nagrĩst

svrš. [prez. jd. 1. nagrĩzem, mn. 3. nagrĩzeju/nagrĩzedu, prid. rad. jd. m. nagrīzȁ, prid. trp. jd. m. nagrȉžen, ž. nagrȉžena] – 1. malo odgristi s površine ili kraja, 2. oštetiti (o onome što je izloženo kukcima koji grizu, kiselini, zubu vremena itd.); nagristi → grĩstStãri špȁmpet su nagrĩzli čȓvi, čȉst je za nȉš. Stãra vrãta na hȉži su nagrȉžena, mōrȁ bum dȉt nõva.

nagnȉt

svrš. [prez. jd. 1. nagȑnem, mn. 3. nagȑneju/nagȑnedu, prid. rad. jd. m. nagnȉ] – 1. u gomili, u mnoštvu naići, jurnuti; navaliti, 2. zgrtanjem nabacati, oblikovati gomilu, humku i sl., krute komade ili što nabaciti preko čega; nagrnuti • Dȅnes su sȉ nagȑnili h štacũn, kȁk da dilĩju zabȁdaf.

nagȕtat se

svrš. [prez. jd. 1. nagȕtam se, mn. 3. nagȕtaju/nagȕtadu se, prid. rad. jd. m. nagȕta se] – dosta progutati, nagutati se → gȕtatPelȁli smo se na kõlim, pak sam se dȍst nagȕta prȁšine.

nahãjat

nesvrš. [prez. jd. 1. nahãjam, mn. 3. nahãjaju/nahãjadu, prid. rad. jd. m. nahājȁ] – povremeno dolaziti, nailaziti • Sũsedi vȅč pũt nahãjaju na spȏminak.

nahȃjcat

svrš. [prez. jd. 1. nahȃjcam, mn. 3. nahȃjcaju/nahȃjcadu, imp. jd. 2. nahȃjcaj, prid. rad. jd. m. nahȃjca, prid. trp. jd. m. nahȃjcan, ž. nahȃjcana] – naložiti jaku vatru tako da se prostorija brzo ugrije → hȃjcatFȇjs nahȃjcaj, zĩma je vanĩ. Pȇč je nahȃjcana, tȁki bu tȍplo.

nahalȏ

pril. – brzo, hitro, na brzinu • Poslȉ nĩsu na vrȋme zgotȍvleni, pa sȁt nahalȏ sȅ dȉlaju.

nahȃrat

svrš. [prez. jd. 1. nahȃram, mn. 3. nahȃraju/nahȃradu, prid. rad. jd. m. nahȃra, prid. trp. jd. m. nahȃran, ž. nahȃrana] – istrljati, izmasirati, natrljati • Nahȃrale su me hlȁče, sȅ me pečẽ. Nȍge su mi sȅ nahȃrane ot tĩh tdih hlȃč.

nahȁrit

svrš. [prez. jd. 1. nahȁrim, mn. 3. nahȁriju/nahȁridu, prid. rad. jd. m. nahȁri] – 1. natrljati, izgrepsti, 2. natući → hȁritDȅčec me je dȅnes zlũdi, al sam ga zãto fȇjs nahȁri z rȅmenum po plẽči.

nahdȏ

pril. – nadolje, nizbrdo • Pȅljamo se nahdȏ čez brȋge.

naheklȁt (nahekljȁt)

svrš. [prez. jd. 1. nahȅkl(j)am, mn. 3. nahȅkl(j)aju/nahȅkl(j)adu, prid. rad. jd. m. nahekl(j)ȁ, prid. trp. jd. m. nahȅkljan, ž. nahȅkljana] – izraditi čipke ili slične radove posebnom iglom (kukicom) → heklȁtNaheklȁla sam trȋ stõljaka. Dȍma ȉmam čȕdaj nahȅkljanih stõljakof.

nahērȉt se

svrš. [prez. jd. 1. nahẽrim se, mn. 3. nahẽriju/nahẽridu se, prid. rad. jd. m. nahērȉ se, prid. trp. jd. m. nahẽren, ž. nahẽrena] – 1. ukositi se, nakriviti se, 2. nahẽren – pren. koji je spreman na svađu, svadljiv • Škrljãk mu se nahērȉ na lȋvu strȃn. Nahẽrena je za svȁdit, rȁjši ȍdi prȍč od ẽ.

nahȇro

pril. – ukrivo, ukoso • Čirȋpi na štȁli stojĩju nahȇro.

nahȉtat

svrš. [prez. jd. 1. nahȉtam/nahȉčem, mn. 3. nahȉtaju/nahȉtadu/nahȉčeju/nahȉčedu, prid. rad. jd. m. nahȉta, prid. trp. jd. m. nahȉtan, ž. nahȉtana] – više puta baciti istu vrstu predmeta, nabacati • Svĩam nahȉčem dȍst štrȁje. Sȅ je sȁmo nahȉtano, nȉš nĩ na svojẽm mȉstu.

nahitȃvat se

nesvrš. [prez. jd. 1. nahitãvam se, mn. 3. nahitãvaju/nahitãvadu se, prid. rad. jd. m. nahitāvȁ se] – nabacivati se → nahȉtatNavȋk su nas vȕčili da se s krȕhum nȅ smi nahitȃvat, kaj je krȕhek Bõži dȃr.

nȁhkȁslin

m. [jd. G nȁhkȁslina, mn. G nȁhkȁslinof] – noćni ormarić • Na nȁhkȁslinu je šlȋngani stõaček.

nahlādȉt se

svrš. [prez. jd. 1. nahlãdim se, mn. 3. nahlãdiju se/nahlãdidu se, imp. jd. 2. nahlādȉ, prid. rad. jd. m. nahlādȉ se, prid. trp. jd. m. nahlajȅn, ž. nahlajȅna] – navući prehladu; prehladiti se • Dȅ se oblĩči, nãj hodȉt tȁk, bȕš se nahlādȉ! Nahlajȅn je, fȕrt kĩše i kȁšlja.

nahodȉt se

svrš. [prez. jd. 1. nahȍdim se, mn. 3. nahȍdiju se/nahȍdidu se, prid. rad. jd. m. nahodȉ se] – 1. daleko i dugo hodati, hodati do mile volje, 2. umoriti se hodanjem; nahodati se • Nahodȉ sam se dȅnes dȍst.

nahrānȉt (se)

svrš. [prez. jd. 1. nahrãnim se, mn. 3. nahrãniju se/nahrãnidu se, prid. rad. jd. m. nahrānȉ se, prid. trp. jd. m. nahrãen, ž. nahrãena] – dati komu hranu, jelo, nahraniti (se) → hrānȉtNahrānȉ sam dȅčeca, sȁt pȍjem dȉlat. Pȃjceki su nahrãeni, dãm im jȍš vodẽ i fȅrtik su.

nahdat

svrš. [prez. jd. 1. nahdam, mn. 3. nahdaju/nahdadu, prid. rad. jd. m. nahda] – 1. nažderati se, prejesti se, opteretiti utrobu hranom, 2. razg. nastradati, nadrljati • Si čȗ kȁk sam nahda na poslȕ?

nahȓmbat se

svrš. [prez. jd. 1. nahȓmbam se, mn. 3. nahȓmbaju/nahȓmbadu se, prid. rad. jd. m. nahȓmba se] – preko mjere, jako se naraditi → hȓmbatDȅnes sam se fȇjs nahȓmba.

nahrȕnit

svrš. [prez. jd. 1. nahrȕnem, mn. 3. nahrȕneju/nahrȕnedu, prid. rad. jd. m. nahrȕni] – 1. naglo ući, nahrupiti, 2. napasti (o psu) • Čĩm se štacũn ȍtpre, mȃm sȉ nahrȕneju nȕtri.

nahrȕpit

svrš. [prez. jd. 1. nahrȕpim, mn. 3. nahrȕpiju/nahrȕpidu, prid. rad. jd. m. nahrȕpi] – navaliti → nahrȕnitNajempũt pesȉ nahrȕpidu, vȉdli su zȃjce.

naiskȁt

svrš. [prez. jd. 1. naȉščem, mn. 3. naȉščeju/naȉščedu, prid. rad. jd. m. naiskȁ] – dosta se truditi da se pronađe ono što je izgubljeno, zametnuto ili još nepoznato, natražiti se → iskȁt, poiskȁtDȅnes sam se naiskȁ šȏlinof za dȅčeca, prȅša sam cĩli grȃt.

nãj (nȃj)

– u znač. ‘nemoj’ a. imp. koji izriče zabranu, b. odrični imp. s gl. koji se niječe, neka • Nãj bu tȁk kȁk povĩdaš. Nãj po kmĩci ĩt h lȏzu.