kasnȉt | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. kȁsnim, mn. 3. kȁsniju/kȁsnidu, prid. rad. jd. m. kasnȉ] – doći/dolaziti, krenuti, odlučiti/odlučivati se, prispjeti, dozreti/dozrijevati itd. nakon predviđenog vremena, roka itd. • Ũn je sȁki dȃn kasnȉ na posȁ. |
kȁsno | pril. – 1. u odnosu na neko predviđeno ili uobičajeno vrijeme izrazito dugo nakon toga, 2. sa zakašnjenjem, nepravodobno, kad više nije vrijeme ili čas, kad se više ništa ne može učiniti • Kȁsno ti je h põdne k mȁši ĩt. |
kasnojesẽi | prid. [ž. kasnojesẽa] – koji pripada kasnoj jeseni, kasnojesenski • Ȍvo lȉto je kasnojesẽi pȁžulj zdãšno ȍbrodi. |
kastrȏla | ž. [jd. G kastrȏle, mn. G kastrȏl, kastrȏlih] – limeni oblik u kojem se peku kruh, kolači i sl., protvan → prȍtva, plȅh, kustrȏla • Pojȉli smo pȕnu kastrȏlu bȕflinof. |
kȁša | ž. [jd. G kȁše, mn. G kȁših] – 1. žitko jelo koje se jede žlicom, 2. pren. zbrka • H devenȉce smo dȉli hȃjdinu kȁšu. |
kȁšica | ž. umanj. [jd. G kȁšice, mn. G kȁšic] – 1. vrsta jela, 2. pren. zbrka, pomutnja → kȁša • Hȍdi od hȉže do hȉže i prenãša tračȅ, kaj se pȍkle bȁbe posvȁdiju, tȁk im „skuhãvlje kȁšicu“. |
kaštīgȁ | ž. [jd. G kaštīgȅ, mn. G kaštȋk/kaštīgȉ] – 1. izrečena ili izvršena sankcija za krivicu, propust, prijestup, kazna, 2. mjera ili postupak u odgojne ili drugačije svrhe • Nĩ tẽ sȉle, kaštīgȅ tẽ nĩ, da ȉme i rȋč nam zȅme il spremenĩ! |
kaštȉgat | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. kaštȉgam, mn. 3. kaštȉgaju/kaštȉgadu, prid. rad. jd. m. kaštȉga] – kazniti/kažnjavati → kaštīgȁ • Bȏk te mȍre kaštȉgat kaj kūnȅš i dȉlaš grīhȅ. |
kaštȉgovat | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. kaštȉgujem, mn. 3. kaštȉgujeju/kaštȉgujedu, prid. rad. jd. m. kaštȉgova] – kazniti/kažnjavati → kaštīgȁ • Vȕčitelj nas je nȁvik kaštȉgova kat se nĩsmo nȁfčili nȉkaj. |
kȁt | pril. –1. u koje vrijeme, kad(a), 2. neko vrijeme, 3. izriče vrijeme, uvjet, pogodbu, uzrok u kombinaciji s ono, u zn. neočekivane posljedice ili čega drugoga što iznenađuje • Kȁt buš vȅč jempũt dȍša k mȅni? Dobrȍ, kat tĩ tȁk povĩdaš, ȕnda je tȁk! |
kȁt | m. [jd. G kātȁ, mn. G kātȍf] – dio kuće između poda i stropa, kat • Naprȁvi je hȉžu na dvȃ kātȁ, a sȁt je h õj sȃm z bȁbum. |
kȁt-tȁt | pril. – jednom u budućnosti, prije ili kasnije, jednoga dana • Kȁt-tȁt buš dȍša, a ȕnda buš vȉdi! |
Kȁta (Kātȅ, Kȁtica) | ž. [G Kātȅta] – varijante ženskog imena Katarina • Tõ je Kātȅ. |
Katarȋe | s – blagdan svete Katarine • Na Katarȋe hȍdimo gratulȋrat sȉm Kȁticam. |
katedrãla | ž. [jd. G katedrãle, mn. G katedrãli] – crkva u kojoj biskup (ili nadbiskup) jedne biskupije (ili nadbiskupije) stoluje i služi obrede, prvostolnica, prvostolna crkva, katedrala • Decȁ su ȉšla s cȕgom na ȉzlet h Zãgreb, bȕju vȉdli katedrãlu. |
kȁtica | ž. [jd. G kȁtice, mn. G kȁtic] – vrsta male kokoši → petelĩnka • Kȁtice kokodãčeju, bȕju znȅsle jãjca. |
Kãtin kũt | m. [G Kãtinoga kūtȁ] – toponim • Ledȉne met stãrim nāsȉpum i Sȕklum, kadȉ su se nȉgda decȁ i mlãdi kūpȁli. |
kȁtnica | ž. [jd. G kȁtnice, mn. G kȁtnic] – kuća na kat, katnica • Lĩpu su kȁtnicu zizīdȁli na stãromu grȕntu. |
kã | m. [jd. G kālȁ, mn. G kālȍf] – raskvašena zemlja, blato, glib, kal • Zȉšo sam z vȏza dȍl, rãvno h glibõki kã. |
kȁboj | m. [jd. G kȁboja, mn. G kȁbojof] – gonič goveda, osobito na zapadu SAD-a, kauboj; govedar, kravar • Rȁdi smo glēdȉli f kĩnu kȁboje i Indijāncȅ, a pȍkle smo se tȁk mūtȉli. |
kȁbojski | prid. [ž kȁbojska] – koji se odnosi na kauboje • H Grȉču je bȋlo kīnȍ, tȁm smo hodȉli glēdȉti kȁbojske fȋlme |
kȁč | m. [jd. G kȁča, mn. G kȁčof] – široka ležaljka s niskim naslonom, počivaljka, kauč • Stãra mȁma cĩli dȃn sidĩ na kȁuču, tȁk si počĩva. |
kãni | prid. [ž. kãna] – koji je u kalu, koji je okaljan; blatan, blatnjav • Vodȁ je kãna, nãj u pȉt, mȍreš zbetȅžat. |
kāvȁ | ž. [jd. G kāvȅ, mn. G kãv, kāvȉh] – kava • Prȋ nȋ bȋlo kāvȅ pak smo pȋli dȋfku il cikõrju, a z mlĩkum smo dȉlali bĩlu kāvȕ. |