ž. [jd. G sȃjle, mn. G sȃjli] – sajla, metalno uže • Na sȃjli vlĩčemu vȏs zi sȇnum pot sũšu.

prid. [ž. sajmȅna] – sajamski, koji se odnosi na sajam • H Sanȍboru je sȁka subȍta sajmȅna.

s. [jd. G sajmȉšča, mn. G sajmȉščof] – sajmište, mjesto gdje se održava sajam • H subȍtu hjȗtro se ȉšlo na sajmȉšče h Sanȍbor.

zamj. [ž. sȁkakva] – 1. svakakav, kojekakav, 2. različit; raznovrstan 3. (prid.) pogr. nevaljao, od kojega se može koješta očekivati → sȉkakaf • Unã je sȁkakva, kȁk tẽri dȃn.

prid. [ž. sakdãa] – svakodnevan, svakidašnji • Sakdãa molȉtva nam je Očenãš.

zamj. [ž. sȁka/fsȁka, s. sȁko/fsȁko, G m., s. sȁkoga/fsȁkoga, ž. sȁke/fsȁke] – svaki • Sȁki dȃn õf kȅdan pȁda snȋk. Sȁki bõži dȃn mi dõjde na hȋžni prȁk. Fsȁki je čovȉk vrĩdan.

zamj. i prid. [ž. sȁkojȁčka] – svakakav → sȁkakaf • Sȁkojȁčki kolãčeki su na ȁzecu.

zamj. i prid. [ž. sȁkojaka] – svakakav → sȁkakaf • Na ovȍm svĩtu su sȁkojȁki bedãki.

s. [G sȁla] – salo, masne naslage u trbušnoj šupljini sisavaca kao još neprerađena sirovina • Scvla bum mãko sȁla, trȋba mi mȃsti.

ž. [jd. G salõnke, mn. G salõnki] – svečana cipela, salonka • Šȍštar mi dȉla lĩpe čne salõnke.

m. [jd. G salovãka, mn. G salovãkof] – salenjak, vrsta kolača od lisnatog tijesta načinjen od sala • Stãra mȁma je dȉlala nȃjbȍlše salovãke.

ž. [jd. G sȁlštȃnge, mn. G sȁlštȃngi(h)] – slanac, slano pecivo • Za frȍštikalj jĩm sȁlštȃnge i mlīkȍ.

m. [jd. G salvȇta, mn. G salvȇtof] – ubrus, salveta • Dȅnes bum na stȏ dȉla nõve salvȇte, dõjdeju nam gȍsti zi Zãgreba.

prid. [ž. sāmȁ] – 1. sam; jedini 2. koji je bez ičije pomoći • Sȃm sam zmetȁ pȇt vȍzi sȇna.

ž. [jd. G samīnȅ, mn. G samĩn/samīnȉ(h)] – 1. osama, stanje osamljenosti, 2. mjesto udaljeno od naselja • Živĩju na samīnȉ kȁj pustiãki.

pril. – 1. samo, jedino, isključivo, 2. ne više nego, tek • Sȁmo si mi jȍš tĩ falȉ tũ!

prid. [ž. samoglȁva] – svojeglav, tvrdoglav, koji uporno ostaje pri svome, koji ne uzima u obzir razloge i dokaze, koji ne prihvaća savjete • Samoglȁf je kȁj osȁ.

m. [jd. G sȁmostana, mn. G sȁmostanof] – 1. samostan, 2. pren. zajednica redovnika ili redovnica • Na Gorȉcam je bȉ sȁmostan di su bȋli frȁefci tẽri su sȉm dȍšli prȋ pȇcto lȋt.

ž. [jd. G samotȉe, mn. G samotȋ] – usamljenost, osama, samoća → samīnȁ • Čovȉku je nȃjgȍrša samotȉa.

m. [jd. G samotãka, mn. G samotãkof] – samotnjak, osamljenik • Ne podnãša nȉkoga pȍlek sȅbe, samotãk je.

prid. [ž. samovȕka] – samouk, koji je sam stekao znanje ili vještine bez formalnoga obrazovanja • Samovȕk je, al z drȋva znȃ sȅga dȉlat.

prid. [ž. sȁm-samcātȁ] – posve sam • Živĩ sȁm-samcȃt, nĩma nȉgdi nȉkoga.

m. [jd. G samtȁ, mn. G samtȏf] – samt, baršun, vrsta mekane tkanine • Dãla sam zišȉt kȋklu ot bĩloga samtȁ.

prid. [ž. sȁmtasta] – koji je od samta → sȁmt • Kũpila sam dȅčecu nõve sȁmtaste hlȁče.