nesvrš. [prez. jd. 1. kalĩm, mn. 3. kalĩju/kalĩdu, prid. rad. jd. m. kȁli] – 1. davati željezu veliku tvrdoću i otpornost na habanje zagrijavanjem na visoke temperature i brzim hlađenjem, kaliti 2. pren. postajati sposoban za iskušenja, čeličiti se, jačati 3. mutiti vodu • Pesȉ namȁčeju h vȏdu tȁce, tȁk u kalĩju, nĩ vȅč za pȉt.

m. [jd. G kȁlupa, mn. G kȁlupof] – kalup, omot, futrola, kutija • Hȉtila sam tȋsto h kȁlup i porȉnila ga h rȏ, bum spȅkla kȕglof.

ž. [jd. G kaljȕže, mn. G kaljȕži] – blato, kaljuža • Cȍpni sam f kaljȕžu, ne mȍrem si zvlĩč šȏline vȃn.

ž. [jd. G kalvȁrije, mn. G kalvȁrijih] – 1. brežuljak neposredno izvan zidina tadašnjeg Jeruzalema gdje je bio razapet Isus Krist, Kalvarija, Golgota 2. pren. velike muke, simbol trpljenja i ispaštanja • Prȅša je vȅliku kalvȁriju kat mu je hȉža zgorȉla.

pril. – 1. upotrebljava se za mjesto kao cilj kretanja izriče potpunu neodređenost, kamo, 2. odgovara na pitanje „u kojem pravcu“ i „kojim putem“; kuda • Kȁm pȍješ hvȇčer?

ž. [jd. G kȃmare, mn. G kȃmari(h)] – 1. slama ili sijeno složeni bez stožera, 2. natkriveni prostor za spremanje sijena, 3. hrpa, gomila • Jȅn peljȁj sȇna smo sprȁvili h kȃmaru.

m. [jd. G kamȁšlena, mn. G kamȁšlenof] – nazuvak od cipela do koljena → gamȁšlen • Lōfcȉ i vojnīkȉ dȍst su po vãni kaj si nȅ bi namočȉli nȍge, ȉmaju kamȁšlene na nogȁh.

s. zbir. [jd. G kamẽa] – kamenje → kȁmen • Hȍdim po kamẽu, sȅ šȏline sam si rȅzdera.

m. [jd. G kȁmena, mn. G kȁmenof] – kamen • Nȉgdo mu se ne smȉli, tȓt je kȁk kȁmen. Opȁ je z mȅne kȁmen kȁt sam se rīšȉ dȗgof.

m. [jd. G kamejārȁ, mn. G kamejārȍf] – kamenito tlo, kamenjar • Nȋ mȍč nȉš posȉjat vũ ti kameãr, kȁt je sãmo kamẽe.

pril. – svuda, svakamo • Tĩ zãjdeš kamgȍt.

m. [jd. G kamijȏna, mn. G kamijȏnof] – teretno vozilo, teretnjak, kamion • Kamijȏni po cȉsti vȍziju šȕdar.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȃmčem/kȃmkam, mn. 3. kȃmčeju/kȃmčedu/kȃmkaju/kȃmkadu, prid. rad. jd. m. kȃmka] – glasati se (za puru, purana) • Pȕre kȃmčeju, ȉščeju jȉst, kaj bȕju znȅsle jãjca.

pril. – za isticanje i pojačavanje onoga što je prethodno rečeno, a nekmoli, kamoli ne, nekmoli • Nȉsam ga ni vȉdi, a kȃmoli se spomȉna ž jĩm.

ž. [jd. G kanãde, mn. G kanãdih] – vrsta jabuke • Kanãde jȁbuke kȁsno dozȍriju.

m. [jd. G kanãla, mn. Gkanãlof ] – prokop za navodnjavanje ili odvodnju, šanac, kanal, 2. put kojim se prenosi roba, informacija; tok, veza • H Kljūčȕ na kanãlu su naprȁvili nȍgometno igralȉšče.

m. [jd. G kȁngara, mn. G kȁngarof] – tkanina za odijela, kapute, kamgarn • Ȁncuk mi je zȉšit s fĩnoga kȁngara.

nesvrš. [prez. jd. 1. kãnim, mn. 3. kãniju/kãnidu, prid. rad. jd. m. kānȉ] – kaniti, namjeravati • Kadȁ kãniš ĩt grõjzje brȃt?

pril. – položeno manjom površinom na podlogu, uspravno, osovljeno • Dȅni tã cȉga na kȁnt. Dȅni ovũ dȁsku na kȁnt.

ž. [jd. G kȃnte, mn. G kȃnti(h)] – veća limena ili plastična posuda • F kȃntam su nȅgda bȁbe reznãšale mlīkȍ.

m. [jd. G kantārȁ, mn. G kantārȍf] – upala sluznice, katar • Ne mȍrem se zdȉgnit s pȍstelje, h vručīnȉ sam, ȉmam kantãr.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȃntam, mn. 3. kȃntaju, prid. rad. jd. m. kȃnta] – okretati, postavljati na užu stranu, kantati • Kȃntali smo grȇde, tȁk da bȕju vȕže.

ž. [jd. G kȃpi, mn. G kãpi(h)] – 1. kapljica, kap, 2. moždani i srčani udar • Strȅfila ga je kȃp, hmȑ je.

ž. [jd. G kȁpe, mn. G kãp, kȁpi, kȁpih] – 1. pokrivalo za glavu bez oboda, kapa, 2. ono što pokriva, vrh čega • Na rȁjfink se mȅče kȁpa da snȋk i gȍdina ne curĩju po ẽm.