ž. [jd. G rȗnde, mn. G rȗnt/rȗndi] – krug (u izbornoj aktivnosti, šetnji, narudžbi pića i sl.); runda • Jȍš jednȕ rȗndu pak ȉdemo, il dvȋ, pak nẽdemo!

nesvrš. [prez. jd. 1. rȗndam, mn. 3. rȗndaju/rȗndadu, imp. jd. 2. rȗndaj, prid. rad. jd. m. rȗnda] – neskladno zvučati, proizvoditi isprekidane zvukove poput udaraca tvrdih kotača, predmeta o neravnu površinu i sl. • Fȍrt nȉkaj rȗndaju po gredȅncu.

ž. [jd. G rȕntfȃjle, mn. G rȕntfȃjli] – okrugla turpija • Rȕntfȃjlu si zȅmem kat trȋba zrȃšpat rȋf cȋvi znũtra.

m. [jd. G rȕnthȁjzlina, mn. G rȕnthȁjzlinof] – okrugla šipka, okrugli komad metala • Ot rȕnthȁjzlina sam si naprȁvi rȉga za vrãta na sviãku.

m. [jd. G rȕnthȁmera, mn. G rȕnthȁmerof] – kovački alat, čekić za zaobljivanje • Zȅme rȕnthȁmer i zvĩja želȉzo i tȁk dȉla kȍse i sȓpe.

ž. [G Rupȁčih] – toponim • Rupȁče su ledȉne na Harmȉci vus kȕmrovačku štrȅku.

m. [jd. G rȕpčeka, mn. G rȕpčekof] – maramica, rupčić • V rȅklecu h prȉžepiču ȉmam rȕpček.

m. [G Rȕpiščaka] – toponim • Mãli jãrak na Vȗkovomu Selȕ čes tẽri je pelȁ pũt prȁma Novãkovomu gãju. Zvȋrak na Svẽtomu Krīžȕ na tẽri se hodȉlo po vȍdu i napȁjat blȃgo.

m. [jd. G rȕsvaja, mn. G rȕsvajof] – strka, metež • Sȉ se svȁdiju i najempũt je nastȁ vȅliki rȕsvaj.

m. [jd. G rušteãka, mn. G rušteãkof] – dio zaprežnih kola koji drži prve ručice • H rušteãk dȅnem ručȉce, tȁk da držĩju dȁske.

ž. [jd. G rȕte, mn. G rȗt] – smjer putovanja, dionica puta; put • Mȍja rȕta do škȏle nĩ baš lafkȁ, mõram ĩt prik brȋga.

nesvrš. [prez. jd. 1. rũtam, mn. 3. rũtaju/rũtadu, prid. rad. jd. m. rũta] – odlomljivati se, odranjati se (o zemlji) • Z brȋga se rũta zemljȁ.

ž. [jd. G rȕžice, mn. G rȕžic] – sorta vina i grožđa; ružica • Sidĩm pȍlek trsȁ i zȍbljem rȕžicu.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȕžim, mn. 3. rȕžiju/rȕžidu, imp. jd. 2. rȕži, prid. rad. jd. m. rȕži] – 1. grditi, psovati, vrijeđati, 2. bučati, proizvoditi buku, glasno se čuti od udaraca željeza o željezo, tvrdih predmeta, kola po grbavoj površini itd., 3. štropotati, kruniti kukuruz • H matōrȕ je pȍčelo rȕžit, nȉkaj se pošemȅrilo. s uzv. – za utišavanje, (imp.) budi tiho, tišina • Sss… mūčȉte! s (š, z) prij. – s, sa → z • Š čĩm buš fȃrba hȉžu? S tȋla mu se hȃrte rũliju. sablȁ (sabljȁ) [jd. G sabl(j)ȅ, mn. G sabl(j)ĩh] – zakrivljeni mač, sablja • Ȉmam na zĩdu sablȕ. sȁblica (sȁbljica) ž. [jd. G sȁbl(j)ice, mn. G sȁbl(j)ic] – vrsta ukrasne biljke iz porodice perunika; sabljičica, gladiola • Sȁbljice su se rescvȁle h sȉm fȃrbam.