof] – branik za ublažavanje sudara na motornim vozilima • Vudrȉ me je, al mi je sȁmo zvȉ štȍsdȅmfer.

pril. – koji ima osjećaj ponosa, koji drži do sebe; ponosit, ponosan • Držĩ se štȍcik i z nȉkim se nẽče ni spomȉnat.

m. [G Štrȏsovoga brȋga] – toponim • Štrȏsov brȋk je dȍbi ȉme po famȉliji Štrȏs tẽre gȍr živĩju.

prid. [ž. štrȁfasta] – koji je išaran prugama; prugast, isprugan • Dopȁda mi se õf štrȁfast kapȕček.

m. umanj. [jd. G štrȁfneca, mn. G štrȁfnecof] – 1. mala crta, crtica, 2. mala vrpca, vrpčica → štrȁfta • Vuz zȋde s pȅnzlinum vlĩčem štrȁfnece.

ž. [jd. G štrȁfte, mn. G štrȁfti] – crta, pruga (ob. jedna od mnogih usporednih) • Stũko ga je tȁk da su mu se po plẽči poznȁle štrȁfte.

ž. [jd. G štrȁje, mn. G štrȃj] – prostirka ispod stoke (slama, lišće, kukuruzovina i sl.); stelja, nastor • Cĩpam kurȕznicu za štrȁju māršȅtu.

[jd. G šrȁjbtiša, mn. G šrȁjbtišof] – pisaći stol • Sidĩju za šrȁjbtišum i pĩšeju.

[jd. G šrȁjbmašĩne, mn. G šrȁjbmašĩnof] – pisaći stroj • Nȁfčili su me pĩsat na šrȁjbmašĩni.

ž. [jd. G štrȃjge, mn. G štrȃjgih] – debelo uže → spijȁča • Zi štrȃjgum zvẽžem vȍle.

m. [jd. G štrȃjhera, mn. G štrȃjherof] – čelični brus • Zi štrȃjherum nȃjbȍl nabrũsim nōžȅ.

ž. [jd. G štrȃjse, mn. G štrȃjsih] – povorka, kolona • Cĩla štrȃjsa soldȃtof hȍdi po cȉsti.

nesvrš. [prez. jd. 1. štrȁjim, mn. 3. štrȁjiju/štrȁjidu, prid. rad. jd. m. štrȁji] – 1. stavljati stelju, 2. raditi nered • Zi sĩm po hȉži decȁ štrȁjiju, a nẽčeju pomȅst.

ž. pl. t. [G štrȃmpli] – dječje ili ženske deblje elastične čarape s nogavicama do struka • Oblĩči si štrȃmple, vanȉ je fȇjst zĩma.

m. [jd. G štrȁnc(e)la štranc(e)lȏf] – 1. vrpca ili nit koja slobodno visi na čemu (na zavjesi, šalu i sl.) i ob. služi kao ukras, 2. duguljasti viseći cvat nekih biljaka; maca; rese • Štrancelȉ vȉsiju s fȉrungih.

m. [jd. G štrapȁca, mn. G štrapȁcof] – ono što umara neudobnošću, napor, premor • Sȁki dȃn ȉmam štrapȁc da se ga ne mȍrem rīšȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. štrapacȋram, mn. 3. štrapacȋraju/štrapacȋradu, prid. rad. jd. m. štrapacȋra] – izvrgavati se štrapacu • Fȍrt me štrapacȋradu kak da ne dȉlam dȍst.

m. [G Štrbȗčevoga brȋga] – toponim • Štrbȗčev brȋk je brȋk h Šenkȏfcu kadȉ su Štrbȗčeve hȉže.

nesvrš. [prez. jd. 1. štrčĩm, mn. 3. štrčĩju/štrčĩdu, prid. rad. jd. m. štčȁ] – 1. oštro se visinom izdvajati od okolice (o crkvenom tornju i sl.); stršati, 2. dizati se od podloge težeći u visinu; stršati, 3. pren. izdvajati se iz okoline po nekom svojstvu, stršati, isticati se • Tĩ vȅkši bȏri štrčĩju met ovĩm mȁšim.

nesvrš. [prez. jd. 1. štrȅcam (se), mn. 3. štrȅcaju/štrȅcadu (se), prid. rad. jd. m. štrȅca (se)] – 1. učiniti da se tko lecne, trgne od naglog poticaja riječima ili od onoga što ugleda, 2. lecati se • Kȁj se štrȅcaš sȁki pũt kad nȉgdo povĩda kȁj o tȅbi?

svrš. [prez. jd. 1. štrȅcnem (se), mn. 3. štrȅcneju/štrȅcnedu (se), prid. rad. jd. m. štrȅcni (se)] – štrecnuti se → štrȅcat (se) • Štrȅcnem se sȁki pũt kat te vȉdim, kad dõjdeš tȁk potȋhoma.

ž. [jd. G štrẽe/štrȅne, mn. G štrẽih/štrȅni(h)] – svitak vune za pletenje, klupko • Za svȉtar mi trȋba pȇt štrẽih vȕne.