svrš. [prez. jd. 1. zvȑtam, mn. 3. zvȑtaju/zvȑtadu, prid. rad. jd. m. zvȑta, prid. trp. jd. m. zvȑtan, ž. zvȑtana] – vrteći probušiti (svrdlom i sl.), provrtati • Zvȑta sam lȕkje h grēdȉ kaj bum ih zašerãfi za krȍvišče. Sȅ su lȕkje na daskȁm zvȑtane, mȍremo ih prišerãfit.

m. [jd. G zvrtãka, mn. G zvrtãkof] – kraj njive, mjesto gdje se okreće kod oranja • Na zvrtãku se obrȁčaju krȁve dok orẽju.

svrš. [prez. jd. 1. zvučĩm (se), mn. 3. zvučĩju/zvučĩdu (se), imp. jd. 2. zvučȉ (se), prid. rad. jd. m. zvȕči (se), prid. trp. jd. m. zvučȅn, ž. zvučȅna] – postići potpuno znanje u nečem, izučiti zanat, izučiti • Ũn je zvučȅn mȅštar za pintarȉju.

m. [jd. G zvȕzlanca, mn. G zvȕzlancof] – zbunjen, smeten čovjek, smotanac • Tã zvȕzlanac tȁk povĩda da ga slȁbo rȁzmeš.

svrš. [prez. jd. 1. zvũzim (se), mn. 3. zvũziju/zvũzidu (se), imp. jd. 2. zvũzi (se), prid. rad. zvūzȉ (se), prid. trp. jd. m. zvũžen, ž. zvũžena] – 1. postati uži, od stiskanja u materijalu, 2. a. učiniti užim, b. smanjiti; suziti → vūzȉt • Šnȃjdarica mi je zvũzila bljũzu, sȁt mi mȃm lȉpše stojĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zvȕzlam (se), mn. 3. zvȕzlaju/zvȕzladu (se), imp. jd. 2. zvȕzlaj (se), prid. rad. jd. m. zvȕzla (se), prid. trp. jd. m. zvȕzlan, ž. zvȕzlana] – 1. a. zamrsiti, vezati što tako da je teško odvezati, b. pren. iron. jednostavno učiniti složenim; zamrsiti, zaplesti, 2. a. stvoriti situaciju iz koje je teško izići; dovesti se u nepriliku; uplesti se, zaplesti se, b. ne znati se snaći; zbuniti se, spetljati se; zapetljati (se) • Tȁk štrȉke zvȕzlaju da ih nĩ mȍč otpenkljȁt. Šnȇranci na šȏlinim su mi zvȕzlani, ne mȍrem ih rezvenklȁt.