nafrčkȁt

svrš. [prez. jd. 1. nafȑčkam, mn. 3. nafȑčkaju/nafȑčkadu, prid. rad. jd. m. nafȑčka, prid. trp. jd. m. nafȑčkan, ž. nafȑčkana] – napraviti frizuru s uvojcima, uviti kosu • Lȃsi mi se nafȑčkaju, zgledĩm kȁk jȃček. Dȅ u poglȅ kȁk je nafȑčkana, kȁk õfca zgledĩ!

nafkat

svrš. [prez. jd. 1. nafkam/nafčem, mn. 3. nafkaju/nafkadu/nafčeju/nafčedu, prid. rad. jd. m. nafka, prid. trp. jd. m. nafkan, ž. nafkana] – načiniti što uvijanjem → fȑčkatČȁča si je nafka čȕdaj cigarȅtlinof, sȁt bu imȁ kȁj kādȉt. Ȉma nafkane lȃsi, ščȅra je cĩli dȃn nosȉla vȉklere.

nafrȕštikat se

svrš. [prez. jd. 1. nafrȕštikam se, mn. 3. nafrȕštikaju/nafrȕštikadu se, prid. rad. jd. m. nafrȕštika se] – pojesti doručak, doručkovati → frȕštikatNafrȕštika sam se cvrtjȃ i paradȁjza, sȁt mȍrem ȉt dȉlat.

nafutrȁt

svrš. [prez. jd. 1. nafȕtram, mn. 3. nafȕtraju/nafȕtradu, prid. rad. jd. m. nafȕtra, prid. trp. jd. m. nafȕtran, ž. nafȕtrana] – 1. staviti futer u odjeću; podstaviti, 2. pren. dobro nahraniti; našopati, 3. razg. pogr. a. ispričati laži i besmislice, b. podbosti → futrȁtLȋpo su te nafutrȁli s tĩm bedastȏčam! Prȁf je nafȕtran, sȁt mȍre ȉt dȉlat.

nagācȁt

svrš. [prez. jd. 1. nagãcam, mn. 3. nagãcaju/nagãcadu, prid. rad. jd. m. nagācȁ] – ugaziti, nagaziti • Do koščȋc je nagācȁ h glibõko blȁto.

nagȁat (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. nagȁam (se), mn. 3. nagȁaju/nagȁadu (se), prid. rad. jd. m. nagȁa (se)] – natjeravati (se), naganjati (se) • Nagȁam škȁjca, rȁt bi zȅ pȗreke.

nagājȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. nagãjam, mn. 3. nagãjaju/nagãjadu, prid. rad. jd. m. nagājȁ] – 1. pogađati, predviđati, nagađati, 2. prkositi, inatiti, prijetiti • Mȍremo samo nagājȁt kȁj se bu prȉpetilo. Gȍdine nagãjaju, nĩ mȍč sprȁvit sȇno.

nãga

prid. [ž. nāglȁ] – brz, nagao, koji ima neobuzdanu narav • Ũn je fȇjst nãga, mȃm se rezjizĩ.

nȁgen

prid. [ž. nȁgena] – kos, nakrivljen, nagnut → nagnȉtKopȉč je nȁgen, mȍre se lȁhko zrȕšit. Pȕcica je nȁgena na oblȍku i fȇjs me je strȃh da ne opãdne.

nagȉbat (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. nagȉbam, mn. 3. nagȉbaju/nagȉbadu, imp. jd. 2. nagȉbaj, prid. rad. jd. m. nagȉba] – stavljati što u kos ili neravan položaj, nagibati, naginjati se • Ne nagȉbaj se čez oblȍk, bȕš opȁ vȃn!

nagȉat (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. nagȉam (se), mn. 3. nagȉaju/nagȉadu (se), prid. rad. jd. m. nagȉa (se)] – 1. biti sklon komu/čemu, 2. naginjati (se) → nagĩbat (se) • Vȉdi mi se kȁk nagĩaju da bȕju tȃti. Stũpi se nagĩaju, trȋba ih potprĩt.

nagĩzdat (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. nagĩzdam, mn. 3. nagĩzdaju/nagĩzdadu, prid. rad. jd. m. nagĩzda, prid. trp. jd. m. nagĩzdan, ž. nagĩzdana] – ukrasiti se u najvećoj mjeri • Tȁk si se nagĩzda, kȁk da se bȕš ženȉ. Dȅnes si nagĩzdana, kȁm pak pȍješ?

nagȅst

svrš. [prez. jd. 1. nagetẽm, mn. 3. nagetẽju/nagetẽdu, prid. rad. jd. m. nagjȅ, prid. trp. jd. m. nagetȅn, ž. nagetȅna] – stisnuti, nagurati, natrpati što više • Vrȉče nagetẽju z mȇljum i nesẽju ih na nãjža. Hrȗške su nagetȅne h vrȉču, kaj bu ih čĩm vȅč stȁlo.

naglȃncat

nesvrš. [prez. jd. 1. naglȃncam, mn. 3. naglȃncaju/naglȃncadu, prid. rad. jd. m. naglȃnca, prid. trp. jd. m. naglȃncan, ž. naglȃncana] – 1. nalaštiti, 2. istući, izgrditi → bȉksatNaglȃnca sam si škȍrje, lȋpo se svitĩju. Šȏleni su mi lȋpo naglȃncani, fȇjs se svitĩju.

nȃglas

pril. – s namjerom, hotimice, namjerno → nȃlošNȃglas mi hȉčeju kamẽe h dvorȉšče.

naglẽdit se

svrš. [prez. jd. 1. nagledĩm se, mn. 3. nagledĩju se/nagledĩdu se, prid. rad. jd. m. naglẽdi se] – postati zasićen gledanja, naći se u stanju kad se gubi potreba da se dalje gleda, vidjeti mnogo događaja, nagledati se → glẽdit (se), zaglẽdit se, zglẽditKȏmaj se nagledĩm jȅnine lipotẽ.

nagnȉt (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. nȁgnem (se), mn. 3. nȁgneju/nȁgnedu (se), imp. jd. 2. nagnȉ (se), prid. rad. jd. m. nagnȉ (se), prid. trp. jd. m. nȁgnit, nagnītȁ] – staviti što u kos ili neravan položaj, nagnuti (se) → nȁgenNagnȉ sam se naprȋ tȁk da sam skȍrum opȁ.

nagnojȉt

svrš. [prez. jd. 1. nagnȍjim, mn. 3. nagnȍjiju/nagnȍjidu, prid. rad. jd. m. nagnojȉ, prid. trp. jd. m. nagnojȅn, ž. nagnojȅna] – dodati gnoj biljkama, posuti gnojivo po njivi, nagnojiti • Fȇjs sam nagnojȉ tȑsje, vȁlda bu grõzja ȍvo lȉto. Ledȉna je nagnoȅna, bȕ nȉkaj zrãslo na õj.

nagodȉt se

svrš. [prez. jd. 1. nagodĩm se, mn. 3. nagodĩju/nagodĩdu se, prid. rad. jd. m. nȁgodi se] – postići nagodbu, nagoditi se, dogovoriti se, sporazumjeti se • Ftȉ mi je prodȁt krȁvu, al se nĩsmo mȍgli nagodȉt za cȋnu.

nagorȉt

svrš. [prez. jd. 1. nagorĩm, mn. 3. nagorĩju/nagorĩdu, prid. rad. jd. m. nȁgori, prid. trp. jd. m. nagorẽn, ž. nagorẽna] – pomalo zagorjeti • Ostȁla je sȁmo jednȁ nagorẽna brȕna h sviãku.

nagovīstȉt

svrš. [prez. jd. 1. nagovĩščam, mn. 3. nagovĩščaju/nagovĩščadu, prid. rad. jd. m. nagovīščȁ, prid. trp. jd. m. nagovĩščan, ž. nagovĩščana] – najaviti, nagoviještati • Sȉm nagovĩščam da se bum tȁki ženȉ. Za dȅnes je nagovĩščeno gdo vrȋme.

nagovõrit

svrš. [prez. jd. 1. nagovõrim, mn. 3. nagovõriju/nagovõridu, imp. jd. 2- nagovõri, prid. rad. jd. m. nagovõri, prid. trp. jd. m. nagovõren, ž. nagovõrena] – uvjeriti riječima, nagovoriti • Kȏmaj sam u nagovõri da pȍje z mȅnum h Brīscȅ na sajȁm. Fȕrt povĩda kȁk je bȉ nagovõren da tȏ naprȁvi, a nẽče povȉdat kadȏ ga je nagovõri.

nagrȁbit

svrš. [prez. jd. 1. nagrȁbim, mn. 3. nagrȁbiju/nagrȁbidu, prid. rad. jd. m. nagrȁbi] – 1. nakupiti grabljanjem, 2. pren. prikupiti veliku količinu čega • Ũn se nagrȁbi pinȇs h Nȅmačkoj.

nagrajȇvat

nesvrš. [prez. jd. 1. nagrajẽvam, mn. 3. nagrajẽvaju/nagrajẽvadu, prid. rad. jd. m. nagrajẽva, prid. trp. jd. m. nagrajȅn, ž. nagrajȅna] – davati nagradu komu, nagrađivati • Sũsedi svojẽga dȅčeca sȁko lȉto nagrajẽvaju kat dobrȍ prẽde h škȏli. Bȕ nagrajȅn či bu vrīdȁn.