prid. [ž. kiselȁ, s. kȉselo] – 1. kojemu je bitno svojstvo takav okus, 2. pren. koji odražava nezadovoljstvo, neraspoložen, neveseo, snužden, zlovoljan, kiseo, 3. na kȉselo – način priređivanja nekih jela u kojih je poželjno svojstvo kiselost • Stãra mȁma je dȅnes skȕhala plũčica na kȉselo. Fȍrt je kȉse rĩtko kȁt se bu nȁsmija.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȉsnem, mn. 3. kȉsneju/kȉsnedu, prid. rad. jd. m. kȉsni] – 1. postati kiseo, dobiti okus ili drugo svojstvo kiselosti, dobiti neželjen kiseo okus, 2. biti izložen djelovanju kiše, postajati sve više mokar od kiše • Nĩs pokrȉ sȇno kaj sam pȍkosi ščȅra, sȁt mi kȉsne.

m. [jd. G kȉstihȁnda, mn. G kȉstihȁndof] – nekadašnji pozdrav (ljubim ruku) • Prȋ se gõspam mõralo poklonȉt i rȅč “Kȉstihȁnt milostĩva”, a tẽ navȃde dȅnes vȅč nĩ nȉgdi.

ž. [jd. G kȋštre, mn. G kȋštri(h)] – sanduk od manjih dasaka; gajba, škrinja, ladica • F kȋštri su sprȃvljene vȁjkušnice i plȁfte.

m. [jd. G kȋta, mn. G kȋtof] – meka smjesa koja služi za spajanje, kit • Kȋt se lĩči vuz šȃjbe na oblȍkih.

ž. [jd. G kȉte, mn. G kȋt/kȉtih] – 1. dio stabla koji raste iz debla, grana, 2. ispletena kosa; kika, kečka, pletenica • Hrȗškine kȉte vȉsiju dȍl, kȁk ȉma čȕdaj hrȕšak. Pȕcica ȉma dũge lȃsi, pak oj spletẽm kȉte.

ž. umanj. [jd. G kȉtice, mn. G kȉtic] – 1. mala grana, grančica, 2. stručak ukrašenog ružmarina, 3. ispletena kosa; kika, kečka, pletenica • Na svȃrbi su se pobȉrali pȉnezi za mlãdence na kȉticu, tȏ se s tanĩrom hodȉlo oko svatȏf i sȁki je dȃ kȕliko je ftȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȉtim (se), mn. 3. kȉtiju/kȉtidu (se), prid. rad. jd. m. kȉti (se), prid. trp. jd. m. kȉčen, ž. kȉčena] – 1. stavljanjem ukrasa činiti da tko bude ljepši, resiti, ukrašavati, kititi, 2. pren. dodavati u pričanju više nego što treba • Tȁk se kȉti, kȁk da je nȉkakva frȃjla zi Zãgreba. Za Jȗrjevo su se splȉtali vīncȉ i glēdȉlo se je čȉji je bȉ bȍl kȉčen z rȏžami. Starešȉna prȋ nek je htȉ kȁj povȉdat svȁtim, nȃjprȋ je rȅko „kȉčeni svȁti“ i tȁk je za sȁku rȋč povȉda.

s. zbir. [jd. G kĩtja] – granje → kȉta • Vȉtar pũše i lamãče kĩtje.

m. [jd. G kȉtnkesa, mn. G kȉtnkesof] – želatinozan pekmez od dunje, sir od dunja • Nabrãla sam kũtje, naprãvila bum kȉtnkes.

pril. – za isticanje i za dodavanje onomu što je rečeno; dapače, štoviše, čak • Hȉti sam kȁmen kjȃ prȉk potȍka.

nesvrš. [prez. jd. 1. kãvam, mn. 3. kãvaju/kãvadu, prid. rad. jd. m. kāvȁ] – razg. spavati • Prȉja me drĩm i sȁmo kãvam, mȃm pȍjem spȃt.

s. pl. t. [G klĩh] – tlo tnãkla • Opȁ na klȁ.

m. [jd. G klabūkȁ, mn. G klabūkȍf] – crijep na vrhu krova, kuće • Klabūkȉ se mȅčeju na krȍf da držĩju čerȋpe.

nesvrš. [prez. jd. 1. klȁčim, mn. 3. klȁčiju/klȁčidu, prid. rad. jd. m. klȁči, prid. trp. jd. m. klȁčen, ž. klȁčena] – 1. tlačiti da što više stane, 2. pren. voziti bicikl • H vrȉče klȁčiju mekȉne tȁk da ih vȅč stȁne. Klȁčim na picȉklinu, kjȃ do Harmȉce. Ot sȉh je klȁčen, a ne mȍre si nȉš pomȍč.

ž. [jd. G klȁde, mn. G klȃt/klȁdi(h)] – 1. cjepanica, klada, 2. pren. priglup čovjek • Baš si klȁda, se v nȉš ne rȁzmiš.

m. [jd. G kladīfcȁ, mn. G kladīfcȍf] –mlat, čekić • Nĩmam kladīfcȁ da zabȋjem tẽ čȃvle h dȁsku.

ž. [jd. G klafrȁče, mn. G klafrȁči(h)] – žena koja mnogo brblja, brbljavica, blebetuša → klȁfrat • Klafrȁče sȁmo lũčeju dȉ buju kȍga stračljȁle.

prid. [ž. klafrȁva] – koji puno priča, koji puno brblja, brbljav • Tȁkve klafrȁve bȁbe kak si tĩ nȉgdi nĩ!

nesvrš. [prez. jd. 1. klȁfram, mn. 3. klȁfraju/klȁfradu, prid. rad. jd. m. klȁfra] – razgovarati o nevažnim stvarima, blebetati, brbljati, klepetati; ogovarati • Pobȉraju slȉve i klȁfraju o sẽm i sȁčemu.

ž. [jd. G klȃftre, mn. G klȃftri(h)] – 1. jedinica za površinu zemlje, 2. mjera za ogrjevno drvo • Obdilȃvamo dvȋ klȃftre grȕnta.

nesvrš. [prez. jd. 1. klȁgujem, mn. 3. klȁgujeju/klȁgujedu, prid. rad. jd. m. klȁgova] – dosadno, besmisleno pričati • Nãj tȁk klȁgovat, tȏ sȅ kaj povĩdaš su basmarȉje.

m. [jd. G klãjbasa, mn. G klãjbasof] – stolarska olovka • Cȉmerman ȉma klãjbas kȁj si cȃjhna kȕliko bu odrȉza dȁsku.

ž. [jd. G klȃjde, mn. G klȃjdi(h)] – haljina → kȋkla • Na ȁfingeru vȉsiju lĩpe klȃjde.