nesvrš. [prez. jd. 1. šȏpam (se), mn. 3. šȏpaju/šȏpadu (se), prid. rad. jd. m. šȏpa (se), prid. trp. jd. m. šȏpan, ž. šȏpana] – 1. hraniti gusku ili puru za klanje izravnim guranjem hrane u ždrijelo; kljukati, 2. pretjeranim količinama hrane namirivati potrebe za jelom, pretjerano jesti; žderati • Po cĩle dȃne ležĩju i šȏpaju se z jȉlom. Za Martȉe navȋk jīmȕ šȏpanu gȕsku. Mãsna je kȁk šȏpana gȕska.

prid. [ž. šopnātȁ] – koji ima šop, koji je prekriven slamom kao krovom → šȍp • Mȍja hižĩčka je imȁla šopnȃt krȍf, mãle oblõčke i zemlenȃte nãkla, al smo žĩvili h Bõžemu blȁgoslovu.

m. [jd. G šȏsa, mn. G šȏsof] – jednodijelni ženski odjevni predmet koji pokriva dio tijela od struka nadolje, a oblici i duljina mu se mijenjaju prema zahtjevima tradicije, običaja i mode; suknja, kikla, šos • Ȉmam čni šȏs h glȍklen i bĩlu blũzu.

m. [jd. G šȍštara, mn. G šȍštarof] – 1. onaj koji izrađuje i popravlja postole, cipele; postolar, cipelar, crevljar, obućar, šuster, 2. vrsta kukca, 3. kartaška igra • Šȍštar mi dȉla škȍre i šȏline.

m. [jd. G šoštarȁja, mn. G šoštarȁjof] – postolarska radnja • H jȅngovom šoštarȁju dȉlaju se lĩpe obȕče.

ž. [jd. G špȃge, mn. G špȃgi] – 1. konopčić (ob. tanji), 2. razg. korisno poznanstvo u društvenom životu, poznanstvo koje može poslužiti za kakvu dobit ili privilegij; veza • Dȅ komȁček špȃge da zvẽžem vrȉčicu.

m. [jd. G špȁhtlina, mn. G špȁhtlinof] – metalni alat slikara i zidara u obliku lopatice s drvenom drškom, kojim se nanosi, ravna i struže boja ili žbuka • Zi špȁhtlinum i kȉtum kȋta oblȍke.

m. [jd. G špȁjscȉmera, mn. G špȁjscȉmerof] – prostorija u kojoj se služe glavni obroci; blagovalište, blagovaonica, escimer, jedaonica • H dvõru h Ladũču je bȉ lĩpi, vȅliki špȁjscȉmer, kadȉ su gospȍda sȁki dȃn obȉdvali.

pril. – 1. smiješno, šaljivo, 2. pren. u stisci • Bȗ nam špȁjsno či nam težãki ne dõjdeju jȕtri dȉlat.

ž. [jd. G špȁjze, mn. G špȁjzi] – prostorija u kući ili stanu u kojoj se drži hrana; smočnica, špajza • H špȁjzi na stalãži h flȁšicam su pȅkmezi.

m. [jd. G špalĩra, mn. G špalĩrof] – 1. dva reda vojske ili građana okrenuta jedan prema drugom između kojih prolazi onaj kojem se odaje počast, 2. pov. oblik fizičkog nasilja i ponižavanja koji podnosi onaj što prolazi (u nekim vojskama, među zatvorenicima itd.); špalir • Mĩ decȁ smo stȁli h špalĩr, a unȉ su prȅšli čez nȁs.

m. [jd. G špȁmpeta, mn. G špȁmpetof] – dio pokućstva koji služi za ležanje, spavanje; krevet, postelja • F hižãm nȅgda nȋ bȋlo mȉsta pak je na jednõm špȁmpetu spȃlo vȅč decẽ.

m. [jd. G špānȁ, mn. G špānȍf] – upravitelj, nadglednik vlastelinstva • Nȉgda je na Vranicȃnovomu bȉ špãn kaj je sȅ nadglȅda kȁj se i kȁk dȉla na imãu.

nesvrš. [prez. jd. 1. špȃnam, mn. 3. špȃnaju/špȃnadu, imp. jd. 2. špȃnaj, prid. rad. jd. m. špȃna] – 1. uprezati konje, volove u kola, u plug, 2. natezati žice (ob. reketa), 3. igrati nogomet; zatezati → zatȅzat • Špȃnaju remẽe na strȍjim.

m. [jd. G špancīrȁ, mn. G špancīrȍf] – lagan hod ili vožnja radi odmora i razonode; šetnja • Sprãvljam se na špancĩr h lȏzu.

nesvrš. [prez. jd. 1. špancȋram (se), mn. 3. špancȋraju/špancȋradu (se), imp. jd. 2. špancȋraj, prid. rad. jd. m. špancȋra (se)] – kretati se hodajući, pješačiti umjerenom brzinom radi odmora i razonode; šetati • Polȁfko se špancȋraju i spomȉnaju se.

m. [jd. G špȃnera, mn. G špȃnerof] – 1. onaj koji što zateže, 2. odličan igrač (ob. nogometa), koji pokazuje tehničko znanje, 3. pren. onaj koji je vješt u raznim zakulisnim igrama, 3. naprava za zatezanje, zatezač • Zatẽgni špȃner kȕlko mȍreš da zrȁvnaš drȏt.

ž. [jd. G špȃnge, mn. G špȃngi] – kopča (za odjeću ili za kosu) ob. od okvira i dijela koji služi kao igla ili poluga kojom se učvršćuje; ukosnica • Dȉla si je v lȃsi svĩkle špȃnge.

nesvrš. [prez. jd. 1. špȃnglam, mn. 3. špȃnglaju/špȃngladu, prid. rad. jd. m. špȃngla] – postavljati letvice između dasaka koje se slažu za sušenje • Slȃžemo frĩško spĩlene dȁske nãj se sušĩju, tȁk da ih špȃnglamo.

m. [jd. G špȁnkȅtlina, mn. G špȁnkȅtlinof] – dugački lanac za povezivanje tereta (ob. drva) na kolima • Kat smo krẽnili z lozẽ domȏm zi špȁnkȅtlinum su zavẽzali bȕtore drĩva na vȍzu.

nesvrš. [prez. jd. 1. špȃram (se), mn. 3. špȃraju/špȃradu (se), prid. rad. jd. m. špȃra (se), prid. trp. jd. m. špārȁn, ž. špārnȁ] – 1. biti umjeren u trošenju novca, materijala itd.; držati novac u novčanom zavodu, banci itd.; štedjeti, 2. biti obziran, pažljiv prema komu, ne izreći mu prijekor i sl. tako oštar kakav zaslužuje, 3. ne trošiti pretjerano snagu, čuvati se (ob. u fizičkom poslu, sportu i sl.) • Dȅcu vučĩm špȃrat, a nȅ restipȃvat. Jȃko je špārȁn, gledĩ na sȁki dȉnar.

m. [jd. G špȁreta, mn. G špȁretof] – kuhinjska peć pokrivena pločom na kojoj se kuhaju jela, štednjak • Zi špȁreta sam zvȁdila prȍtva divenȋc.

nesvrš. [prez. jd. 1. špȃrtam, mn. 3. špȃrtaju/špȃrtadu, prid. rad. jd. m. špȃrta] – 1. vući vodoravne i okomite crte; iscrtavati, 2. ići, hodati, kretati se amo-tamo, gore-dolje; šetati • Nȃjprȉ špȃrtam dȉ bum pȍkle zi škȁram odrȉzo.

m. [jd. G šparȏna, mn. G šparȏnof] – trsov izdanak koji se ne reže • S hotȅle pũščam šparȏn da bu vȅč grõjzja.