zamj. – makaršto, koješta • Ne pripovĩdaj kajgȍt.

prid. i pril. – koji se odnosi na kajkavski govor ili na kajkavsko narječje i na kajkavce • Mĩ smo kȁjkafski ȉkafci.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȁjkam, mn. 3. kȁjkaju/kȁjkadu, prid. rad. jd. m. kȁjka] – govoriti kajkavski, upotrebljavati riječ „kaj“ • Kȁjkam, čȉ sam tȁk nafčẽn, sȁki se nȃj spomȉna zi svojĩm rĩčim.

m. [jd. G kȁjkafca, mn. G kȁjkafcof] – onaj koji kao izvorni govornik govori nekim od kajkavskih govora • H nȁšem krȁju živĩju ȉkafci tẽri su kȁjkafci.

ž. [jd. G kȃjle, mn. G kȃjlih] – 1. podupirač, potporanj • Trȋba dȉt kȃjlu kȁj se nȅ buju stūpȉ zrȕšili. Kȁt im je sȅ pomȍga, ȕnda su mu zabȉli kȃjlu.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȃjlam, mn. 3. kȃjlaju/kȃjladu, prid. rad. jd. m. kȃjla] – 1. stavljati kajlu, potporanj, 2. pren. pakostiti, nekomu podmetati • Nȋ lȋpo kȃjlat onȍmu tẽri ti je sȅ dȁ.

m. [jd. G kȁjzerflȁjša, mn. G kȁjzerflȁjšof] – komad svinjskoga mesa od potrbušine, mesnata slanina, carsko meso • Narȉzala sam pȕn tanĩr pečẽnoga kȁjzerflȁjša za orāčȅ.

ž. [jd. G kȁjzerice, mn. G kȁjzeric] – okruglo pecivo s četvrtastim zarezom u obliku križa na vrhu • Jȉli smo mẽfke, dišũče kȁjzerice z bĩle mȇlje.

m. [jd. G kȁjzešmȃrna, mn. G kȁjzeršmȃrnof] – jelo od brašna, jaja, mlijeka i šećera, carski drobljenac → šmar(le)n • Mȁma je naprȁvila pȕnu zdȉlu kȁjzeršmȃrna pak je na sȅ tȏ dȉla slȉvovoga pȅkmeza.

pril. – kako • Kȁk mȍreš bȉt tȁk tȉkušan?

vezn. – izriče način, izjavu, namjeru, vrijeme, uzrok, posljedicu; kao • Lĩpa si i črlẽna kȁk jȁbuka.

zamj. [ž. kȁkva] – 1. za pitanje o osobini ili svojstvu koga ili čega, kakav, 2. u zn. neki, nekakav, kakav • Ȍvo deklȇhce bi mȍglo imȁt kȁkovih jedanȃjst lȋt.

zamj. – bilo kakav, kakav god • Oblĩči si kȁkafgȍt rȅklec, sȁmo kaj te nȅ bu zẽblo.

nesvrš. [prez. jd. 1. kalabȃjsam, mn. 3. kalabȃjsaju/kalabȃjsadu, prid. rad. jd. m. kalabȃjsa] – brzo napraviti, obaviti posao → skalabȃjsat • Kat sam dȍšla domȏm, kalabȃjsala sam po cĩloj hȉži.

m. [jd. G kaladȍnta, mn. G kaladȍntof] – pasta za zube • Kaladȍnt se dȅne na kȅficu i tȁk se perẽju zȗbi.

ž. [jd. G kalafȕndije, mn. G kalafȕndiji] – tvrda smola različitih boja dobivena pri destilaciji terpentina; upotrebljava se u različitim industrijama i za mazanje struna na gudalu te za šurenje svinja pri klanju, kolofonij • Kat se pȃjcek dȉ h korȉto i pȍli s kropȕm, ȕnda smo posȉpali kalafȕndiju po ẽm, kaj ga bȕmo lȁhko fȗrbali.

ž. [jd. G kãlanke, mn. G kãlanki(h)] – plod voćke koji se lako odjeljuje od koštice, vrsta breskve koja se lako cijepa, kalanka • Brȉskve kãlanke su navȋk imȁle dobrȕ cȋnu na plȁcu.

nesvrš. [prez. jd. 1. kãlam, mn. 3. kãlaju/kãladu, prid. rad. jd. m. kālȁ] – rascjepljivati po dužini, razdvajati, kalati → skālȁt • Komȃt drȋva zi sekȉrum kãlam na mȁše glȁve.

m. [jd. G kolendārȁ, mn. G kalendārȍf] – kalendar • Stãra mȁma je imȁla stȍlitni kolendãr, h jȅnga je zapišȇvala sȅ kaj se dogãjalo f hȉži.

prid. [ž. kalendãrska] – koji se odnosi na kalendar, kalendarski • Kolendãrski je protulĩtje vȅč tũ, mȁkar jȍš ȉma čȕdaj snȋga.

m. [jd. G kãleža, mn. G kãležof] – čaša na stalku (pozlaćena ili posrebrena) koja se upotrebljava pri služenju svete mise; posvetnica, obredna čaša, kalež • Na ontārȕ je zlãti kãleš, s tẽroga žȕpnik dilĩ hȍstije.

m. [jd. G kȃlfe, mn. G kȃlfi(h)] – mladi obrtnik sa završenom školom ili zanatom, izučeni obrtnički ili trgovački pomoćnik, kalfa • Kȁt sam postȁ kȃlfa pri tȉšljaru, sȅ sam znȁ dȉlat sȃm.

s. [jd. G kalȋšaa, mn. G kalȋšaof] – valjanje u blatu • Svȉe s kalȋšaa zȉdu vȃn cĩle h blȁtu, sȁmo im se ȍči svitĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. kalȋšam (se), mn. 1. kalȋšaju/kalȋšadu (se), prid. rad. jd. m. kalȋša (se)] – valjati (se) u blatu • Rȁce su se kalȋšale h blȁtu.