svrš. [prez. jd. 1. uvrẽdim, mn. 3. uvrẽdiju/uvrẽdidu, prid. rad. jd. m. uvrẽdi] – uvrijediti se • Za fsȁku rȋč se mȃm uvrẽdiju.

s. [jd. G uzeml(j)ẽa] – uzemljenje • Mȏramo naprȁvit uzemlẽe da nas nȅ bu stȅpla strũja.

nesvrš. [prez. jd. 1. uzvišẽvam, mn. 3. uzvišẽvaju/uzvišẽvadu, prid. rad. jd. m. uzvišȇva, prid. trp. jd. m. uzvišẽvan, ž. uzvišẽvana] – 1. činiti da se tko uzvisi, da dođe na viši položaj, 2. a. davati veću vrijednost, veće značenje; isticati (se) b. veoma jako hvaliti; uzvisivati • Fȇjst u uzvišẽvaju, kȁj im je fčinȉla čȕdaj dobrõga. Čȕdaj je pũt bȉ uzvišẽvan.