prij. – s, sa → z • Š četȉrimi koȉm su vlĩkli drĩvje z lozẽ.

uzv. – 1. za dozivanje peradi, 2. za stišavanje • Ššš, bȕdi tȉho!

ž. [jd. G šablõne, mn. G šablõn] – 1. kalup, uzorak od lima, drva i sl. pomoću kojega se izrađuju istovjetni oblici ili predmeti, 2. nepromjenjiv, gotov obrazac, uzor koji se propisuje za svaki novi slučaj iz prakse ili po kojem se prave novi primjerci; šablona • Kȏmade dȉlamo tȍčno po šablõni.

nesvrš. [prez. jd. 1. šȃcam, mn. 3. šȃcaju/šȃcadu, prid. rad. jd. m. šȃca] – 1. promatrati, temeljito se upoznati s čim, razmatrati, 2. procjenjivati, odrediti vrijednost čemu • Sȁko ždrȋbe na sajmȕ dobrȍ šȃcaju.

m. [jd. G šafrȁna, mn. G šafrȁnof] – 1. bot. vrsta biljke iz porodice perunika; krok, podlesak, šafran, 2. cijenjeni začin od te biljke; šafran • Šafrȁni su se rescvȁli, dȍšlo je protulĩtje.

m. [jd. G šȁhta, mn. G šȁhtof] – šaht, vertikalan otvor s poklopcem na razini tla za prilaženje instalacijama • Mȏram ĩt h šȁht zaprĩt vȍdu.

ž. [jd. G šȃjbe, mn. G šȃjbi(h)] – 1. kriška, tanak odrezak, 2. prozorsko staklo, okno, 3. podmetak ispod matice vijka • Rezbȉli su s prȁčkum šȃjbu na oblȍku.

svrš. [prez. jd. 1. šȃjbam, mn. 3. šȃjbaju/šȃjbadu, prid. rad. jd. m. šȃjba] – jako brzo trčati, juriti • Cũcki ih nagȁaju pak šȃjbaju kȕliko ih nȍge nȍsiju.

ž. [jd. G šȁjtruge, mn. G šȁjtruk/šȁjtrugi(h)] – tačke, ručna teretna kolica • Na šȁjtrugam pȅljam dȉtelinu sviȁm.

ž. [jd. G šȁke, mn. G šȃk/šȁki(h)] – 1. dio ruke od zglavka do vrha prstiju, šaka, 2. pregršt, količina čega što može stati u šaku • Zȅmi dvȋ šȁke mȇle i dvȋ šȁke cȕkora.

ž. umanj. [jd. G šȁkice, mn. G šȁkic] – mala šaka → šȁka • Ditȅtu dãm f šȁkicu mũticu.

nesvrš. [prez. jd. 1. šalabȃjzam, mn. 3. šalabȃjzaju/šalabȃjzadu, imp. jd. 2. šalabȃjzaj, prid. rad. jd. m. šalabȃjza] – skitati se, provoditi vrijeme u lutanju iz užitka, lunjati • Cĩli dȃn šalabȃjzaju, a tȅkar hvȇčer dõjdeju domȏm.

m. [jd. G šalabȁjzera, mn. G šalabȁjzerof] – onaj koji luta, probisvijet, šalabajzer → šalabȃjzat • Ũn je prãvi šalabȁjzer, nigdȃr ga nĩ domȏm.

nesvrš. [prez. jd. 1. šȃlam, mn. 3. šȃlaju/šȃladu, prid. rad. jd. m. šȃla] – praviti oplatu za betoniranje • Dȅnes šȃlaju cȍklin za štȁlu.

ž. [jd. G šalȃte, mn. G šalȃti] – 1. zelena salata, više vrsta zelenih lisnatih biljaka 2. salata, vrsta jela začinjena uljem i kiselinom (ob. octom) • Mĩ rȁdi jĩmo rȅgvet na šalȃtu.

ž. [jd. G šȁlice, mn. G šȁlic] – manja posuda s ručkom sa strane iz koje se piju topli napitci (kava, čaj i sl.), šalica • Mȉru za kolãč ȉmam sȅ na šȁlice.

ž. umanj. [jd. G šalĩčke, mn. G šalĩčki(h)] – mala šalica → šȁlica • Dȅnes sam pojȉ sȁmo falȁček krȕheka i pȍpi dvȋ šalĩčke čȁja.

nesvrš. [prez. jd. 1. šãlim se, mn. 3. šãliju/šãlidu se, imp. jd. 2. šālȉ, prid. rad. jd. m. šālȉ se] – šaliti se, praviti šale, govoriti dosjetke • Ũn se sȁmo šālȉ kat mi je povȉda kak bu mi kūpȉ nõvi bicȉklin.

nesvrš. [prez. jd. 1. šȃltam, mn. 3. šȃltaju/šȃltadu, prid. rad. jd. m. šȃlta] – prebacivati, mijenjati (stanicu na radiju, program na televizoru, brzinu u motornom vozilu) • Kat se pȅlam h brȋk, ȁto šȃltam h mȁšu brzīnȕ.

m. [jd. G šȁltera, mn. G šȁlterof] – 1. električni prekidač, sklopka, 2. prozorčić u uredima za stranke; šalter • Sȅ poslȅ o grȕntu sam zbȁvi na jednȍmu šȁlteru.

m. [jd. G šȁlunga, mn. 3. šȁlungof] – oplata za betoniranje, drvena ili čelična konstrukcija u koju se lijeva beton i koja mu daje oblik • Šȁlunk je gotȍf, jȕtri bumo pitonȋrali.

m. [jd. G šamȏta, mn. G šamȏtof] – vatrostalni glineni materijal, šamot • Zamȁza sam pȇč zi šamȏtum, sȁt se nȅ bu kādȉla.

prid. [ž. šamȏtna] – koji je izrađen od šamota → šamȏt • Zizĩdali smo lȍžišče ot šamȏtnih cȉgli.

m. [jd. G šȁmrleka, mn. G šȁmrlekof] – stolčić bez naslona • Sidĩm na šȁmrleku i trĩbim bȁžulj.