lūšȉt se

nesvrš. [prez. jd. 1. lũšim se, mn. 3. lũšiju/lũšidu se, prid. rad. jd. m. lũši (se)] – ljuštiti se → lȕpit (se) • Krȁste na rukȁm mi se lũšiju, bȑže buju zacĩlile.

lũt

prid. [ž. lūdȁ] – malouman, lud • Tã čovȉk je lũt, ȉma žũtu knȉžicu.

lutorȃn

m. [jd. G lutorȃna, mn. G lutorȃnof] – pogr. bezbožnik, nekrst • Dītȅ bumo čĩm prȋ krstȉli da nȅ bumo imȁli f hȉži lutorȃna.

lȕžit

nesvrš. [prez. jd. 1. lȕžim, mn. 3. lȕžiju/lȕžidu, prid. rad. jd. m. lȕži] – natapati u vodi u kojoj se kuhao pepeo → lȕkH pȁrenici bȁbe cãpje lȕžiju dok ne pobĩli.

Lužnȉca

ž. [G Lužnȉce] – toponim • H Lužnȉci je stãri dvõr h tẽromu živĩju čãsne.

lužnȉčki

prid. [ž. lužnȉčka] – koji se odnosi na Lužnicu, lužnički • Opȁtice h Lužnȉci su priprãvlale lužnȉčki čãj ot četrdesȇt trãf.