ž. [jd. G kȕse, mn. G kȗs/kȕsi(h)] – ženka psa, kuja • Kȕsa je prȉpeta na čȉgi, jȃko je hūdȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. kũsam, mn. 3. kũsaju/kũsadu, prid. rad. jd. m. kūsȁ] – 1. jesti žlicom brzo, obilno i slasno, 2. pren. morati pojesti ono što se zamijesilo, zakuhalo, snositi posljedice • Za nepravȉčnost ȉmaju kaštīgȕ, sȁt nȃj kũsaju tȏ kȁj su fčȉnili.

ž. [jd. G kȗsnice, mn. G kȗsnic] – 1. pseća kućica 2. pren. hladna, neugledna prostorija • Kȁk mȍreju žīvȉt f tõj kmĩčnoj, mzloj kȗsnici?

ž. [jd. G kustrȏle, mn. G kustrȏli] – limeni oblik u kojem se peku kruh, kolači i sl., protvan → prȍtva, plȅh • Za svȃrbu se kolãči pečẽju h vȅč kustrȏlih.

ž. [jd. G kustȕre, mn. G kustȗr(ih)] – džepni nožić → kostȕra • Zi šȋp si dȉlam fũčkicu, a kustȕra je nãredna za vȑtat ljȕkice.

m. [jd. G kȕsura, mn. G kȕsurof] – povrat novca od uplaćenog iznosa • Štacunãr mi je od dvȁjst kũn vȑni dvȋ kũne kȕsura.

nesvrš. [prez. jd. 1. kusȕramse, mn. 3. kusȕraju/kusȕradu se, prid. rad. jd. m. kusurȁ se] – izravnavati račune → kȕsur • Da bu sȁkomu prȁf, ȉdeju si kusurȁt sȅ račūnȅ.

čest. – zapovijed za šutnju, šuti! • Sĩdi tȕ i mūčȉ i bȗj kȗš!

m. [jd. G kušākȁ, mn. G kušākȍf] – 1. vrat peradi, 2. gutljaj pića • S kȕpice sam prȏba jȅn kušãk rȁkje i hūdȁ je.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. kȕšam, mn. 3. kȕšaju/kȕšadu, prid. rad. jd. m. kȕša] – 1. uzeti/uzimati jelo ili piće da se ocijeni ili odredi okus ili sadržaj po okusu; probati, 2. steći/stjecati loše iskustvo, iskusiti, 3. pokušati/pokušavati, probati, usuditi se • Sȁko jȉlo tẽro kȕham, mȏram kȕšat, či kȁj jȍš trȋba dodȉlat.

nesvrš. [prez. jd. 1. kušȕjem (se), mn. 3. kušȕjeju/kušȕjedu (se), prid. rad. jd. m. kušovȁ (se)] – ljubiti (se) → kȕšlec • Skrȉli su se zȃt kupȉča i poskrivẽčki se kušȕjeju.

m. [jd. G kȕšleca, mn. G kȕšlecof] – poljubac → pȕsa • Bȕš mi dȁ jȅn kȕšlec?

svrš. [prez. jd. 1. kȕšnem (se), mn. 3. kȕšneju/kȕšnedu (se), imp. mn. 2. kušnȉte (se), prid. rad. jd. m. kušnȉ (se)] – poljubiti (se) → kȕšlec, skušovȁt (se) • A sȁt se lȋpo kušnȉte!

pril. – 1. odgovara na pitanje „u kojem pravcu“ i „kojim putem“, 2. (uz komparativ) razg. ne može biti izraženo, učinjeno itd. u većoj mjeri, na bolji način i sl. • Kũt hȍdiš cĩle dȃne?

m. [G Kūtȉh] – toponim • Kūtȉ su mȉsto h Drĩu kadȉ je dȁnas nȍgometno igralȉšče, zȃdi Toplenĩčke. Ledȉne h Kljūčȕ pri stãroj Sȕkli, a kat su Sȕklu regulȋrali, ȕnda su Kūtȉ ostȁli na drȕgu strȃn. Pȍkle, kȁt su zdȉgnili mȏst, Kūtȉ su se pȃk spojȉli zi selȕm.

ž. [jd. G kȗtje, mn. G kȗtji(h)] – voćka iz porodice ruža, dunja • H jȇsen su kȗtje dozrȉle, a niktẽre mȅčemo na ormãr za dišučīnȕ.

pril. – odgovara na pitanje „u kojem pravcu” i „kojim putem”, kuda • Nĩmam kũt-kȁm ĩt več sam sȅ pĩtala, nȉgdo u nĩ vȉdi.

m. umanj. [jd. G kũteca, mn. G kũtecof] – mali kut, kutić, u zn. mirno mjesto, ugodno utočište i sl. • Decȁ f hȉži ȉmaju svõj kũtec kadȉ se nȃjrȁjši mũtiju.

ž. [G Kȗtnice] – toponim • Spitãvaju me dȉ je Kȗtnica, a jã im nȅ znam povȉdat.

ž. [jd. G kuvȇrte, mn. G kuvȇrti] – omotnica za pismo, kuverta • Kũpili smo plãve i bĩle kuvȇrte.

prid. [ž. kūžnȁ] – koji je zarazan, koji donosi zarazu • Fȇst je kūžȁn, ȉma nȉkakaf prilȅpčif betȅk.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȗžim, mn. 3. kȗžiju/kȗžidu, prid. rad. jd. m. kȗži] – dezinficirati, raskuživati • Kȗrjak je pȕn tȅkutof, i mȃm ga trȋba kȗžit z vāpnȕm.

ž. [jd. G kvȁke, mn. G kvȃk/kvȁki] – kvaka • Zmĩrjaju ga da ȉma nȏs kȁj kvȁku.

nesvrš. [prez. jd. 1. kvãčem, mn. 3. kvãčeju/kvãčedu, prid. rad. jd. m. kvākȁ] – glasiti se kvak-kvak (kao čaplja ili patka), kvakati • Rȁce kvãčeju na potȍku.