svrš. [prez. jd. 1. zmȅljem, mn. 3. zmȅljeju/zmȅljedu, imp. jd. 2. zmlȋ/zmȅlji, prid. rad. jd. m. zmlȉ, prid. trp. jd. m. zmlȉt, ž. zmlĩta] – 1. a. pretvoriti zrnje u brašno, mljevenjem načiniti od čega prah, b. usitniti strojem za mljevenje, 2. pren. satrti, smrviti, uništiti; samljeti • H mȅlin nesẽm vrȉču šenȉce zmlȉt. Korȕza je zmlĩta na drõbno, za hrȁnit pȋceke.

svrš. [prez. jd. 1. zmȍrem, mn. 3. zmȍreju/zmȍredu, prid. rad. jd. m. zmȍga] – domoći se, doći do čega nakon nastojanja, smoći, smognuti • Dȉ zmȍreju tȕlike pȉneze?

svrš. [prez. jd. 1. zmȍčim/smȍčim (se), mn. 3. zmȍčiju/zmȍčidu/smȍčiju/smȍčidu (se), imp. jd. 2. zmočȉ/zmočȉ (se), prid. rad. jd. m. zmočȉ/smočȉ (se), prid. trp. jd. m. zmȍčen/smȍčen, ž. zmȍčena/smȍčena] – 1. natopiti tekućinom, učiniti mokrim, nakvasiti, 2. postati mokar; smočiti (se) → močȉt, namočȉt • Sȁf sam se zmočȉ kat sam polĩva vȑt zi šlȃfum. Sȅ su mi nȍge zmȍčene kaj mi šȏlini pũščaju. Sȅga me je gȍdina smočȉla.

svrš. [prez. jd. 1. zmȍlim, mn. 3. zmȍliju/zmȍlidu, prid. rad. jd. m. zmolȉ] – 1. obaviti moljenje, izgovoriti molitvu, 2. dobiti, postići što moljenjem, molbama; izmoliti → molȉt • Zmȍli bum molȉtve za zdrȃvje.

m. [jd. G zmȍtanca, mn. G zmȍtancof] – onaj koji je smotan, neprisebna ponašanja; smušenjak, smotanac • Tã zmȍtanac sȅ pozãbi kat sȁmo hȁndra.

svrš. [prez. jd. 1. zmȍtam, mn. 3. zmȍtaju/zmȍtadu, prid. rad. jd. m. zmotȁ, prid. trp. jd. m. zmȍtan, ž. zmȍtana] – 1. motajući sastaviti, složiti, 2. pren. a. pridobiti koga za što, b. zavesti koga, učiniti da se tko zaljubi, 3. a. saviti se kao u klupko; skutriti se, b. zbuniti se; smotati (se) • Nȉkaj su me pītȁli, jã sam se sȁf zmotȁ. Zmȍtan je kak sȃjla, ne mȍreš mu nȉš dȁt dȉlat.

svrš. [prez. jd. 1. zmotãvam se, mn. 3. zmotãvaju/zmotãvadu se, imp. jd. 2. zmotãvaj, prid. rad. jd. m. zmotȃva se] – izvlačiti se od obveza, izbjegavati izravno izjašnjavanje o čemu ili preuzimanje odgovornosti za što • Fȕrt se zmotãvaju, nȉš nȅ bi dȉlali.

svrš. [prez. jd. 1. zmrãčim se, mn. 3. zmrãčiju/zmrãčidu se, prid. rad. jd. m. zmrãči se] – 1. spustiti se (o noći), smrknuti se, 2. izgubiti svijest → mrãčit se • Nȇbo se najempũt zmrãčilo i počȇlo je gmȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. zmrzãvam, mn. zmrzãvaju/zmrzãvadu, prid. rad. jd. m. zmrzȃva, prid. trp. jd. m. zmȑžen, ž. zmȑžena] – pretvarati se u led, zamrzavati • Zmrzãvam se dok odmĩčem snȋk. Pȑsti na rukȁm su mi čȉsto zmȑženi, ne čũtim ih vȅč.

svrš. [prez. jd. 1. zmȑznem mn. zmȑzneju/zmȑznedu, imp. jd. 2. zmȑzni, prid. rad. jd. m. zmȑzni, prid. trp. jd. m. zmȑžen] – promijeniti čemu agregatno stanje, pretvoriti u krutinu, led, podvrgnuti jakom hlađenju radi čuvanja [o namirnicama], pretvoriti se u led, zalediti, zaustaviti neki proces, spriječiti da se što dalje odvija, smrznuti, → zaustȁviti, frȋzati, zamȑznit • Cvĩtje se mȍre zmȑznit či ga ne posprȁvim nȕtra. Zȁša je f hȉžu sȁv zmȑžen.

svrš. [prez. jd. 1. zmȕčim (se), mn. 3. zmȕčiju/zmȕčidu (se), prid. rad. jd. m. zmȕči (se), prid. trp. jd. m. zmȕčen, ž. zmȕčena] – 1. činiti da netko trpi muke, zadavati tjelesnu ili duševnu muku, prisiljavati na što, 2. izvesti neki posao s nesolidnim materijalom ili alatom, 3. iscrpsti se naporima, radom, bolešću, brigama; izmučiti (se) • Zmȕči sam se, zmetȁli smo trȋ vȏze gnȍja. Fȇjst je zmȕčen, trȋ lȉti je betȅžan.

svrš. [prez. jd. 1. zmȕmlam, mn. 3. zmȕmlaju/zmȕmladu, imp. jd. 2. zmȕmlaj, prid. rad. jd. m. zmumlȁ] – početi mumljati, zamumljati • Nȉkaj je zmumlȁ, nȉš ga nĩs razmȉ.

svrš. [prez. jd. 1. zmũtim, mn. 3. zmũtiju/zmũtidu, prid. rad. jd. m. zmũti] – 1. izraditi muteći, 2. pren. pomutiti, uzbuniti, 3. a. zbuniti se, b. postati mutan; zamutiti se, 4. razg. spretnim postupkom nešto dobiti • Nȉkaj je zmũti kaj je dȍbi tȕlike pȉneze.

svrš. [prez. jd. 1. zmũzgam, mn. 3. zmũzgaju/zmũzgadu, prid. rad. jd. m. zmũzga, prid. trp. jd. m. zmũzgan, ž. zmũzgana] – pocuclati, posisati • Pa kȁj si zmũzga sȅ cȕkore? Tã cȕkor je čȉst zmũzgan, nĩ vȅč nȉš ȍd jenga.

nesvrš. [prez. jd. 1. znãčim, mn. 3. znãčiju/znãčidu, prid. rad. jd. m. znãči] – 1. biti nosilac značenja (o znaku), 2. biti najava ili mogućnost prepoznavanja čega, 3. biti važan, predstavljati nešto, biti uvažen (o osobama), 4. imati važnost za koga, biti važan komu; značiti • Ak me vȉdiš, znãči da sam dȍša.

s. [G znãa] – 1. poznavanje čega ili spoznaja o čemu (činjenica, stvari), 2. a. teoretsko ili praktično poznavanje predmeta, jezika i sl., b. ukupnost poznavanja, sustavnost spoznaja tih predmeta; znanost • Dȁ mu je na znãe i ravnãe da je to jȅngof mejãš.

svrš. [prez. jd. 1. znãjdem se, mn. 3. znãjdeju/znãjdedu, imp. jd. 2. znãjdi, prid. rad. jd. m. znȁša] – 1. zadesiti, stići, 2. prilagoditi se novom stanju i prilikama, znati izvući se iz poteškoća; snaći se • Znãjdi se kak mȍreš.

s. [G znamẽa] – 1. a. ukupnost znakova kao simbola čega (kraljevske časti i sl.), b. obilježje, 2. predznak, pretkazanje; znamenje → zlamẽe • Dȉ si je tẽ kolȃjne nã se, kȁk da je tȏ cãrsko znamẽe.

ž. [jd. G znamẽnke, mn. G znamẽnki] – urođena ili nastala točkica, mrljica ili kvržica tamnije boje na koži; mladež → zlamẽnka • Ȉmam dvȋ znamẽnke na rūkȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. znãm, mn. 3. znãju/znãdu, prid. rad. jd. m. znȁ] – 1. (osobito) poznavati neki predmet, biti upućen u što, 2. biti vješt u čemu, 3. imati pojam o čemu; razumjeti, shvaćati, 4. razg. imati običaj, često raditi; običavati, 5. biti kadar, biti u stanju; moći, 6. poznavati, znati • Kaj sȅ mõraš znȁt na ovȍme svĩtu?

pril. – nenadano, neočekivano, nepredviđeno • Prȅša je znebȗha.

pril. – mimo očekivanja, bez najave; nenadano, neočekivano, nepredviđeno • Znenȃda nas je splȏjhalo, zmočȉli smo se kȁk mȉši.

m. [jd. G znȇska, mn. G znȇskof] – zadnje jaje kod iznešene kokoši • Ȍvo je jȁjce znȇsak, kȍkoš se znȅsla.

svrš. [prez. jd. 1. znesẽm, mn. 3. znesẽju/znesẽdu, prid. rad. jd. m. znȅsa] – snijeti (jaje) • Sȁki dãn kȍkoši znesẽju po dvȁjst jȃjc.