s. [jd. G kȁzališča, mn. G kȁzališč] – 1. mjesto, kuća, otvoreni prostor gdje se daju predstave; kazalište 2. glumačka skupina, udruženje s određenim kazališnim repertoarom • Otpeljȁli smo dȅcu f kȁzališče glēdȉt Snigȕlicu.

nesvrš. [prez. jd. 1. kãžem (se), mn. 3. kãžeju/kãžedu (se), prid. rad. jd. m. kāzȁ (se)] – a. učiniti da se što vidi, pogleda, b. obratiti čiju pozornost na koga, na što, c. pren. učiniti jasnim, očitim, razumljivim; objasniti • “Mãla decȁ rȉti kãžeju, a bedãki pȉneze” – tȁk se povĩda pri nȁs. Lȋpo su se oblĩkli i hȍdiju se kāzȁt da ih se bu vȉdlo.

m. [jd. G kaženīkȁ, mn. G kaženīkȍf] – onaj koji je osuđen na izdržavanje kazne, zatvorenik, kažnjenik → robijãš • Dȍst kaženīkȍf je snȍčka vȕšlo z rȅšta, povȉdali su na rãdiju.

ž. [jd. G kãzne, mn. G kãzni(h)] – kazna → kaštīgȁ • Dȉlaju grīhȅ, bu ih sȅ dospȉla Bõža kãzna!

ž. [jd. G kaznijõne, mn. G kaznijõn(ih)] – zgrada u kojoj osuđeni izdržavaju kaznu, kaznionica, zatvor • Ũn je f kaznijõni več dvȋ lȉti.

svrš. [prez. jd. 1. kãznim, mn. 3. kãzniju/kãznidu, prid. rad. jd. m. kãzni] – odrediti kaznu, kazniti → kaštȉgat • Bȏk te bu kāznȉ, kaj tȁk povĩdaš!

nesvrš. [prez. jd. 1. kažãvam, mn. 3. kažãvaju/kažãvadu, prid. rad. jd. m. kažāvȁ] – kažnjavati → kaštȉgat • Sȁkoga dȏ fkrādȅ trȋba fȇjs kažãvat.

m. [jd. G kēbrȁ, mn. G kēbrȍf] – kukac kornjaš iz porodice truležara, gundelj, hrušt • Kēbrȉ su sȅ slȉvino pẽrje pojȉli.

m. [jd. G kȇca, mn. G kȇcof] – 1. najjača karta, as, 2. pren. negativna ocjena, jedinica • Hȉti kȇca, čȉ ga ȉmaš! Vȕčitelj mi je dȁ kȇca s pĩsaa.

m. [jd. G kȅdna, mn. G kednȏf/kednĩ(h)] – razdoblje od sedam dana, tjedan • Õf kȅdan se sprãvljamo ĩt žȅt šenȉcu.

m. [jd. G kēdrȁ, mn. G kēdrȍf] – sitna (riječna) riba, keder • H Sȕkli sam nȁlovi pȕn škȁf kēdrȍf.

ž. [jd. G kȅfe, mn. G kȅfi(h)/kȇf] – pomagalo za čišćenje, ribanje i sl.; četka • Nȅgda su kȅfe dȉlali zi svĩskih glȃk.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȅfam (se), mn. 3. kȅfaju/kȅfadu (se), prid. rad. jd. m. kȅfa (se)] – 1. četkati (se), 2. pren. tući (se) • Nȉkaj su se posvȁdili i sȁd se kȅfaju zi šȁkam.

ž. umanj. [jd. G kȅfice, mn. G kȅfic(i)] – četkica → kȅfa • Prȋ nȋ bȋlo kȅfic za zȗbe, znȁli smo si z jȁbukum čȉstit zȗbe il pak z vȕglenum.

m. [jd. G kȅglina, mn. G kȅglinof] – drvo u obliku stilizirane figure koju kuglači na kuglani obaraju kuglom, čunj • Na kuglȁni smo namĩščali kȅgline, pak smo si zaslũžili nȉkaj pȉnezof.

m. umanj. [jd. G keglĩnčeka, mn. G keglĩnčekof ] – čunjić → kȅglin • Keglĩnčeke smo si dȉlali z drĩfca, pofȃrbali ih i tȁk smo se mūtȉli.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȅhl(j)am se, mn. 3. kȅhl(j)aju/kȅh(j)adu se, prid. rad. jd. m. kehl(j)ȁ] – smijati se • Gledĩju nȉkaj smīšnȍga pak se kȅhljaju.

prid. neskl. – 1. koji je na visokom položaju ili je iz najvišeg društvenog sloja; elitan, 2. pogr. koji se ponaša kao snob, koji je pun sebe; bahat, umišljen, nabusit → hȍh • Sȁf je v nõvum oblȉčen i zãto se dȉla kȇk.

m. [jd. G kȅksa, mn. G kȅksof ] – sitno suho i prhko pecivo (slatko ili slano), keks • Dȉlala sam kȅkse na mašīnȕ.

s. [jd. G kelȉla] – ljepljiva tvar prirodnog ili umjetnog podrijetla, služi za spajanje dviju površina, ljepilo → keljȇ • Na škȍre šȍštar mȅče kelȉlo kaj bu prikelȉ potplȁte.

nesvrš. [prez. jd. 1. kelĩm, mn. 3. kelĩju/kelĩdu, prid. rad. jd. m. kẽli] – spajati lijepljenjem, lijepiti → keljȇ, līpȉt • Dȅca po tẽkah rȁdi kelĩju sȉkakve slȉčice.

m. [jd. G kȇlja, mn. G kȇljof] – kelj • Dȅnes bumo jȉli kȅlj s k(l)obãsami.

s. [jd. G keljȃ] – ljepljiva tvar prirodnog ili umjetnog podrijetla, služi za spajanje dviju površina, ljepilo → kelȉlo • Tȉšljarsko keljȇ dobrȍ držĩ lȅtvice skȕp.

m. [jd. G kȅlnara, mn. G kȅlnarof] – konobar • Kȅlnar nas je lȋpo podvorȉ z jȉlum i pijȁčum.