m. [jd. G Puščȁna] – stanovnik Pušče • Jȅn Puščȁn je oženȉ sũsedovu čȇr.

ž. [jd. G Puščȃnke] – stanovnica Pušče • Puščãnke su prĩdne snȁhe.

prid. [ž. puščȃska] – koji se odnosi na Pušču • Puščȃski pȍp kȁdikat dõjde k nȁm slȕžit mȁšu.

nesvrš. [prez. jd. 1. pũščam, mn. 3. pũščaju/pũščadu, prid. rad. jd. m. pūščȁ, prid. trp. jd. m. puščãn, ž. puščānȁ] – puštati → pustȉt • H cȁjti gdi, glȉble i glȉble, kȍren pūščȁli, kȍren pūščȁli, tȁk da je skȍrum na drȕgu strȃn zemlȉne kũgle zȉša vȃn! Pȅs je puščãn z lancȁ, mȍre te vgrȉznit.

 m. [jd. G pȕšišaa, mn. G pȕšišaof] – prodaja vina kod kuće, „od litre na više“ • H Kljūčȕ je bȉ pȕšiša pri Kȕtarčiču, tȁm smo hodȉli kupovȁt pijȁču.

m. umanj. [jd. G pȕšleca, mn. G pȕšlecof] – buketić cvijeća → pukȇt • Mlãdenka hȉče pȕšlec met neožȅene pȕce.

ž. [jd. G pȗšnice, mn. G pȗšnic] – sušionica • H pȗšnici se kadĩju kȁjzerflȁjši i kobãse.

m. [jd. G pȕšpana, mn. G pȕšpanof] – zimzeleni ukrasni grm ili stablo, šimšir, bušpan • Pripȁvila sam lĩpi pȕšpan za svȃrbu.

m. [jd. G pūtȁ, mn. G pūtȍf] – 1. utaban i utrt dio zemlje koji služi za prolaženje i kretanje, 2. način, sredstvo, mogućnost da se dođe do čega, 3. smjer kretanja, aktivnosti, razvitka; put • Sȁki ȉma svȏj pũt.

ž. [jd. G pȕte, mn. G pȗt/pȕtih] – leđna prskalica (ob. bakrena) • Vȅč sam pȇt pũt gȁlice odnȅso na vȑh brȋga.

ž. [jd. G putȁče, mn. G putȁči] – volja u peradi; guša • Purȃn ȉma pȗnu putȁču korȕze.

m. [jd. G pȕtra, mn. G pȕtrof] – mliječni proizvod koji se dobiva preradom slatkog vrhnja; maslac • Z maslẽnke sam zvȁdila pȕtar.

ž. [jd. G pȕtarice, mn. G pȕtaric(ih)] – vrsta zelene salate, puterica • Sȉ rȁdi jĩmo šalȃtu pȕtaricu.

m. umanj. [jd. G pũteca, mn. G pũtecof] – mali put, puteljak, putić → pũt • Vus pũtec pȍlek trȃnika rãsteju fijȏlice.

ž. [G Putȉnih] – toponim • Čes Putȉne na Svẽtomu Krīžȕ se mȍre prẽt prȁma lozȉ, dȍst je pūtȍf i pũtecof. Putȉne su i mȉsto h Klūčȕ vuz ledȉne kadȉ se je pȁslo blȃgo i kadȉ su se obrȁčali s plȕgim kat su ȍrali.

prid. [ž. pũtna] – 1. koji je svojstven putu i putovanju, 2. koji pripada putu i putovanju, 3. koji je posljednji prije puta; putni • Prĩ nek põjdemo domȏm, bȕmo si spȉli jednȕ pũtnu.

ž. [jd. G pũtnice, mn. G pũtnic(ih)] – isprava, dozvola za stočni sajam • Zvȁdili smo pũtnicu, pȅljamo pȃjceke na sajȁm h Sanȍbor.

ž. [jd. G pȕze, mn. G pȗs/pȕzi(h)] – 1. vrsta gljive, 2. prednji dio kola • Nȁbrali smo pȗnu kȏrbu pȗs.

ž. [jd. G pȕzafca, mn. G pȕzafcof] – biljka koja puže; puzavac • Dȍma ȉmam lĩpih pȕzafcof, bȕm ti dãla pȅlcare.

prid. [ž. pužljȁva] – 1. koji sadržava sluz ili je u sluzi, 2. koji je poput sluzi; sluzav • Zrȉli vȕgorak je pužljȁf, nĩ za jȋst.