m. [jd. G kvãra, mn. G kvãrof] – šteta, kvar • Dȅca dȉladu kvãr kaj tȑgaju kĩtje š čerȉše.

prid. [ž. kvārnȁ] – 1. koji trpi kvar, koji je na šteti, koji je na gubitku, 2. koji je u kvaru (o strojevima itd.), pokvaren, oštećen • Ũn je kvārȁn sȉh pȉščancof kȁj ih je škȁc odnȅsa.

nesvrš. [prez. jd. 1. kvãrim (se), mn. 3. kvãriju/kvãridu (se), prid. rad. jd. m. kvārȉ (se)] – kvariti (se), pogoršavati se (o vremenu) • Hȍte bȑš sprāvljȁt sȇno, vrȋme se pȍčelo kvārȉt, zis Cẽrnika se čȕje kȁk grmĩ.

m. [jd. G kvartālȁ] – četvrtina godine, kvartal • Sȁki kvartãl je finȁnc hodȉ pobȉrat štȋbru.

m. [jd. G kvartīrȁ, mn. G kvartīrȍf] – prostor namijenjen stanovanju, stan • Nĩmaju f hȉži dȉ bȉt, pȁk su prȅšli na kvartĩr.

m. [jd. G kvȃsa, mn. G kvȃsof] – kvasac (domaći) → • Ot tȋsta se zȅ komȁček kȁj se tȁk dȍbi kvȃs, ž jĩm se zamīsȉ krȕh.

prid. [ž. kvȁsasta] – debeo, ugojen • Nãj tȁk fȇjst jȉst, poglȇ se kȁk si kvȁsast, bȕš se respȕkni.

prid. [ž. kvasnȃ] – načinjen s kvascem → gȇrma, kvȃs • Kvasnȋ kolãč rȁdi jĩmu, a nȃjrȁjši z orȉhi.

ž. pl. t. [G kvȃtrih] – srijeda, petak i subota u četiri tjedna godine koji se ob. poklapaju s početkom godišnjih doba, u kojem Crkva propisuje post, nemrs i molitvu • Kȁt su kvȃtre, ȕnda trȋba postȉt i molȉt.

m. [jd. G kvintãla, mn. G kvintãlof] – mjera od 100 kilograma • Na nãjža smo sprȁvili okȏli pȇt kvintãlof šenȉce.

prid. neskl. i pril. – koji je izjednačen, riješen, spašen; riješeno, izjednačeno, sređeno • Sȅ sam ti namĩri i sȁt smo kvȉt!

nesvrš. [prez. jd. 1. kvitȋram, mn. 3. kvitȋraju/kvitȋradu, prid. rad. jd. m. kvitȋra] – svoditi račune → kvȉt • Da bu sȅ prȁf, ȉdemo kvitȋrat račūnȅ.

s. [jd. G kvȍcaa, mn. G kvȍcaih] – 1. tiho kokodakanje (o kokoši), 2. pren. zanovijetanje, zvocanje → kvȍcat • Tvẽga kvȍcaa bu sȁt dȍst.

nesvrš. [prez. jd. 1. kvȍcam, mn. 3. kvȍcaju/kvȍcadu, prid. rad. kvȍca] – 1. tiho kokodakati (o kokoši), 2. pren. zanovijetati, zvocati • Či kȍkoš pȍčme kvȍcat, ȕnda bu kvȍčka. Kȁk mȍreš tȕliko kvȍcat, vȉš da me tȏ jizĩ.

ž. [jd. G kvȍčke, mn. G kvȍčki(h)] – 1. kokoš koja leži na jajima ili je izlegla piliće, kokoš koja kvoca, kovčka, 2. pren. pogr. brbljava, dosadna žena • Kvȍčka sidĩ na jãjci, bu zvalĩla pȋceke.

nesvrš. [prez. jd. 1. kvrčĩm se, mn. 3. kvrčĩju/kvrčĩdu se, prid. rad. jd. m. kvčȉ se] – 1. stiskati se (o tkanini) 2. svijati ruke, noge, prste • Rȕbače se kvrčĩju či ih dȅnem f krȍp. Zẽbe me, i pȑsti na nogȁh i rukȁh mi se kvrčĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. kvrčĩm, mn. 3. kvrčĩju/kvrčĩdu, prid. rad. jd. m. kvčȉ] – glasati se kao kokoš • Na gnĩzdu kȍkoš kvrčĩ, bu znȅsla jȁjce.