ž. [jd. G zrȁke, mn. G zrȁkih] – trak svjetlosti iz nekog izvora; zrak, zraka • Zrȁka sȗnca mi je zȁšla h sȍbu čes oblȍk.

nesvrš. [prez. jd. 1. zrȁkam, mn. 3. zrȁkaju/zrȁkadu, imp. jd. 2. zrȁkaj, prid. rad. jd. m. zrȁka] – naokolo gledati, uporno gledati, ogledavati se • Čes rešẽtku vrãtih zrȁkaju dȏ hȍdi po pũtu.

svrš. [prez. jd. 1. zrãstem, mn. 3. zrãsteju/zrãstedu, imp. jd. 2. zrāstȉ, prid. rad. jd. m. zrãsta/zrãso] – 1. zarasti, 2. izrasti, 3. koga snaći → rãst • Osjākȁ se nȉkak ne mȍremu rīšȉt, kaj ga je zrãslo.

svrš. [prez. jd. 1. zrȃšpam, mn. 3. zrȃšpaju/zrȃšpadu, prid. rad. jd. m. zrȃšpa, prid. trp. jd. m. zrȃšpan, ž. zrȃšpana] – obraditi turpijom ili rašpom; isturpijati • Zrȃšpa sam držȁlo kaj bum nasȁdi sekȉru. Tã komȁček plehȁ je zrȃšpan.

nesvrš. [prez. jd. 1. zrȃbam, mn. 3. zrȃbaju/zrȃbadu, prid. rad. jd. m. zrȃba, prid. trp. jd. m. zrȃban, ž. zrȃbana] – 1. opljačkati, oteti, 2. iscrpiti (se), nesmiljeno (se) trošiti (o osobama i stvarima), 3. opljačkati zakonskim sredstvima → rȁbat • Čȉst je zrȃba tã ȁto, nȉš ga ne pȁzi. Tã matõr je zrȃban, nãj ga zẽt.

svrš. [prez. jd. 1. zrȁvnam, mn. zrȁvnaju/zrȁvnadu, prid. rad. jd. m. zravnȁ] – učiniti ravnim, dovesti u ravnu crtu, učiniti da površina bude ravna, izravnati • Nȃjpri zrȁvnam grȇdu, a ȕnda sȉjem simẽe.

svrš. [prez. jd. 1. zrȇstam, mn. 3. zrȇstaju/zrȇstadu, imp. jd. 2. zrȇstaj, prid. rad. jd. m. zrȇsta, prid. trp. jd. m. zrȇstan, ž. zrȇstana] – pripremati jelo na dobro zagrijanoj masnoći; ispržiti • Zrȇstala sam krumpĩr, sȁt jȍš spečẽm mȇso pak je obȉt gotȍf. Za obȉt bum priprȁvila zrȇstani krumpĩr i pečȅno mȇso.

pril. – u istom pravcu, usporedno, pored • Prȅbežo je zrȇt mȅne kaj vȉtar.

svrš. [prez. jd. 1. zrȋbam, mn. 3. zrȋbaju/zrȋbadu, prid. rad. jd. m. zrȋba, prid. trp. jd. m. zrȋban, ž. zrȋbana] – 1. oprati ribanjem, 2. narezati potrebnu količinu ribanjem; nastrugati, naribati, 3. razg. oštro ukoriti koga, očitati lekciju, obrisati, natrljati nos; izgrditi, izribati • Zrȋbali smo pedesẽt kȉ zẽlja, bȕmo ga dȉli kȉselit. Sȅ su rȃgle zrȋbane i oprãne.

svrš. [prez. jd. 1. zrȉfl(j)am, mn. 3. zrȉfl(j)aju/zrȉfl(j)adu, imp. jd. 2. zrȉfl(j)aj, prid. rad. jd. m. zrȉfl(j)a, prid. trp. jd. m. zrȉfl(j)an, ž. zrȉfl(j)ana] – oprati rublje rifljačom → riflȁt • Ȉmam dvȋ rȕbače za zrȉfljat. Sȅ su rȕbače zrȉfljane i oprãne.

svrš. [prez. jd. 1. zrȉhtam/zrȉftam (se), mn. 3. zrȉhtaju/zrȉhtadu/zrȉftaju/zrȉftadu (se), prid. rad. jd. m. zrȉhta/zrȉfta (se), prid. trp. jd. m. zrȉhtan/zrȉftan, ž. zrȉhtana/zrȉftana] – dotjerati (se), urediti (se) • Nȃjpri se lȋpo zrȉhtaju, a ȕnda ȉdeju f kĩno. Navȋk je lȋpo zrȉhtan, kak prãvi gȍspon.

prid. [ž. zrȉkava] – pogr. koji škilji; zrikav • Zrȉkaf je, sȁmo škiljĩ vũ me.

svrš. [prez. jd. 1. zrĩšem, mn. 3. zrĩšeju/zrĩšedu, imp. jd. 2. zrĩši, prid. rad. jd. m. zrĩsa, prid. trp. jd. m. zrȋsan, ž. zrȋsana] – pren. prevariti, preveslati • Fĩno su te zrĩsali, kat ne gledĩš zã se. Dvȃ pũt je bȉ zrȋsan h fȋrmi, al mu jȍš nĩ dȍst.

nesvrš. [prez. jd. 1. zrȉjem, mn. 3. zrȉjeju/zrȉjedu, prid. rad. jd. m. zrȉ, ž. zrȉla] – postajati zreo, sazrijevati; dozrijevati, zoriti • Lȉtos je grõjzje pȍčelo rȁno zrȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zrĩtam, mn. 3. zrĩtaju/zrĩtadu, imp. jd. 2. zrĩtaj, prid. rad. jd. m. zrĩta] – istući, izudarati nogama • Decȁ su me cĩloga zrĩtali kaj smo skȕp spȃli.

prid. [ž. zrȉla] – 1. koji je u stanju zrelosti, koji je za branje (o plodu), 2. koji je dospio u posljednji stupanj razvoja; zreo • Jačmȅn je zrȉ, trĩba ga ĩt žȅt.

svrš. [prez. jd. 1. zrȉvam (se), mn. 3. zrȉvaju/zrȉvadu (se), imp. jd. 2. zrȉvaj, prid. rad. jd. m. zrȉva (se)] – pomaknuti što s jednoga mjesta na drugo upotrebom snage, gurati (se), rivati (se) → rȉvat (se) • Poglȅ ga kȁk se zrȉva! Vȏs je kȏmaj zrȉvan f štāgȁ.

m. [jd. G zrȋska, mn. G zrȋskof] – 1. ono što je odrezano od cjeline, 2. tanko rezan komad mesa, 3. dio uplatnice ili sličnoga papira koji se odreže; kupon • Sȅ su pojȉli, ostȁ je sȁmo jȅn zrȋzak makovȁče.

svrš. [prez. jd. 1. zrȉžem, mn. 3. zrȉžeju/zrȉžedu, imp. jd. 2. zrȉži, prid. rad. jd. m. zrȉza, prid. trp. jd. m. zrȉzan, ž. zrȉzana] – 1. režući podijeliti, odijeliti na više komada; razrezati, 2. izdvojiti komad iz cjeline rezanjem, 3. izraditi rezanjem, 4. (prid. trp.) pren. nalik komu, isti kao netko drugi • Rȉzance zrȉžem z nõžum čȉst na tãnko. Ũn je zrȉzani dȉda.

s. zbir. [G za] – ukupnost koju čine zrna žita, zrnje → zȓno • Sprȁvili smo si simẽnsko ze ot rȏžic

nesvrš. [prez. jd. 1. zrlĩm, mn. 3. zrlĩju/zrlĩdu, imp. jd. 3. zlȉ, prid. rad. jd. m. zrlȉ] – napadno gledati, zuriti • Tȁk zrlĩju da im bȕju ȍči opȁle vȃn.

s. [G zȓna] – 1. sitan plod ili sjemenka (pšenice, papra, maka, grožđa itd.), 2. a. sitan predmet okrugla ili ovalna oblika, djelić tvari u građi (bisera, pijeska, soli), b. pren. trunka, mrvica, 3. metak, tane; zrno • Poberȉ sȁko zȓno korȕze kaj si rasȉpa.

svrš. [prez. jd. 1. zrodĩm (se), mn. 3. zrodĩju/zrodĩdu (se), prid. rad. jd. m. zrodȉ (se)] – 1. roditi (ob. o djeci kad ih je više), 2. a. postati gori od predaka, iskvariti sebe i rod, b. pren. nastati, dogoditi se (ob. u negativnom smislu), 3. pretjerano se iscrpsti, ne moći više rađati, ne biti više rodan (o zemlji); izroditi (se) • Ledȉna nam se zrodĩla, mȍramo u pustȉt jednȍ lȉto.

svrš. [prez. jd. 1. zrogomȅntam, mn. 3. zrogomȅntaju/zrogomȅntadu, imp. jd. 2. zrogomȅntaj, prid. rad. jd. m. zrogomȅnta] – vikati na koga, izvikati se • Sȅ sam im zrogomȅntala kȁj ih ȉde!