svrš. [prez. jd. 1. nacidĩm, mn. 3. nacidĩju/nacidĩdu, imp. jd. 2. nacīdȉ, prid. rad. jd. m. nȁcidi] – cijeđenjem istisnuti određenu količinu tekućine (soka i sl.); iscijediti, nacijediti • H čãj si nacidĩm citrõne, bȍl je žmȁhan.

svrš. [prez. jd. 1. nacȋfram (se), mn. 3. nacȋfraju/nacȋfradu (se), prid. rad. jd. m. nacȋfra (se), prid. trp. jd. m. nacȋfran, ž. nacȋfrana] – pretjerano se okititi, ukrasiti → načičkȁt • Tȁk se nacȋfraju da zglẽdaju kȁk mȁškari. Tȏrta je lȋpo nacȋfrana.

nesvrš. [prez. jd. 1. nacigãnčim, mn. 3. nacigãnčiju/nacigãnčidu, prid. rad. jd. m. nacigānčȉ] – 1. isprositi, iznuditi, 2. zakinuti, prevariti na sitno → cigānčȉt, cigãnit, nacigãnit • Nacigānčȉ me pȉneze za cigarȅtline.

nesvrš. [prez. jd. 1. nacigãnim, mn. 3. nacigãniju/cigãnidu, prid. rad. jd. m. nacigānȉ] – 1. isprositi, iznuditi, 2. zakinuti, prevariti na sitno, naciganiti → cigānčȉt, cigãnit, nacigānčȉt • Cĩli dȃn hȍdiju po selĩm, nacigãnili su se kȏmaj pinȇs i jȃjc.

svrš. [prez. jd. 1. nacȋgam, mn. 3. nacȋgaju/nacȋgadu, prid. rad. jd. m. nacȋga, prid. trp. jd. m. nacȋgan, ž. nacȋgana] – načiniti nabore na tkanini • Fȅrtun nacȋgam da bu lȉpši. Lĩpa ti je tã nacȋgana kȋkla.

nesvrš. [prez. jd. 1. nacĩjam se, mn. 3. nacĩjaju/nacĩjadu se, prid. rad. jd. m. nacījȁ se] – polako ispijati • Sidĩju za stolȕm i vus spȏminak se z vīnȕm nacĩjaju.

svrš. [prez. jd. 1. nacĩlam, mn. 3. nacĩlaju/nacĩladu, prid. rad. jd. m. nacīlȁ] – naciljati, pogoditi → cīlȁt • Nȃjprȉ je nacīlȁ, a ȕnda pȕkni zi pȕške i zgȍdi fazȃna.

svrš. [prez. jd. 1. nacĩpam, mn. 3. nacĩpaju/nacĩpadu, prid. rad. jd. m. nacīpȁ, prid. trp. jd. m. nacĩpan, ž. nacĩpana] – 1. završiti s cijepanjem, iscijepati sve što treba, 2. mnogo, dugo cijepati, umoriti se i sl. od cijepanja; nacijepati se • Nacĩpam trĩšče za potkūrȉt ogȁ. Pȕna mi je šȕpa nacĩpanih df, zĩma mȍre dõjt.

svrš. [prez. jd. 1. nacnčim se, mn. 3. nacnčiju/nacnčidu se, prid. rad. jd. m. nacnči se] – previše se naraditi → cnčit • Dȅnes sam se nacnči, cĩli dȃn sam nosȉ korȕzu na nãjža.

svrš. [prez. jd. 1. nacȗfam, mn. 3. nacȗfaju/nacȗfadu, prid. rad. jd. m. nacȗfa, prid. trp. jd. m. nacȗfan, ž. nacȗfana] – izvući niti iz tkanine • Cȏnfek na kȁpici nacȗfam da bu čĩm vȅkši. Cȏnfek na kȁpici mi je nacȗfan, sȁt je lȉpši.

svrš. [prez. jd. 1. nacȗgam (se), mn. 3. nacȗgaju/nacȗgadu (se), prid. rad. jd. m. nacȗgai (se), prid. trp. jd. m. nacȗgan, ž. nacȗgana] – napiti (se) → cȗgat • Ščȅra sam se tȁk nacȗga, kȏmaj sam dȍša domȏm. Ne mȍreš se pelȁt na picȉklinu tȁk nacȗgan.

svrš. [prez. jd. 1. nacukȁrim (se), mn. 3. nacukȁriju/nacukȁridu (se), prid. rad. jd. m. nacukȁri (se)] – izmoriti se nošenjem teškoga tereta, navući se → cukȁrit, docukȁrit • Dȍst sam se nacukȁri tẽ korȕze dȅnes.

svrš. [prez. jd. 1. nacȕkam (se), mn. 3. nacȕkaju/nacȕkadu (se), prid. rad. jd. m. nacȕka (se)] – izmoriti se nošenjem teškoga tereta, navući se → cukȁrit, docȕkat • Sȁki se dȃn nacȕkam tĩh vrȉčic zi štacũna.

svrš. [prez. jd. 1. nacũrim, mn. 3. nacũriju/nacũridu, prid. rad. jd. m. nacūrȉ] – nacuriti, nateći, ispadati se (o kiši) → cūrȉt, precūrȉt, scūrȉt, zacūrȉt • Pālȉ sam rȁkju, nacūrȉlo mi je pȇt lȉtri z jenȍga kotlȁ.

svrš. [prez. jd. 1. nacvȑcam, mn. 3. nacvȑcaju/nacvȑcadu, prid. rad. jd. m. nacvȑca, prid. trp. jd. m. nacvȑcan, ž. nacvȑcana] – razg. (ob. u šali) opiti se, dovesti se u stanje alkoholiziranosti • Ščȅra se mãko nacvȑca, pak je povīdȁ sȁkojačke bedastȏče. Bȉ je nacvȑcan, pak je popĩva na sȁf glȃs.

svrš. [prez. jd. 1. načȅkam se, mn. 3. načȅkaju/načȅkadu se, prid. rad. jd. m. načȅkač se] – dugo čekati, načekati se → čȅkat • Dȅnes sam se načȅka cȕga, nĩ ga bȋlo prȉk vȕru.

svrš. [prez. jd. 1. načekičȋram, mn. 3. načekičȋraju/načekičȋradu, prid. rad. jd. m. načekičȋra, prid. trp. jd. m. načekȋčiran, ž. načekȋčirana] – namljeti žito ili kukuruz na stroj → čekičȋrat • Načekičȋra sam dvȁjst kȉ korȕze za mãle pȃjceke. Pȕni su mi lȃjti načekičȋrane korȕze za pȋceke.

nesvrš. [prez. jd. 1. načekĩvam, mn. 3. načekĩvaju/načekĩvadu, prid. rad. jd. m. načekīvȁ] – opetovano iščekivati nekoga ili nešto • Decȁ sȁki dȃn načekĩvaju cȗk, kaj fȕrt kasnĩ.

svrš. [prez. jd. 1. načnẽm, mn. 3. načnẽju/načnẽdu se, prid. rad. jd. m. nȁče, prid. trp. jd. m. načẽt, ž. načētȁ] – 1. početi trošiti, upotrebljavati, načeti; 2. a. zahvatiti čime (bolešću itd.), b. početi gubiti fizičku i intelektualnu snagu • Sȅ jȁbuke h pinȉci su načētȅ. Dȉda je več načẽt, sȁmo čȅkamo kȁd bu opȁ h pȍstelu.

svrš. [prez. jd. 1. načȋčkam, mn. 3. načȋčkaju/načȋčkadu, prid. rad. jd. m. načīčkȁ, prid. trp. jd. m. načȉčkan, ž. načȉčkana] – 1. gusto postaviti, 2. iron. nakititi s previše ukrasa, s previše detalja • Načȋčkaju se tȁk da bȅdasto zglẽdaju. Tã krȉsban je prȅveč načȉčkan z lȃmpicam i kȗglicam.

nesvrš. [prez. jd. 1. načȉmam, mn. 3. načȉmaju/načȉmadu, prid. rad. jd. m. načȉma] – početi trošiti, uzimati → načẽt • Nãj načȉmat ȍf krȕh či ga nȅ buš jȉ.

m. [jd. G nāčȉna, mn. G nāčȉnof] – način • Sȅ je stȅko na tackȋ nāčȉn.

pril. – sasvim, potpuno, načisto • Sȁd su načȉstoma kaj su sȅ račũne zglȉhali.

prid. [ž. načȉtana] – koji je pročitao mnogo knjiga, koji zato mnogo zna; načitan, obrazovan • Ũn je načȉtan, h sȅ se rȁzmi i sȅ znã.