m. [jd. G šȁmrlina, mn. G šȁmrlinof] – stolčić bez naslona → šȁmrlek • Dȅčecu sam dȁ naprȁvit mãli šȁmrlin.

ž. [jd. G šȁmrõlice, mn. G šȁmrõlic] – vrsta kolača od lisnata tijesta punjena pjenastom kremom od tučenih bjelanjaka sa šećerom • Za šȁmrõlice trȋba čȕdaj cȁjt dok se naprȁviju.

ž. [jd. G šȁmšnȉte, mn. G šȁmšnȋt] – vrsta kolača, šaumšnita • Nȃjbȍlše šȁmšnȉte dȉla mojȁ vȗjna.

m. [jd. G šȁnka, mn. G šȁnkof] – dugi, povišeni stol s kojeg se poslužuje piće, šank • Stojĩju pri šȁnku i pĩjeju šprȉcere.

ž. [jd. G šȁnkarice, mn. G šȁnkaric] – konobarica za šankom, šankerica • Šȁnkarica ȉma bĩli rũbac i bĩlu bljũzu.

prid. [ž. šȁntava] – 1. koji je šepav, 2. pren. koji je nespretan, traljav • Zanihãva ga sȉm i tȁm, kat je šȁntaf.

m. [jd. G šȁntafca, mn. G šȁntafcof] – onaj koji šepa, šepavac → šȁntaf • ȅmu su rȅkli šȁntavac, kaj je vlĩka lĩvu nȍgu.

m. [jd. G Šantejurȋščana, mn. G Šantejurȋščanof] – čestitar koji uoči blagdana svetog Jurja pjevajući i svirajući po selu čestita mještanima Jurjevo • Šantejurȋščani su se nakȋnčili z bukȏvim kĩtjem i igrȁli su i popĩvali ot hȉže do hȉže. Darīvȁli su im kobãse i jȃjca i nazdrȁvili z vĩnčekum, a unȉ ostãvljali bȕkovu kȉtu.

m. [jd. G šȁntunga, mn. G šȁntungof] – svilena tkanina • Kat sam se preslĩkla z bilīnȅ, oblĩkla sam si kȋklju ot šȁntunga.

svrš. [prez. jd. 1. šȁpnem, mn. 3. šȁpneju/šȁpnedu, imp. jd. 2. šapnȉ, prid. rad. jd. m. šapnȉ] – izgovoriti tiho, izgovoriti tako da čuje samo onaj komu su riječi namijenjene, izgovoriti povjerljivo i tiho komu na uho, izgovoriti šapatom; šapnuti • Šapnȉ sam mu na vȗho, nȉgdo nĩ mȍga čut.

nesvrš. [prez. jd. 1. šȁpčem, mn. 3. šȁpčeju/šȁpčedu, prid. rad. jd. m. šaptȁ] – govoriti tiho, govoriti tako da čuje samo onaj komu su riječi namijenjene, govoriti povjerljivo i tiho komu na uho, govoriti šapatom; šaputati, šaptati • Kȁj šȁpčeš, nȉš te ne čȕjem!

ž. [jd. G Šȁre, mn. G Šȁrih] – ime za kravu • Šȁra ȉma mãle rȍge.

m. [jd. G šarāfȁ, mn. G šarāfȍf] – strojni element s glavom i navojem koji služi za pričvršćivanje navijanjem u odgovarajuću maticu i sl.; zavrtanj, vijak • H vȕri je sȉkakvih drõbnih šarāfȍf.

m. [jd. G šarȁfcȉgera, mn. G šarȁfcȉgerof] – ručna alatka za otpuštanje i pritezanje vijaka; izvijač, odvijač • Zȅ sam šarȁfcȉger i otšarãfi poklȏpac.

svrš. [prez. jd. 1. šarãfim, mn. 3. šarãfiju/šarãfidu, prid. rad. jd. m. šarāfȉ] – 1. stezati, zavrtati, 2. osjećati ustrajnu bol u trbuhu • Počẽlo me po čerĩvi jȃko šarāfȉt.

m. [jd. G šarȁfštȕka, mn. G šarȁfštȕkof] – naprava s jednom čvrstom i jednom pokretnom čeljusti kojom se hvata i steže predmet pri radu, škripac • Kat rȃšpam želȉzni komȃt, stȉsnem ga h šarȁfštȕk da mi se ne zmakĩva.

ž. pl. t. [G šarȃgl(j)i/šarȃgl(j)ih] – nosila za beton → šȁjtruga • Sȁf smo pitȏn znosȉli h šarȁgljam.

m. [jd. G šarȁjzlina, mn. G šarȁjzlinof] – željezna šipka za razgrtanje i poticanje vatre, ožeg, žarač • Zi šarȁjzlinum povlĩčem pȅpe s pečĩ.

ž. [jd. G šarapõlke, mn. G šarapõlkih] – drveno ili metalno krilo, kapak na prozoru napravljen od pomičnih dijelova koji omogućuju reguliranje količine svjetla i zraka; špaletne, žaluzine, škure, grilje, rebrenice • Šarapõlke su spuščēnȅ kaj vȉtar fȇjst pũše. Zaprȉ šaropõlke kaj nas sũsedi nȅ buju glẽdili.

prid. neskl. i pril. – 1. oštar, ljut, 2. odrješito, oštro, ljuto • Kobãse su šȁrf i jȃko su žmȁhne. Bȍrmeš mi je šȁrf odbrũsila.

ž. [jd. G šȃrgice, mn. G šȃrgic] – šarena kokoš • Nȋkoje šȃrgice nesẽju dȕplična jãjca.

prid. [ž. šargopȇrgasta] – šaren, raznobojan • Tã šargopȇrgasta kȍkoš sȁki dȃn znesẽ jȁjce.

prid. [ž. šãra] – šaren, raznobojan • Nahȁrila nas je kȁk šãre pesȅ!

prid. [ž. šarkȃsta] – šarenkast, pomalo šaren • Matrijãl za rȕbaču je mãko šarkȃst.