m. [G Jȕrčekovoga jārkȁ] – toponim • V Jȕrčekov jārȁk na Svẽtomu Krīžȕ prema Ladūčȕ se za drȕgoga rȁta zrȕši ȅroplan. Spȁda pot Svẽti Krĩš i Ladũč, prama Ladūčȕ su lozȅ.

m. [jd. G jȕreka, mn. G jȕrekof] – pijetao patuljaste kokoši → petelȋnac • Sȁko jȕtro jȕrek se nȃjpȑvi zbudĩ i popĩva zi sȅga glȃsa.

s. [jd. G Jȗrjevoga] – 1. blagdan svetoga Jurja, Jurjevo, 2. pren. neugodna situacija, kazna • Na Jȗrjevo su se s kĩtjem i rȏžam splȉtali vīncȉ i metȁli krȁvam oko rogȏf, a pȍkle su se vīncȉ hȉtali na krȍf štȁle da se bu blȃgo bȍlj rȃjtalo. Dȁ dõjdeš domȏm, buš imȁ Jȗrjevo, kaj si okrhlīhȁ nõvoga picȉklena.

m. [G Jurkãsovih trȃnikof] – toponim • Jurkãsovi trȃniki su h Šenkȏfcu i vuž ĩh tečẽ pȍtok Stȗbal.

nesvrš. [prez. jd. 1. jũškam/jũščem, mn. 3. jũškaju/jũškadu/jũščeju/jũščedu, prid. rad. jd. m. jūškȁ] – podvikivati, vikati “juhu” od veselja → hūškȁt • Svȁti se pȅljaju na vȍzu čes selȍ, popȋvaju i jũškaju.

prid. [ž. jušnȃ, odr. jušnȋ] – koji je od juhe, jušni → jūhȁ • Rezbȉ mi je jušnȋ tanĩr.

prid. [ž. jutȅna] – koji je od jute • Jutȅna vrȉča je nȃjbȍlša za sprãvlae šenȉce.

prid. [ž. jutrãša] – sutrašnji, jutarnji • Povĩdaju da bu jutrãši dȃn pȁdap snȋk. Pȍjemo na jutrãšu mȁšu na Gorȉce.

pril. – 1. dan koji dolazi poslije današnjega, prvi dan poslije danas, 2. sutrašnjica, 3. u budućnosti, kad dođe vrijeme; sutra • Velĩju da bu jȕtri lĩpo vrȋme.

pril. – dan nakon sutrašnjeg dana, drugi dan od danas, dan između sutra i naksutra; prekosutra • Jȕtri jȕtra pȍjemo h Sanȍbor na sajȁm.

s. [jd. G jȕtrišča, mn. G jȕtriščof] – mjesto za gradnju, gradilište • Pȍlek cȉste ȉmam jȕtrišče, tȗ bum dȉla hȉžu.

nesvrš. [prez. jd. 3. jȕtri, prid. rad. jd. m. jȕtri] – prelaziti iz noći u zoru, daniti se • Čĩm se pȍčme jȕtrit, žaačȉce vȅč ȉdeju zi sȓpi žȅt.

s. [jd. G jȗtra, mn. G jȗtrih] – doba dana nakon zore, jutro • Dȅnes je lĩpo jȕtro. Dȅnes h jȗtro je pȍče pȁdat snȋk.

ž. [jd. G jȕžine, mn. G jȕžin] – 1. sporedni, manji obrok, međuobrok, užina, 2. a. otapanje snijega, b. nastanak topla vremena • Za jȕžinu jĩmo nȃjvȅč ȁjprem jȗhu, cvrtjȇ i mlĩčno. Kat je jȕžina, velĩju ljȗdi dȁ ih bolĩ po cĩlomu tȋlu.

nesvrš. [prez. jd. 1. jȕžinam, mn. 3. jȕžinaju/jȕžinadu, prid. rad. jd. m. jȕžina] – užinati → jȕžina • Težākȉ jȕžinaju pošrȇkani pȁžulj s kobãsam.

nesvrš. [prez. jd. 1. jȕžim se, mn. 3. jȕžiju se/jȕžidu se, prid. rad. jd. m. jȕži] – topiti se (o snijegu) → jȕžina • Snȋga je sȅ mȁ, vȅč se hčȅra pȍče jȕžit.

m. [jd. G južākȁ, mn. G južākȍf] – vjetar koji puše s juga, južni vjetar, jugo • Dȅnes pũše južãk, glãva me bolĩ.