m. [jd. G karabȉta, mn. G karabȉtof] – spoj kalcija s ugljikom, sredstvo za rasvjetu, karabit • S karabȉtum smo pȕcali za Nõvo lȉto.

m. [jd. G karambȏla, mn. G karambȏlof] – nezgoda, nesreća, sudar • Cȕgi su se fȇjst stȑknili, sȅ posũt je bȋlo želȉza, dȕgo vȅč nĩ bȋlo tȁkvoga karambȏla.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. karambolȋram, mn. 3. karambolȋraju/karambolȋradu, prid. rad. jd. m. karambolȋra] – sudariti/sudarati (se), doživjeti/doživljavati karambol (o vozilima) • Na križȃu h Ladūčȕ su se dvȃ ȁti karambolȋrali, hȉtna je otpelȁla onẽ kaj su bȋli h ȉmi. Kūpȉ sam karambolȋrani ȁto, bum ga složȉ i poprȁvi.

nesvrš. [prez. jd. 1. kãram, mn. 3. kãraju/kãradu, prid. rad. jd. m. kārȁ] – svađati se, koriti • Nȉkaj joj se zamȉrila, pak stojĩju pri plȍtu i kãraju se.

m. [jd. G karburȃtora, mn. G karburȃtorof] – rasplinjač u benzinskom motoru → fergȁzer • Karburȃtor h matōrȕ se zaštȏpa, mȏram ga dȁt spūhȁt.

m. [jd. G kardinãla, mn. G kardinãlof] – 1. crkv. visoki dostojanstvenik Katoličke Crkve, 2. sorta grožđa, voća (jabuke) • Škōrcȉ su pojȉli cĩli rȇt kardinãla f tȑsju.

m. [jd. G karfijȏla, mn. G karfijȏlof] – cvjetača, karfiol • Za obȉt smo jȉli karfijȏl.

ž. [jd. G kȁrike, mn. G kȁrikih] – 1. sastavni dio lanca, alka, obruč, prsten, 2. pren. element bez kojeg se ne može stvoriti zaključak, 3. ono što spaja, spoj, spojnica, karika → ketjȁ • Na matõru su mi prȅšle kȁrike, pak se za mȅnum fȇjst kadĩ.

prid. [ž. karȋrana] – kariran, od tkanine karo uzorka • Imȁ je karȋranu pȁrhetastu rȕbaču.

m. – varijante muškog imena Karlo • Nȁš Kȁrlek Bãčinof je bȉ mužikȁnt i igrȁ je gȕsle.

m. [jd. G karmenȁtlina, mn. G karmenȁtlinof] – komad mesa s rebarcem, kare • Nasȉkla sam pȕn prȍtva karmenȁtlinof i dȉla ih bum v rȏ pȇč.

ž. pl. t. [G karmĩn] – gozba u čast pokojnika, karmine • Pȍkle sprēvȍda sȁ famȉlija je ȉšla domȏm na karmīnȅ.

ž. [jd. G karnȉše, mn. G karnȋš] – prečka o koju se vješa zastor, karniša • Na oblȍk smo dȉli karnȉšu, a nãu bumo obȉsili fȉrunge.

m. [G Karpātȉ] – planinski lanac u srednjoj Europi • Stãri je čȁča Mȁtek Bãčinof h Pȑvom rȁtu bȉ h Karpātȉm.

ž. [jd. G kȃrte, mn. G kȃrti(h)] – 1. crtež površine Zemlje, karta, zemljovid, 2. manji komad tvrdog papira sa slikama, znakovima ili brojevima, služi za igru 3. dokument ili list papira s podatcima, 4. poštanska karta za dopisivanje bez slike, dopisnica 5. ulaznica, kupon • Nĩs ftẽgni kũpit kȃrtu na stȁnici, pak mi u je kondutȇr nȁplati h cȕgu.

m. [jd. G kartãša, mn. G kartāšȉh] – onaj koji se karta; onaj koji karta za novac, kockar • H Grȉču su se cĩlu nȏč kartãši kȃrtali.

prid. [ž. kartãška] – koji se odnosi na kartaše i kartanje • Naprȁvi je vȅlki kartãški dȗk, založȉ je hȉžu i krȁvu.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȃrtam se, mn. 3. kȃrtaju/kȃrtadu se, prid. rad. jd. m. kȃrta se] – igrati kartaške igre • Kȃrtali smo se šnȁpsa cĩlu vȅčer.

m. [jd. G kȃsa, mn. G kȃsof] – kretanje konja brže od hoda, a sporije od trka i galopa, kas • Jȁha je koȁ, pak ga je potȉro f kȃs.

ž. [jd. G kasȃrne, mn. G kasȃrni] – 1. zgrada ili skup zgrada u kojima je smještena vojska, vojarna, 2. pogr. mnogoljudna zgrada za stanovanje • Hȉža ti je kȁk kasȃrna.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȃskam, mn. 3. kȃskaju/kȃskadu, prid. rad. jd. m. kȃska] – hodati kasom • Koȉ su kȃskali i vlĩkli bȁgrlin.

m. [jd. G kȁslina, mn. G kȁslinof] – 1. manji predmet pokućstva za posebne svrhe, 2. oglasna vitrina na zidu • F kȁslinu su taīrȉ i ȅscajk.

pril. [ž. kãsna] – koji dolazi, stiže nakon očekivanja ili rečenog roka • Ovẽ jȁbuke su kãsne.

pril. i prid. komp. [ž. kasnȉja] – u nekom vremenu u budućnosti u odnosu na nešto prije → kȁsno, kãsni • Dȍša je kasnȉje nȅk jã.