nesvrš. [prez. jd. 1. zvãam, mn. 3. zvãaju/zvãadu, imp. jd. 2. zvãaj, prid. rad. jd. m. zvāȁ] – 1. dovoditi nekoga u kuću, 2. tražiti si društvo • Tẽ tračlȋfke mi nãj nȉš zvãat domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. zvȁdim, mn. 3. zvȁdiju/zvȁdidu, imp. jd. 2. zvȁdi, prid. rad. jd. m. zvȁdi, prid. trp. jd. m. zvȁjen, ž. zvȁjena] – 1. izvući iz čega, izvući iz unutrašnjosti čega, iz onoga što ga drži, u čemu se nalazi, 2. razg. izbaviti iz neprilike, 3. dobiti od administracije kakvu potvrdu ili dokument; izvaditi • Nȉkak nĩ mȍč zvȁdit ȏf pã. Sȁ burȗnda i rȉpa je na vrȋme zvȁjena.

svrš. [prez. jd. 1. zvȃgam (se), mn. 3. zvȃgaju/zvȃgadu (se), prid. rad. jd. m. zvȃga (se), prid. trp. jd. m. zvȃgan, ž. zvȃgana] – 1. a. izmjeriti na vagi, b. pren. odmjeriti (ob. o onome što se namjerava, misli, govori), promisliti, 2. izmjeriti svoju težinu; izvagati (se) • Zvȃga sam pȃjceka, ȉma stȏ kȉ. Sȉ su žȃkleci zvȃgani, sȁki ȉma pedesȇt kȉ.

svrš. [prez. jd. 1. zvalĩm (se), mn. 3. zvalĩju/zvalĩdu (se), imp. jd. 2. zvālȉ, prid. rad. jd. m. zvȁli (se)] – 1. izvaditi, iščupati iz tla i prevrnuti, srušiti (kamen, stablo i sl.), 2. razg. reći što nepromišljeno, glupo, nespretno; bubnuti, 3. udobno leći ili naći udoban poluležeći položaj; zavaliti se, 4. izaći iz jajeta; izleći se; izvaliti (se) • Pȋceki su se zvȁlili, kvȍčka ih priga.

svrš. [prez. jd. 1. zvȁmpim se, mn. 3. zvȁmpiju/zvȁmpidu se, imp. jd. 2. zvȁmpi, prid. rad. jd. m. zvȁmpi se] – 1. postati debeo, 2. postati deblji → zdebelȉt se • Dȅ ga poglȅ kȁk se zvȁmpi.

pril. – s vanjske strane, izvana • Zvãn hȕj, znũtra fȕj!

svrš. [prez. jd. 1. zvȃram, mn. 3. zvȃraju/zvȃradu, prid. rad. jd. m. zvȃra, prid. trp. jd. m. zvȃran, ž. zvȃrana] – 1. prevariti, namjerno dovesti koga u zabludu; obmanuti, 2. ne ispuniti obećanje, prekršiti zadanu riječ • Kȃrtali su se pak su ga zvȃrali i zȇli mu pȉneze. Vȅč je pũt bȉ zvȃran na kȃrtam, al se nĩ spȁmeti.

nesvrš. [prez. jd. 1. zovẽm, mn. 3. zovẽju/zovẽdu, imp. jd. 2. zovȉ, prid. rad. jd. m. zvȁ, sup. zvȃt] – 1. obraćati se komu imenom ili drugačije s namjerom da dođe ili da bi mu se na što skrenula pozornost; dozivati, 2. imenovati, nazivati, oslovljavati; zvati • Zovẽju me k večȇri, pȍjem zdȁ.

pril. – u grubo, površno • Pȍbrali bumo smetjȇ sȁmo zvȅčega, a jȕtri bumo posprȁvili kak trȋba.

svrš. [prez. jd. 1. zvȅknem, mn. 3. zvȅkneju/zvȅknedu, imp. jd. 2. zvȅkni, prid. rad. jd. m. zvȅkni] – 1. proizvesti nagao i jak zvuk; zazvečati, 2. udariti tako da zazveči; kvrcnuti zveknuti • Tȁk ti bum zvȅkni flȉsku, da buš vȉdiu!

svrš. [prez. jd. 1. zvelȉčim, mn. 3. zvelȉčiju/zvelȉčidu, prid. rad. jd. m. zvelȉči, prid. trp. jd. m. zvelȉčan, ž. zvelȉčana] – 1. a. retor. učiniti ljepšim, izrazitijim, veličanstvenijim svojom prisutnošću, b. razg. pretjerati u izražavanju ili opisivanju, prikazati što većim, dodati stvarnim činjenicama; uveličati, 2. a. činiti da se tko uzvisi, da dođe na viši položaj, do većeg ugleda, b. dati veću vrijednost, veće značenje; istaknuti (se); veoma jako pohvaliti; uzvisiti • Fȇjst su ga zvelȉčili h škȏli. Čȕdaj je pũt bȉ zvelȉčan.

svrš. [prez. jd. 1. zvȅrglam, mn. 3. zvȅrglaju/zvȅrgladu, imp. jd. 2. zvȅrglaj, prid. rad. jd. m. zverglȁ] – 1. odsvirati nešto na verglu, 2. pren. izgovoriti brzo, mehanički ili ponavljajući uvijek isto; izbrbljati, izblebetati → verglȁt • Sȁmo je zverglȁ kaj je imȁ pak je mȃm prȅša.

svrš. [prez. jd. 1. zvȅslam, mn. 3. zvȅslaju/zvȅsladu, prid. rad. jd. m. zveslȁ, prid. trp. jd. m. zvȅslan, ž. zvȅslana] – 1. veslanjem prijeći neku udaljenost, 2. razg. nadmudriti koga; preveslati → veslȁt • Lȋpo su ga zveslȁli za tȕlike pȉneze pak je zvȅslan kat nẽče poslūhnȉt kȁj mu povĩdam.

svrš. [prez. jd. 1. zvẽžem, mn. 3. zvẽžeju/zvẽžedu, imp. jd. 2. zvẽži, prid. rad. zvēzȁ, prid. trp. jd. m. zvẽzan, ž. zvẽzana] – obaviti, izvesti, isplesti uzao, svezati, zatezati, zavezati • Pȍjem pesȁ zvẽzat na lȁnc, da kȁm ne vũjde. Pȅs je zvẽzan, mȍreš zãjt h dvorȉšče. Pȅs je zvẽzan, mȍreš dõjt nȕtra.

svrš. [prez. jd. 1. zvȉhram (se), mn. 3. zvȉhraju/zvȉhradu (se), prid. rad. jd. m. zvihrȁ (se), prid. trp. jd. m. zvȉhran, ž. zvȉhrana] – izviti se, uviti se • Plȅh se zvirhȁ, mȏram ga poravnȁt. Nãj mi dāvȁt tã zvȉhran plȅh.

nesvrš. [prez. jd. 1. zvĩjam (se), mn. 3. zvĩjaju/zvĩjadu (se), prid. rad. jd. m. zvĩja (se)] – 1. a. činiti krivim, kriviti, b. previjati, preklapati, 2. iskriviti se, zgrbiti se; savijati, izvinuti (se) • Vȉtar pũše, kĩtje na drĩvju se zvĩja.

ž. [jd. G zvȋri, mn. G zvȋr(ih)] – 1. zool. a. jedinke zvijeri, grabežljivaca, kopnenih sisavaca mesoždera koji se razlikuju po načinu preživljavanja, b. (mn.) skupina kopnenih sisavaca mesoždera (porodice: mačke, hijene, cibetke, psi, medvjedi, kune, rakuni), 2. pren. onaj koji je bezdušan, krvoločan, okrutan čovjek; zvijer • Po nȁšim lozȁm ne živĩju zvȋri, nĩ za vȉdit vȗkof ni medvȉdof.

m. [jd. G zvȋrka, mn. G zvȋrkof] – 1. mjesto gdje voda (nafta, plin i sl.) izlazi na površinu zemlje; vrelo, vrutak, 2. pren. mjesto odakle što dolazi, potječe, 3. dokument, djelo ili pojava koji služe za znanstveno istraživanje; izvor • Zi zvȋrka f štȗčki nesẽm vȍdu težākȕm.

svrš. [prez. jd. 1. zvȉram, mn. 3. zvȉraju/zvȉradu, prid. rad. jd. m. zvȉra] – 1. izbijati iz unutrašnjosti na površinu (o vodi izvora), 2. pren. proizlaziti, potjecati; izvirati • Zi zvȋrka zvȉra mrzlȁ vodȁ.

m. umanj. [jd. G zvȋrčeka, mn. G zvȋrčekof] – mali izvor • Na brĩgu je mãli zvȋrček, mãli potȍčak ž jȅnga tečẽ.

m. [jd. G zvirȉaka, mn. G zvirȉakof] – 1. zoološki vrt, zvjerinjak, 2. pren. pogr. mjesto gdje se ljudi glože, mjesto svakakvih ljudi • Tȁk kričĩju i nabȉjaju kȁk da su v zvirȉaku.

pril. – 1. s mjesta koje je visoko u odnosu na drugo; 2. pren. oholo; svisoka • Nãj me glẽdit zvisokȁ, jednãki smo.

svrš. [prez. jd. 1. zvȉsim, mn. 3. zvȉsiju/zvȉsidu, prid. rad. jd. m. zvȉsi, prid. trp. jd. m. zvȉšen, ž. zvȉšena] – objesiti što da se izravna • Fȉrunge ne trȋba pȇglat, sȁmo ih obȉsi, bȕju se zvȉsile. Fȉrunge su zvȉšene, nĩsu zgȕžvane.

svrš. [prez. jd. 1. zvĩjem, mn. 3. zvĩjeju/zvĩjedu, imp. jd. 2. zvȋ, prid. rad. jd. m. zvȉ, prid. trp. jd. m. zvĩt, ž. zvĩta] – 1. a. učiniti krivim, iskriviti, b. previti, preklopiti, 2. iskriviti se, zgrbiti se; savinuti, saviti → zvĩjat • Ȍvo želȉzo trȋba mȁlo zvĩt. Tȏ je želȉzo tȁk zvĩto, kaj ga ne mȍreš poravnȁt.