pril. – vrlo blizu, nadomak • Nadȏmak ȉhove hȉže je zvȋrak.

m. [jd. G nadomȉstka, mn. G nadomȉstkof] – proizvod, obično napitak ili začin kojim se zamjenjuje prava stvar, zamjena za što; nadomjestak • Čȉ nĩ vũlja za šalȃtu, nadomȉstak je mãšča.

svrš. [prez. jd. 1. nadomȉstim, mn. 3. nadomȉstiju/nadomȉstidu, imp. jd. 2. nadomȉsti, prid. rad. jd. m. nadomȉsti, prid. trp. jd. m. nadomȋščen, ž. nadomȋščena] – zamijeniti nečim drugim, nadomjestiti → nadomȉstak • Tõ kȁj sam zẽla mȏram i nadomȉstit. Matõr h trȁktoru je nadomȋščen z nõvim.

svrš. [prez. jd. 1. nadoštȕkam, mn. 3. nadoštȕkaju/nadoštȕkadu, prid. rad. jd. m. nadoštȕka, prid. trp. jd. m. nadoštȕkan, ž. nadoštȕkana] – produljiti neki predmet spajanjem s još jednim predmetom → štȕkat • Nadoštȕka sam ȍf fȍslin, vȁlda bu dȍst dũgi. Dȅ mi tȗ dȁsku kaj je nadoštȕkana.

nesvrš. [prez. jd. 1. nadoštukãvam, mn. 3. nadoštukãvaju/nadoštukãvadu, prid. rad. jd. m. nadoštukāvȁ] – produljivati neki predmet spajanjem s još jednim predmetom → štȕkat, nadoštȕkat • Nadoštukãvam hlȁčnice na dȅčecovim hlȁčam vȅč trẽtji pũt.

nesvrš. [prez. jd. 1. nadotȁčem, mn. 3. nadotȁčeju/nadotȁčedu, prid. rad. jd. m. nadotȁka] – točenjem dodavati tekućine koliko je potrebno, dotakati → dotȁkat • Nãj mi fȕrt nadotȁkat, bȕm se nȁpi!

svrš. [prez. jd. 1. nadotȍčim, mn. 3. nadotȍčiju/nadotȍčidu, imp. jd. 2. nadotočȉ, prid. rad. jd. m. nadotočȉ] – dotočiti → dotočȉt • Dȅ mi nadotočȉ mãko vȋnčeka, bȁš mi pȁše!

svrš. [prez. jd. 1. nadozĩdam, mn. 3. nadozĩdaju/nadozĩdadu, prid. rad. jd. m. nadozīdȁ, prid. trp. jd. m. nadozĩdan, ž. nadozĩdana] – povisiti postojeći zid ili zidanu zgradu; nadograditi • Nadozīdȁ sam trȋ rȇda cĩgli, tȁk da je sȁt zȋt tamȁn kȕlko trȋba bȉt. Tã je komõrka pȍkle nadozĩdana na stãru hȉžu.

svrš. [prez. jd. 1. nadrãžim, mn. 3. nadrãžiju/nadrãžidu, prid. rad. jd. m. nadrāžȉ, prid. trp. jd. m. nadrãžen, ž. nadrãžena] – izazvati nadražaj, nadražiti • Nadrāžȉ je cūckȁ, pak ga je ȍf vgrȉzni. Ščȅra sam bȉ na gmȁjni, pak su mi ȍči nadrãžene ot trãve. Ȍči su mi nadrãžene z lȕkum, pak me pečẽju.

svrš. [prez. jd. 1. naderẽm se, mn. 3. naderẽju/naderẽdu se, imp. jd. 2. nadrȉ, prid. rad. jd. m. nȁdr se] – ubosti se, ozlijediti se • Na gãcijin tn se mȍrem nadrĩt.

svrš. [prez. jd. 1. nadrobĩm, mn. 3. nadrobĩju/nadrobĩdu, prid. rad. jd. m. nȁdrobi, prid. trp. jd. m. nadrobjȅn, ž. nadrobjȅna] – 1. nadrobiti, namrviti, komadiće natopiti u tekućini (ob. kruh u mlijeko ili bijelu kavu), 2. pren. napričati, bez potpunoga smisla i velikoga značenja → drobȉt, razdrobȉt, zdrobȉt • Nȁdrobi sam si pȕn lȏnček krȕha z bĩlum kãvum. Pojȉ sam pȕn lȏnček nadrobjȅnoga krȕha z mlĩkum.

svrš. [prez. jd. 1. nadȕdam, mn. 3. nadȕdaju/nadȕdadu, prid. rad. jd. m. nadȕda, prid. trp. jd. m. nadȕdan, ž. nadȕdana] – 1. sisati do sita, nasisati se (o djetetu koje siše majčino mlijeko ili se hrani na bočicu), 2. pogr. napiti se → dȕdat • Pȍpi je dvȋ pĩve, pak se nadȕda. Ščȅra je bȉ nadȕdan, pak se svȁdi zi sȉmi.

pril. – opširno i s detaljima, na duži način, nadugačko, nadugo → našȉroko • Sȅ mi je povȉdala, nadȗgo i našȉroko.

pril. – nadugačko → nadȕgo • Spomȉnali smu se nadȕgoma.

svrš. [prez. jd. 1. nadȕrim se, mn. 3. nadȕriju/nadȕridu se, prid. rad. jd. m. nadȕri se, prid. trp. jd. m. nadȕren, ž. nadȕrena] – držanjem pokazati svoju uvrijeđenost ili ljutnju • Nadȕrila se nã me, nẽče me ni glẽdit. Dȅnes je nadȕrena, nȉkoga ne gledĩ.

pril. – naiskap, nadušak • Pȍpi je kȕpicu vodẽ nadušãk.

prid. [ž. nadũta] – 1. koji je povećao volumen, napuhnut, 2. pogr. koji je pun oholosti i umišljenosti, nadmen; nadut • Poglȅ kȁk je nadũt, kȁk da je sȕ pȁmet svȋta pozobȁ!

svrš. [prez. jd. 1. nadživĩm, mn. 3. nadživĩju/nadživĩdu, prid. rad. jd. m. nȁdžĩvi] – proživjeti dulje od koga ili čega, nadživjeti • Jȅn čovȉk je sȅ svojȅ sȋne nȁdžīvȉ.

svrš. [prez. jd. 1. nafȃjtam, mn. 3. nafȃjtaju/nafȃjtadu, prid. rad. jd. m. nafȃjta, prid. trp. jd. m. nafȃjtan, ž. nafȃjtana] – učiniti što vlažnim, navlažiti • Rȕbaču mȏraš nafȃjtat ȁk u hȍčeš prȁf spȇglat. Kȋkla je prȁf nafȃjtana, bȕš u lȁgje popȇglala.

svrš. [jd. 1. nafȃldam, mn. 3. nafȃldaju/nafȃldadu, prid. rad. jd. m. nafȃlda, prid. trp. jd. m. nafȃldan, ž. nafȃldana] – nabrati tkaninu, napraviti nabore → fȃldat • Rȍzika je pȕcicam nafȃldala kȋkle. Fȅrtun je prȁf nafȃldan.

svrš. [prez. jd. 1. nafãlim, mn. 3. nafãliju/nafãlidu, prid. rad. jd. m. nafālȉ, prid. trp. jd. m. nafãlen, ž. nafãlena] – izreći velike pohvale, nahvaliti • Nãdglednik ga je nafãli, sȅ je znȁ kaj ga je pĩta. Dȅčec je dȅnes bȉ fȇjs nafãlen h škȏli.

svrš. [prez. jd. 1. nafȃrbam, mn. 3. nafȃrbaju/nafȃrbadu, prid. rad. jd. m. nafȃrba, prid. trp. jd. m. nafȃrban, ž. nafȃrbana] – obojiti, naličiti, namaljati → fȃrbat • Lȋpo si tȏ nafȃrba! Tȏ je sȁmo zvãn nafȃrbano, nĩ prȁf vrȅjeno.

svrš. [prez. jd. 1. nafčĩm (se), mn. 3. nafčĩju/nafčĩdu (se), prid. rad. jd. m. nȁfči, ž. nafčĩla, prid. trp. jd. m. nafčȅn, ž. nafčȅna] – 1. steći znanje, vještinu, iskustvo, 2. prenijeti komu znanje, vještinu ili iskustvo; poučiti, 3. naviknuti se; naučiti (se) • Nȉkak se ne mȍrem nafčȉt dȉlat povȉsla. Ũn je nafčȅn sȁkoga poštīvȁt.

svrš. [prez. jd. 1. nafȇktam, mn. 3. nafȇktaju/nafȇktadu, mn. 3. nafȇktaju] – namoljakati (ob. novac ili neku materijalnu vrijednost) → fȇktat, sfȇktat • Decȁ su me nafȇktala da im kũpim nõvi picȉklin.