prid. [ž. čȍrava] – koji je slijep • Tã je čȍraf i kad gledĩ.

m. [jd. G čȍrafca, mn. G čȍrafcof] – pogr. onaj koji slabo vidi, slijepac • Čȍrafca mõraju peljȁt kam trȋba ĩt.

nesvrš. [prez. jd. 1. čorȁvim, mn. 3. čorȁviju/čorȁvidu, prid. rad. jd. m. čorȁvi] – postajati slijep, slijepiti • Pȅs je pȍče čorȁvit, stȁr je jedanȃjst lȋt.

m. [jd. G čȍšnȃjdera, mn. G čȍšnȃjderof] – vrsta postolarskog noža • Zi čȍšnȃjderum obrizãvam tȗmple na škorȁm i šȏlenim.

m. umanj. [jd. G čovīčkȁ, mn. G čovīčkȍf] – čovjek niska rasta i sitne građe, sitnih kostiju; čovuljak, čovječuljak • Ũn je bȉ mãli čovīčȁk, nȉti mȅtar i pȏ.

m. jd. G čovȉka, mn. G čovȉkof] – čovjek • Za jenȍga čovȉka pak je mȁši brȋk.

ž. [jd. G črčkarȉje, mn. G črčkarȋj] – ono što se crta kao nesvjesna radnja, kao usputan rad ruke kad se što sluša, o čemu razgovara i sl., crtarija • Tõ su sȁmo črčkarȉje.

nesvrš. [prez. jd. 1. čȑčkam, mn. 3. čȑčkaju/čȑčkadu, prid. rad. jd. m. črčkȁ] – pomalo crtati, crtkati • Decȁ rȁdi čȑčkaju i tȁk se mũtiju.

m. [jd. G čȓva, mn. G čȓvof) – naziv za ličinku većine kukaca, crv • Ȉde kȁj da ȉma čȓva v rȉti.

m. [jd. G črȋpa, mn. G črȋpof] – pločasta tanka opeka za pokrivanje krovova, crijep • Zi stãre hȉže su scũrili črȋpi.

ž. [jd. G črȃfke, mn. G črȃfkih] – mjesto na tijelu podliveno krvlju od udarca, masnica, modrica • Bȉ je bijẽn, po plẽčim ȉma črȃfke.

m. [jd. G črãka, mn. G črãkof] – pren. crno vino, crnjak • Spȋli su dvȋ flȁše črãka i popĩfka mȍre počẽt.

ž. [jd. G čȑke, mn. G čȑkih] – mala okrugla pjega, mrlja i sl. u obliku točke, piknja, točka • Ȉmam črlẽni rũbac z bĩlim čȑkam.

s. [G Črlenčȉčevoga] – toponim • Črlenčȉčevo je trnãc i vȑt na Harmȉci vuz kȕmrovačku štrȅku.

prid. [ž. črlēnȁ] – koji je crvene boje, crven • H lȃsi si je zvẽzala črlẽni pȃnklin.

nesvrš. [prez. jd. 1. črlenĩm (se), mn. 3. črlenĩju/črlenĩdu (se), prid. rad. jd. m. črlẽni (se)] – crveniti (se) • Čerȉše se zdalekȍga črlenĩju.

prid. [ž. črlenkȃsta] – pomalo crven, koji je u laganoj crvenoj nijansi, crvenkast • Paradȁjs je mȁlo črlenkȃst, tȁki bu počrlẽni.

prid. [ž. čnȁ] – koji je crne boje, crn • Tȁk je čn kȁj vȕglen.

ž. [jd. G črnȉce, mn. G črnȋc] – skupni naziv za vrste tala tamne boje koja obiluju humoznim tvarima, zemlja crnica • Na črnȉci sȅ bȍl rãste.

s. [jd. G črnȉla] – prevladavajuća crna boja, ono što je crno, što se crni, crnilo • Dohãja mi slablĩna i prȅt očjȁm mi je črnȉlo.

ž. [jd. G črnīnȅ, mn. G črnīnȉh] – crna odjeća kao znak žalosti, korotna odjeća, žalobna odjeća, crnina • Hȍdi h črnīnȉ, vȗjna oj je hmla.

nesvrš. [prez. jd. 1. črnĩm se, mn. 3. črnĩju/črnĩdu se, prid. rad. jd. m. čni se] – bojiti se u crno, crniti se • Ȍblaki se fȇjst črnĩju, bȑže potȉrajte blȃgo f štȁlu.

prid. [ž. črnkȃsta] – koji je crne kose i tamne puti, crnomanjast • Sȉ su pȃjceki bĩli, sȁmo jȅn je črnkȃst.

prid. [ž. črnokȏžna] – koji je crnije puti, tamnoput • Sȉ jȅngovi brȁti su bĩli, sȁmo je ũn črnokȏžan.