kȅlnarica | ž. [jd. G kȅlnerice, mn. G kȅlnaric] – konobarica → kȅlnar • Na svȃrbi su kȅlnarice dvorȉle svȁte. |
ke nẽ (kaj nȅ) | uzreč. – u značenju “je li?”, “zar ne?” • Ke nẽ da buš dȍšla? |
kēpȁc | m. [jd. G kēpcȁ, mn. G kēpcȍf] – 1. patuljak, 2. pogr. mali čovjek • Tã kēpȁc se sȉkam rȉvlje a nȉt ga nĩ vȉdit. |
kȅper | m. [jd. G kȅpera, mn. G kȅperof] – tkanina izrađena u keper-vezu (jedan od triju osnovnih vezova u tkanju), prepoznaje se po površinskom efektu u obliku karakterističnih dijagonalnih pruga • Ȉmam lĩpu kȋklju i bljũzu od kȅpera. |
kerefēkȅ | ž. mn. [G kerefẽk/kerefēkȉh] – pretjerane vanjske manifestacije bez unutarnje vrijednosti • Nã se zmȅče sȉkakve kerefēkȅ, sȉ mu se smĩjeju. Nȃj zvājȁt nȉkakve kerefēkȅ, povȋ ȉstinu. |
kẽri | zamj. [jd. ž. kẽra, mn. G kẽrih] – 1. (upitna), 2. (neodređena), 3. (odnosna), 4. (u zn. jako izraženih svojstava), 5. zamj. koja organizira slobodnu relativnu rečenicu (rečenicu bez glavne rečenice ili riječi na koju se zamjenica odnosi) i kada relativna rečenica nema funkciju atributa, nego subjekta ili priložne oznake ili koju drugu, 6. zamj. sa značenjem uopćenog sadržaja u relativnoj rečenici kad nema konteksta i odgovarajuće imenice ili zamjenice na koju se odnosi; koji → tẽri • Kẽri čovȉk nĩma grīhȁ? |
kȅser | m. [jd. G kȅsera, mn. G kȅserof] – sjekira za dubljenje korita → kosĩr • Trȋbam kȅser za zdũpst korȉto. |
kēsȉt se | nesvrš. [prez. jd. 1. kẽsim se, mn. 3. kẽsiju/kẽsidu se, prid. rad. jd. m. kēsȉ] – 1. pokazivati zube, 2. eksp. smijati se • Spomȉnaju se nȉkaj smīšnȍga pak se kẽsiju. |
ketjȁ | ž. [jd. G ketjẽ, mn. G ketjĩ(h)] – karika lanca → kȁrika • Ketjȁ na lȁncu se ftȑgnila, bȕm u zašvȃsa. |
ketušãr | m. [jd. G ketušārȁ, mn. G ketušārȍf] – životinja koja se posuđuje na pripomoć drugoj životinji • Jȅngov kȍ nĩ mȍgo zvlĩč drĩvje, pȁk smo nȁšega koȁ dȃli za ketušārȁ. |
kȅtušit | nesvrš. [prez. jd. 1. kȅtušim, mn. 3. kȅtušiju/kȅtušidu, prid. rad. jd. m. kȅtuši] – surađivati, zajedno raditi (o životinjama) → ketušãr • Nȁš vȍ i sūsȅdof vȍ kȅtušiju i tȁk si pomãžeju pri dȉlu. |
kȋ | zamj. [jd. G kogȁ] – koji → kẽri • Kȋ ti se bȇs vȕ tebi zvrtȉ kaj si tȁk obzȍjan. |
kibȉc (kibicãr) | m. [jd. G kȉbica/kibicārȁ, mn. G kȉbic/kibicãrof] – promatrač igre • Mȗži se kȃrtaju, a zi strãni je kibicãrof kaj gledĩju dȏ bu vȃra. |
kīcȍš | m. [jd. G kīcȍša, mn. G kīcȍšof/kīcȍši(h)] – koji se jako dotjeruje, kicoš • Ũn je vȅliki kīcȍš, fȍrt je zrȉhtan, a držĩ se i štȍcik. |
kȉčka | ž. [jd. G kȉčke, mn. G kȉčki] – cvijet biljke kukuruza • Lȉtos su rȁno kȉčke zȉšle na korȕzi. |
kičkȁt se | nesvrš. [prez. jd. 1. kȉčkam se, mn. 3. kȉčkaju/kȉčkadu se, prid. rad. jd. m. kȉčka] – proces cvatnje (o kukuruzu) → kȉčka • Korȕze se dobrȍ kȉčkaju, zglẽda da bȕju i ȍbrodile. |
kȉdat | nesvrš. [prez. jd. 1. kȉdam, mn. 3. kȉdaju/kȉdadu, prid. rad. jd. m. kȉda] – čistiti (staju) → snāžȉt • Štȁlu kȉdam sȁki dȃn tȁk da je blȃgo f čistõm. |
kȉdnit | svrš. [prez. jd. 1. kȉdnem, mn. 3. kȉdneju/kȉdnedu, prid. rad. jd. m. kȉdni] – pobjeći • Krādȅju čerȉše, a čȉ ih dȏ nãjde, mȃm kȉdneju. |
kȉfelit | nesvrš. [prez. jd. 1. kȉfelim, mn. 3. kȉfeliju/kȉfelidu, prid. rad. jd. m. kȉfeli] – bježati • Kȉfeli vȃn z mẽ hȉže! |
kȉflen (kȉflin) | m. [jd. G kȉflina, mn. G kȉflinof] – vrsta peciva, kifla • Sȁko jȕtro pekãr dopȅlja f štacũn gȃjbu kȉflinof. |
kīhȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. kĩšem, mn. 3. kĩšeju/kĩšedu, prid. rad. jd. m. kīhȁ] – kihati • Nahlãdi sam se pak fȍrt kĩšem. |
kīhnȉt | svrš. [prez. jd. 1. kȉhnem, mn. 3. kȉhneju/kȉhnedu, prid. rad. jd. m. kīhnȉ] – kihnuti → kīhȁt • Kīhnȉ sam bȃr dȅset pũt. |
kȉka | ž. [jd. G kȉke, mn. G kȋk/kȉki(h)] – izraslina na jeziku peradi • Kȍkoš ne mȍre zobȁt, na jezȉku joj je zrãsla kȉka. |
kȉkaf | prid. [ž. kȉkava] – promukao, koji je ostao bez glasa • Kȉkaf je, prȅveč je popĩva, ne mȍre govõrit. |