nagrĩst | svrš. [prez. jd. 1. nagrĩzem, mn. 3. nagrĩzeju/nagrĩzedu, prid. rad. jd. m. nagrīzȁ, prid. trp. jd. m. nagrȉžen, ž. nagrȉžena] – 1. malo odgristi s površine ili kraja, 2. oštetiti (o onome što je izloženo kukcima koji grizu, kiselini, zubu vremena itd.); nagristi → grĩst • Stãri špȁmpet su nagrĩzli čȓvi, čȉst je za nȉš. Stãra vrãta na hȉži su nagrȉžena, mōrȁ bum dȉt nõva. |
nagnȉt | svrš. [prez. jd. 1. nagȑnem, mn. 3. nagȑneju/nagȑnedu, prid. rad. jd. m. nagnȉ] – 1. u gomili, u mnoštvu naići, jurnuti; navaliti, 2. zgrtanjem nabacati, oblikovati gomilu, humku i sl., krute komade ili što nabaciti preko čega; nagrnuti • Dȅnes su sȉ nagȑnili h štacũn, kȁk da dilĩju zabȁdaf. |
nagȕtat se | svrš. [prez. jd. 1. nagȕtam se, mn. 3. nagȕtaju/nagȕtadu se, prid. rad. jd. m. nagȕta se] – dosta progutati, nagutati se → gȕtat • Pelȁli smo se na kõlim, pak sam se dȍst nagȕta prȁšine. |
nahãjat | nesvrš. [prez. jd. 1. nahãjam, mn. 3. nahãjaju/nahãjadu, prid. rad. jd. m. nahājȁ] – povremeno dolaziti, nailaziti • Sũsedi vȅč pũt nahãjaju na spȏminak. |
nahȃjcat | svrš. [prez. jd. 1. nahȃjcam, mn. 3. nahȃjcaju/nahȃjcadu, imp. jd. 2. nahȃjcaj, prid. rad. jd. m. nahȃjca, prid. trp. jd. m. nahȃjcan, ž. nahȃjcana] – naložiti jaku vatru tako da se prostorija brzo ugrije → hȃjcat • Fȇjs nahȃjcaj, zĩma je vanĩ. Pȇč je nahȃjcana, tȁki bu tȍplo. |
nahalȏ | pril. – brzo, hitro, na brzinu • Poslȉ nĩsu na vrȋme zgotȍvleni, pa sȁt nahalȏ sȅ dȉlaju. |
nahȃrat | svrš. [prez. jd. 1. nahȃram, mn. 3. nahȃraju/nahȃradu, prid. rad. jd. m. nahȃra, prid. trp. jd. m. nahȃran, ž. nahȃrana] – istrljati, izmasirati, natrljati • Nahȃrale su me hlȁče, sȅ me pečẽ. Nȍge su mi sȅ nahȃrane ot tĩh tdih hlȃč. |
nahȁrit | svrš. [prez. jd. 1. nahȁrim, mn. 3. nahȁriju/nahȁridu, prid. rad. jd. m. nahȁri] – 1. natrljati, izgrepsti, 2. natući → hȁrit • Dȅčec me je dȅnes zlũdi, al sam ga zãto fȇjs nahȁri z rȅmenum po plẽči. |
nahdȏ | pril. – nadolje, nizbrdo • Pȅljamo se nahdȏ čez brȋge. |
naheklȁt (nahekljȁt) | svrš. [prez. jd. 1. nahȅkl(j)am, mn. 3. nahȅkl(j)aju/nahȅkl(j)adu, prid. rad. jd. m. nahekl(j)ȁ, prid. trp. jd. m. nahȅkljan, ž. nahȅkljana] – izraditi čipke ili slične radove posebnom iglom (kukicom) → heklȁt • Naheklȁla sam trȋ stõljaka. Dȍma ȉmam čȕdaj nahȅkljanih stõljakof. |
nahērȉt se | svrš. [prez. jd. 1. nahẽrim se, mn. 3. nahẽriju/nahẽridu se, prid. rad. jd. m. nahērȉ se, prid. trp. jd. m. nahẽren, ž. nahẽrena] – 1. ukositi se, nakriviti se, 2. nahẽren – pren. koji je spreman na svađu, svadljiv • Škrljãk mu se nahērȉ na lȋvu strȃn. Nahẽrena je za svȁdit, rȁjši ȍdi prȍč od ẽ. |
nahȇro | pril. – ukrivo, ukoso • Čirȋpi na štȁli stojĩju nahȇro. |
nahȉtat | svrš. [prez. jd. 1. nahȉtam/nahȉčem, mn. 3. nahȉtaju/nahȉtadu/nahȉčeju/nahȉčedu, prid. rad. jd. m. nahȉta, prid. trp. jd. m. nahȉtan, ž. nahȉtana] – više puta baciti istu vrstu predmeta, nabacati • Svĩam nahȉčem dȍst štrȁje. Sȅ je sȁmo nahȉtano, nȉš nĩ na svojẽm mȉstu. |
nahitȃvat se | nesvrš. [prez. jd. 1. nahitãvam se, mn. 3. nahitãvaju/nahitãvadu se, prid. rad. jd. m. nahitāvȁ se] – nabacivati se → nahȉtat • Navȋk su nas vȕčili da se s krȕhum nȅ smi nahitȃvat, kaj je krȕhek Bõži dȃr. |
nȁhkȁslin | m. [jd. G nȁhkȁslina, mn. G nȁhkȁslinof] – noćni ormarić • Na nȁhkȁslinu je šlȋngani stõaček. |
nahlādȉt se | svrš. [prez. jd. 1. nahlãdim se, mn. 3. nahlãdiju se/nahlãdidu se, imp. jd. 2. nahlādȉ, prid. rad. jd. m. nahlādȉ se, prid. trp. jd. m. nahlajȅn, ž. nahlajȅna] – navući prehladu; prehladiti se • Dȅ se oblĩči, nãj hodȉt tȁk, bȕš se nahlādȉ! Nahlajȅn je, fȕrt kĩše i kȁšlja. |
nahodȉt se | svrš. [prez. jd. 1. nahȍdim se, mn. 3. nahȍdiju se/nahȍdidu se, prid. rad. jd. m. nahodȉ se] – 1. daleko i dugo hodati, hodati do mile volje, 2. umoriti se hodanjem; nahodati se • Nahodȉ sam se dȅnes dȍst. |
nahrānȉt (se) | svrš. [prez. jd. 1. nahrãnim se, mn. 3. nahrãniju se/nahrãnidu se, prid. rad. jd. m. nahrānȉ se, prid. trp. jd. m. nahrãen, ž. nahrãena] – dati komu hranu, jelo, nahraniti (se) → hrānȉt • Nahrānȉ sam dȅčeca, sȁt pȍjem dȉlat. Pȃjceki su nahrãeni, dãm im jȍš vodẽ i fȅrtik su. |
nahdat | svrš. [prez. jd. 1. nahdam, mn. 3. nahdaju/nahdadu, prid. rad. jd. m. nahda] – 1. nažderati se, prejesti se, opteretiti utrobu hranom, 2. razg. nastradati, nadrljati • Si čȗ kȁk sam nahda na poslȕ? |
nahȓmbat se | svrš. [prez. jd. 1. nahȓmbam se, mn. 3. nahȓmbaju/nahȓmbadu se, prid. rad. jd. m. nahȓmba se] – preko mjere, jako se naraditi → hȓmbat • Dȅnes sam se fȇjs nahȓmba. |
nahrȕnit | svrš. [prez. jd. 1. nahrȕnem, mn. 3. nahrȕneju/nahrȕnedu, prid. rad. jd. m. nahrȕni] – 1. naglo ući, nahrupiti, 2. napasti (o psu) • Čĩm se štacũn ȍtpre, mȃm sȉ nahrȕneju nȕtri. |
nahrȕpit | svrš. [prez. jd. 1. nahrȕpim, mn. 3. nahrȕpiju/nahrȕpidu, prid. rad. jd. m. nahrȕpi] – navaliti → nahrȕnit • Najempũt pesȉ nahrȕpidu, vȉdli su zȃjce. |
naiskȁt | svrš. [prez. jd. 1. naȉščem, mn. 3. naȉščeju/naȉščedu, prid. rad. jd. m. naiskȁ] – dosta se truditi da se pronađe ono što je izgubljeno, zametnuto ili još nepoznato, natražiti se → iskȁt, poiskȁt • Dȅnes sam se naiskȁ šȏlinof za dȅčeca, prȅša sam cĩli grȃt. |
nãj (nȃj) | – u znač. ‘nemoj’ a. imp. koji izriče zabranu, b. odrični imp. s gl. koji se niječe, neka • Nãj bu tȁk kȁk povĩdaš. Nãj po kmĩci ĩt h lȏzu. |